Učinci privatizacije

Da li je neko upitao vladu i njihove eksperte šta je to Srbija dobila privatizacijom. Prosečan građanin Srbije može da konstatuje:

1. Standard građana Srbije pao je u odnosu na 1989. godinu za jednu trećinu.

2. Milion nezaposlenih (zvanično), a još pola miliona može se očekivati u narednom periodu posle likvidacije nerentabilnih i propalih preduzeća koja nisu mogla da se privatizuju.

3. Preko 80 odsto stanovništva je na ivici egzistencije.

4. Veliki je procenat odlaska mladih i obrazovanih građana u inostranstvo.

Tranzicija je išla naruku samo malom broju enormno bogatih skorojevića koji su privatizaciju i “bolje sutra” shvatili kao novu šansu da promene dres i taktiku pa da postanu najbolji strateški partneri novih vlasnika starih isceđenih firmi.

Naši novo-stari (direktori-menayeri) ispekli su zanat obilato isisavajući kapital firmi koje su danas privatizovane i, gle čuda, opet isti ti ljudi vode te privatizovane firme. Narod lepo kaže: “Ko umije, njemu dvije.”

Praktično su usvojili osnovne principe najprimitivnije vrste izrabljivanja radnika:

1. Kako za 200 radnih časova mesečno radniku isplatiti 9 500 dinara.

2. Kako dati radnicima (koji rade u tom preduzeću preko 30 godina) automatski otkaz a da na njihovo radno mesto prime sa biroa nove neiskusne radnike.

Tim “majstorskim” potezom postiže se dupli efekat, zastraše se ostali radnici a novi (dok ne shvate) lako oblikuju da budu ćutljivi i poslušni.

Ivan Nikolić,

potpredsednik Granskog sindikata drvne industrije “Nezavisnost”