Kad savetnik promaši

Kako Srbija nije onaj Markesov Makondo iz vremena epidemije zaborava, nemoguće je da se baš niko ne seća da su na RTS, pre ponoći 2. 11. 2004, dok su još trajali američki izbori, gostovali V. Jeremić i I. Vejvoda. Na osnovu agencijskih izveštaja koji su pokazivali veliku izlaznost, sećajući se 29. 9. 2000, iskreno su se pred kamerama ponadali, i to je Jeremić previše radosno i rekao, da je narod (i Amerika ima narod) izašao na izbore zbog promena, a obojica su se zatim, ne trepnuvši, izjasnili za Kerija.

Kakva je to bila nesmotrenost u trenutku kada se niko, izuzev albanskih lobista, za Kerija nije usuđivao da da ikakvu prognozu. (Posle su prelomili Srbi iz Ohaja, a da nemam pojma zašto su lomili, tek onako, “za inat” – srpski, jalovo kao i uvek.)

Posle tri godine Jeremić je, vidimo, iskusniji, ali sada preteruje u suprotnom smeru. U istu ravan, kao naše saveznike (kakvi li su nam tek oni što nam nisu saveznici?) stavlja Rusiju, SAD i EU. Čudno da čudnije ne može biti. Kako je moguće reći da su nam saveznici i oni koji se zalažu za razbijanje Srbije i oni koji su protiv toga.

EU i Amerika su nas bombardovale i jasno su preko Ahtisarija rekle za šta su u vezi s Kosovom. Možemo reći da su sila i da ćemo pred silom morati da sagnemo glavu, ali da ih proglašavamo saveznicima, verujem da i njima samima deluje čudno, i da je to samo razlog više da nas još više i jače pritisnu.

Dragan Vidaković,

Prilike