Evropa ili policija

“Ako nas dovedu u poziciju da biramo – Evropa ili policija – izabraćemo policiju.” Ovako je nedavno, vidno iznerviran, premijer Republike Srpske Milorad Dodik reagovao nakon jedne od brojnih sesija na kojoj se razgovaralo o reformi policijskih struktura u Bosni i Hercegovini. Kasnije je Dodik nešto ublažio stav “i Evropa i policija”, ali pregovori još nisu završeni.

Priča o reformi policije u BiH traje bezmalo tri godine. Počela je na fonu ocene međunarodne uprave 2004. godine da “policija mora biti depolitizovana i efikasnija”. Niko nije imao ništa protiv sve dok ta ista uprava nije ponudila model po kojem nestaje policija Republike Srpske. Tu međunarodnu grupu vodio je bivši belgijski premijer Vilfred Martens koji je već odavno napustio taj posao, menjala se i domaća vlast, ali presing međunarodne uprave i oficijelnog Sarajeva prema Banjoj Luci da se odrekne policije ne prestaje.

Prema Dejtonskom mirovnom ugovoru, sistem bezbednosti u BiH je u nadležnosti entiteta. Ali, za proteklih dvanaest godina pod različitim obrazloženjima, na tom planu je štošta izmenjeno. Formirana je jedinstvena tajna policija – Obaveštajno- bezbednosna agencija, zatim neka vrsta bosanskohercegovačkog FBI-ja za organizovani kriminal i terorizam pod nazivom SIPA, pa Državna granična služba. Mimo Dejtona formirano je na nivou BiH i Ministarstvo bezbednosti. Na nivou entiteta ostali su Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija koji se brinu o javnom redu i miru, manjim krivičnim delima i saobraćaju. E, sad je došlo na red da se i to ujedini.

Za takav potez nema nikakve logike, tvrde eksperti za ovu oblast, jer je u svim zemljama policija organizovana u skladu za organizacijom države. To je bio i osnovni argument svih relevantnih političkih opcija u Republici Srpskoj za odbijanje modela koji se nudi. U toku pregovora promenjene su tri vlade u RS, parlament je u nekoliko navrata raspravljao i odbijao ujedinjavanje.

Međunarodna uprava u BiH nikad nije saopštila zbog čega gura model koji ne važi ni u jednoj evropskoj državi, pogotovo ne u složenim. Čak je za ključnog čoveka međunarodne uprave za ovaj posao postavljen Amerikanac Rafi Gregorijan. Reč je o čoveku koji je ujedinio dve vojske u BiH. Tada je bio zaposlen u NATO-u, a sada je jaki čovek međunarodne uprave u BiH – zvanični je zamenik Kristijana Švarca Šilinga i supervizor za Brčko distrikt. On iz sastanka u sastanak nudi različite forme buduće organizacije policije, ali u suštini je to uvek ukidanje Ministarstva unutrašnjih poslova i policije Republike Srpske kao organizacione celine.

Mada preti da “bez reforme policije nema daljeg približavanja BiH Evropskoj uniji”, međunarodna uprava se ipak prilično zaglibila u celoj priči. Formalno-pravno oni model ne mogu nametnuti svojim dekretom, jer su ovlašćeni samo da nameću ono što se ne sprovodi a predviđeno je Dejtonskim mirovnim ugovorom. Ostaje im jedino da nateraju srpske političare da sami prihvate i izglasaju ovo rešenje. Dodik, koji je glavni pregovarač u ime srpske strane, na jednom od zatvorenih sastanaka čak i na iznenađenje srpskog pregovaračkog tima Amerikancu Gregorijanu je rekao: “Na to me ne mogu naterati ni NATO ni Amerika.”

Postavljen je i rok do kojeg se rešenje mora naći. To je početak marta; u protivnom, nema ništa od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, saopšteno je iz Brisela ali i OHR-a u Sarajevu. To je i karta na koju igra bošnjački pregovarački tim. Kao i uvek dosad, ukoliko pregovori propadnu, krivac će osetiti neku vrstu sankcija na nekom drugom planu. U ovom slučaju, prema onome kako se ponaša međunarodna uprava, to će biti Republika Srpska.

Možda je zbog toga pregovarački tim Republike Srpske, uoči samog zaključivanja ovog broja NIN-a, ponudio kompromis: pristaje se da zakonodavstvo za policiju bude na nivou BiH, i budžet takođe, još ranije postoji pristanak da policijsko školstvo i neke specijalizovane policijske delatnosti kao što su Institut za forenziku budu takođe zajedničke. Dakle, jedino bi ostala policija RS kao jedinstvena organizaciona struktura, ali samo kao deo jedinstvenog sistema bezbednosti BiH. Ni to se, saznajemo, ne prihvata.

Jednostavno se od Republike Srpske traži da odustane od bilo kakvih policijskih nadležnosti. Sve drugo iz sistema bezbednosti još ranije se preselilo na nivo BiH, a da Dejton nije predvideo. Tako bi se izgubila jedna od najklasičnijih državnih funkcija. Posle toga bi po logici funkcionisanja sistema bilo reorganizovano pravosuđe. To bi bio kraj Republike Srpske, veruje većina ovdašnjih pravnih i drugih analitičara.

Kako bude organizovana policija, tako će ubuduće biti organizovana i Bosna i Hercegovina. Ova rečenica se poslednjih dana najčešće ponavlja u Banjoj Luci. Nevladin sektor – pre svih boračka organizacija, porodice poginulih u poslednjem ratu, logoraši i drugi – traže organizovanje referenduma, najavljuju demonstracije i slično. Političke elite, pozicione i opozicione, obećale se u nedavnoj predizbornoj kampanji da policiju neće dati i sad nemaju kud.

U Sarajevu, opet, svi veruju da reforma policije podrazumeva nestanak policije RS. Strasti se rasplamsavaju na sve strane.

Međunarodna uprava se pravi nevešta. Pet meseci nakon izbora vlast u Federaciji BiH još nije formirana, u RS taj posao je odavno okončan. Ozbiljni poslovi i do juče neverovatne investicije započinju u Republici Srpskoj koja dokazuje, po pisanju svetske štampe, da je i ekonomski i politički samoodrživa. Veštim manevrima ta ista međunarodna uprava sve to ne vidi i nameće da je ujedinjavanje policija, ili reforma kako je oni zovu, najvažnija stvar.