Prijateljsko razbijanje hrvatskih noseva

Kada Hrvatska izgubi od Srbije, to boli mnogo više nego običan poraz. A Hrvate je baš bolelo. Osim poraza zaboleli su ih i polomljeni nosevi i naprsla rebra sa kojima su hrvatski ultimejt fajt borci završili “prijateljski” meč protiv reprezentacije Srbije, održan prošlog vikenda u Čačku. Rezultatski, završeno je četiri na prema jedan, što znači da su od pet duela, u četiri bili jači naši “fajteri”.

U dvorani kraj Morave skupilo se oko pet hiljada gledalaca. Navijalo se kao na najvećim fudbalskim ili košarkaškim utakmicama, a naročito su navijači bili bučni kada je zasvirala hrvatska “Lijepa naša”. Posle se zapevalo i “Bože pravde”. Iako u ultimejt fajtu nije neobično da se meč brzo završi, ipak su srpski borci neočekivano lako “izmlatili” protivnike, što je veliki uspeh pošto su u dosadašnjim susretima Hrvati uglavnom bolje prolazili.

Ultimejt fajt u našoj zemlji veoma brzo napreduje i sve je više ljudi koji se interesuje za ovaj sport, koji je nastao početkom devedesetih prošlog veka u Americi. Ideja je bila da se u okršaju najboljih predstavnika raznih borilačkih veština pronađe jedan, onaj koji je najjači. Od tada ultimejt fajt postaje prepoznatljiv kao borba sa samo jednim pravilom – da nema pravila. I polako su bokseri, kik-bokseri, rvači, ali i borci iz mnogih egzotičnih veština (sambo, brazilski yiuyicu...) počeli da prelaze u ultimejt fajt, pa je ova borba ubrzo iz okvira “andergraund dešavanja” prerasla u svetsku atrakciju.

Qubo Marković, direktor Ultimejt fajt saveza Srbije, ističe da je ultimejt fajt u Srbiju doneo Miodrag Stojanović Gidra. U prvom ultimejt fajt okršaju 2000. u “Pioniru”, Gidra je u 51. godini pobedio petnaest godina mlađeg DŽimija Valdeza, koji je, kako kaže Marković, i danas svetski priznat borac.

U Srbiji ova disciplina je do tada bila malo poznata. Često je predstavljana kao ulična borba prenesena u ring ili je spuštana na nivo obične kafanske tuče. Ipak, u oktagon (ring u kome se odigravaju borbe ima površinu osmougla) ne ulazi bilo ko. Samo najhrabriji i dobro pripremljeni profesionalni borci. Iznenadni udarci bez ograničenja, povrede, pa i krv. Za to treba biti spreman. Brzo su Srbi našli sebe u ovom sportu. Većina se ipak odlučila za navijanje.

“Predsednik saveza Miloš Stojanović, inače Gidrin sin, i ja organizovali smo 15 borbi, kao i četiri memorijalna turnira posvećena Gidri. U 'Pionir' smo doveli devet hiljada ljudi. Pošto je Gidra rođen u Podgorici, i tamo smo organizovali mečeve koje je posmatralo osam hiljada ljudi.

Sada radimo zajednički sa Bodi-bilding savezom. Ovaj meč sa Hrvatima je jedna vrsta predigre pred tradicionalni Gidrin turnir 31. marta u Beogradu. Turnir će biti internacionalan i očekujemo odlične borbe”, kaže Marković.

Kada je osnovan Ultimejt fajt savez, predstavljao je kao savez Srbiju i Crnu Goru. Zbog novonastale situacije, preregistrovan je na savez Srbije. Za razliku od nekih drugih sportova, odnosi sa Crnogorcima su najbolji mogući. A kako i da ne budu kad se na čelu oba saveza nalaze isti ljudi.

“Registrovali smo i savez u Crnoj Gori jer i dalje mislimo da smo mi jedna zemlja i jedan narod”, kaže Marković.

Nakon meča sa Hrvatima puštena je u hrvatskim medijima vest da ekipa koja se borila u Čačku navodno nije predstavljala njihovu reprezentaciju. LJubo Marković kaže da su Hrvati došli u najjačem mogućem sastavu, sa kvalitetnim borcima, da su odslušali svoju himnu te da nema dileme, u Čačku Srbija je pobedila Hrvatsku, što je za NIN potvrdio i selektor hrvatskih boraca Zvone Drala.

“Istina je da ovo nije bio najjači sastav Hrvatske, ali to su najbolji borci koji su u ovom trenutku mogli da dođu. Pridružio nam se i Slovak Molnar, ali to je bilo najavljeno na konferenciji pre meča. Ako pogledamo najbolje borce, mislim da je Hrvatska za sad ispred Srbije. Imamo takmičare koji su prerasli ovakve predstave. Dovođenje pojedinaca bi verovatno koštalo više nego organizacija čitavog meča u Čačku”, kaže Drala.

A kad se kaže najjači Hrvati, pre svega se misli na Mirka Filipovića, poznatijeg kao “Krokap”, borca koji je u samom vrhu svetskog ultimejt fajta. Nekada je bio borac u disciplini K1, a bio je i poslanik u hrvatskom Saboru.

Hrvatska možda trenutno jeste ispred Srbije, ali je ranije i počela sa organizacijom ultimejt fajta. I Srbija je na dobrom putu da postane prepoznatljiva po ultimejt fajt borcima. Miljan Đurašinović postao je poznat već posle prvih borbi u “Pioniru”. Nizak je i veoma brz. Dobio je nadimak “Tasmanijski đavo” i postao atraktivan čak i za tvorce borilačkih video-igrica. “Tasmanijski đavo” je trenutno povređen, pa se nije borio protiv Hrvata. Qubo Marković kaže da imamo mi još dosta atraktivnih boraca koji znače, ili će značiti i na svetskom nivou.

Ultimejt fajt je dobra prilika za promociju zemlje, kažu u Savezu. “Radimo na uspostavljanju veza sa Kalifornijom. U martu nas očekuje izuzetan turnir u Beogradu. Povodom turnira poslali smo dopis i Arnoldu Švarcenegeru, koji je bio dobar prijatelj sa Gidrom. Očekujemo odgovor. Ako već on ne bude mogao, nadamo se da će neko od njegovih saradnika moći da dođe u Beograd. Možda ćemo uspeti da pobratimimo Srbiju sa Kalifornijom ili, zašto da ne, neki kalifornijski grad sa Beogradom”, kaže Marković.

Sa Švarcenegerom ili bez njega, očekuje nas još dosta dobre makljaže. LJubo Marković kaže da je ultimejt fajt pre svega sport, i da je najvažnije skloniti decu sa ulice. A ko ne sme u oktagon, uvek može na tribine.