Šta ako topionica stane?!

Agonija oko Rudarsko-topioničarskog basena Bor traje i dalje. Kao i u svakoj srpskoj aferi ispredaju se priče poput onih da je neko iz Koštuničinog kabineta naredio petorici ministara da potpišu ugovor sa rumunskim “Kupromom”, umesto da finiš privatizacije ostave novoj vladi Srbije. Malo ko, međutim, razmišlja o tome kakve će posledice po sam RTB Bor, metalski kompleks i celokupnu privredu Srbije imati to što će Topionica u RTB Bor stati naredne nedelje. - Pitanje je da li će i kada ponovo proraditi jer to se teško postiže kada se jednom ugasi, kaže Zoran Drakulić, vlasnik “Ist pointa”, kompanije koja je izgubila na tenderu za RTB Bor. Tako ispada da je polemika u javnosti oko toga da će “Kuprom” založena sredstva RTB Bor da bi državi Srbiji isplatio 400 miliona dolara, bila samo uvertira u zamešateljstvo u prodaju ovog kombinata. Jer, iz Agencije za privatizaciju su objasnili, zvanično, da će država prvo dobiti svoj novac pa da će tek potom “Kuprom” moći da zalaže njegovu imovinu. Dok traju preganjanja sindikalnih lidera Rudarsko-topioničarskog basena Bor, ministara odlazeće, tehničke vlade i dok rumunski “Kuprom” kao pobednik na tenderu čeka da prođe rok od 120 dana, u kome će Komisija za zaštitu konkurentnosti utvrđivati da li ima opasnosti od monopola, Drakulić je rešio da prestane da Boru isporučuje koncentrat bakra, tako da Topionica nema više šta da radi. Sindikalni predstavnici zaposlenih u RTB Bor će u petak, kad ovaj broj NIN-a bude pred vama, u Agenciji za privatizaciju imati priliku da pogledaju ugovor koji su srpski ministri iz odlazeće, tehničke vlade potpisali sa rumunskim “Kupromom”. Moći će da provere ima li mesta njihovim sumnjama. Male su, međutim, šanse da će to biti finiš preganjanja oko toga da li su čista posla u ovoj transakciji. Jer, čak ako sindikalci i budu zadovoljni, ostaje obećanje Božidara Đelića, kandidata DS za premijera, da će nova vlada Srbije preispitati privatizaciju RTB Bor. Pored toga, Zoran Drakulić, vlasnik “Ist pointa”, drugoplasirane firme u trci za RTB Bor, ne odustaje od toga da pravdu traži na sudu. A to može potrajati jer advokati “Ist pointa” su ove nedelje uložili još jedan prigovor, naredna instanca kojoj će se žaliti je Vrhovni sud Srbije a Drakulić za NIN kaže da je spreman da ide i do Međunarodnog suda u Strazburu. - Bor će da stane za sedam dana. Oni nemaju više koncentrata. “Ist point” je RTB Bor držao u životu od 2000. godine. Nismo odustajali ni kada je bilo najgore već smo držali u Boru sirovine u vrednosti od 60 miliona evra. Prerađivali smo naš koncentrat u Boru i kada smo bili na gubitku. I pored toga što je premija za bakar iz Bugarske bila 130 dolara a nas prerada koštala 170 do 180 dolara, svesno smo išli u gubitak jer nam je bilo stalo da ga održimo u životu. Posle svih ovih dešavanja sada se, međutim, pitamo ko nam je garant da nećemo imati problema prilikom prerade našeg koncentrata i odustajemo od prerade u RTB Bor. A Bor ne može da proizvodi isključivo na bazi sopstvenih sirovina. Ruda je, jednostavno, siromašna i u njoj nema dovoljno bakra. Neophodan im je, dakle, koncentrat ali pitanje je da li će ga sada naći. Jer, bakar je strateška sirovina a za koncentrat se potpisuju dugoročni ugovori, kaže Drakulić ne krijući da za sve krivi aktuelnu Vladu Srbije i odlazećeg premijera Vojislava Koštunicu. - Oni su ovo sve tehnički lepo odradili ali nisu razmišljali o posledicama, ne samo ekonomskim već i socijalnim i političkim po region Bora i Majdanpeka. Ali, to je verovatno deo vidovite politike našeg premijera. Jer, prva stvar koju je “Kuprom” uradio, bila je da dovede predstavnike univerziteta iz Ploeštija, navodi Drakulić. Ovaj privrednik odbija da komentariše izjave nekih političkih analitičara koji su po proglašenju “Kuproma” za pobednika na tenderu komentarisali da će prodaja RTB Bor doprineti jačanju rumunskog uticaja u ovom pograničnom području koje je, inače, ekonomski nerazvijeno. Drakulić još dodaje: - Ono što nas zanima, jeste ekonomija. Suština je da je na tenderu trebalo da pobedi firma koja je dala najbolju ponudu i za sam RTB Bor i za industriju. A “Ist point” se dokazao i u Sevojnu i u Zaječaru. I da smo solidan investitor i da smo uspešni u poslovanju jer sa 4 000 tona proizvodnju u Sevojnu smo povećali a za 2008. godinu smo isplanirali da dostignemo 50 000 tona, na isto toliko da povećamo proizvodnju kablova u Zaječaru, a sam Bor da se vrati na nivo iz najboljih dana: 70 000 tona bakra iz sopstvene proizvodnje i 40 do 50 hiljada iz uvoza, a Prahovo da se vrati na proizvodnju od 600 000 tona. Zanima me koji je motiv prodavcima RTB Bor da rade sve ovo. Jer, nesumnjiva je povezanost RTB Bor sa metalskim kompleksom, koji se gradio 50 godina i koji je tek počeo da se oporavlja. Drakulić se pita kome je u interesu da RTB Bor kupi “Kuprom”, koji je gro investicija predvideo tek posle prve dve godine. I sama priča o tome da “Kuprom” 400 miliona dolara za RTB Bor treba da isplati tek posle 120 dana, odnosno, kad Komisija za zaštitu konkurencije zaključi da se ne krši antimonopolski zakon kod nas, baš ne pije vodu, pogotovo kad se ta komisija ne oglašava o pitanju monopola koji “bodu oči” u Srbiji. Običnim smrtnicima, takođe, nejasno je kako to u važećem Zakonu o privatizaciji piše (član 41) “Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine, Agencija dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija, radi evidentiranja, a zaposlenima i manjinskim akcionarima u subjektu privatizacije na njihov zahtev radi upoznavanja”. Iz Ministarstva privrede, inače, objašnjavaju da su predstavnici sindikata imali priliku da “na uvid pogledaju kupoprodajni ugovor, ali samo verziju na engleskom jeziku, koja im je rastumačena”. Najavljujući da će sindikalci RTB Bor kompletan ugovor moći da analiziraju u Agenciji za privatizaciju u petak, iz ministarstva, takođe, tvrde: “Nije poželjno da svi detalji tog ugovora budu javni, kao što je deo o socijalnom programu, jer u slučaju da 'Kuprom' u predviđenom roku ne isplati celokupnu cenu od 400 miliona dolara, ugovor neće biti pravosnažan i pregovaraće se sa drugoplasiranim ponuđačem.” Preispitivanje prodaje i poništenje kupoprodajnog ugovora zahtevalo je oko 3 000 građana Bora, koji su se u sredu okupili na protestu u Boru. Najavljujući proteste u Boru i Majdanpeku, Dragiša Trujkić, predsednik Opštinskog veća Samostalnog sindikata, objasnio je otkud strah kod žitelja ovog regiona. - Do sada je otpušteno 9 000 zaposlenih, a postoji opasnost, bez obzira na usvojeni socijalni program, da bez posla ostane još nekoliko stotina radnika, rekao je Trujkić. Član tenderske komisije i predsednik opštine Bor Branislav Rankić tvrdi da “rudna ležišta, najvredniji deo državne teritorije, kao i celu imovinu kombinata bakra nije trebalo prodati, prvenstveno pod uslovima zalaganja sopstvenog bogatstva za tuđi kredit”. - Basen je mogao i morao bolje da se privatizuje i zato sumnjamo da je neko u vladi dobio “procenat”, kako bi se Rumuni dočepali najvećeg prirodnog resursa u Republici. Po ugovoru, koji još nismo videli, niko im ne bi mogao da ospori i skladištenje nuklearnog otpada u rudarskim hodnicima “Jame” kojih je oko 20 kilometara. Taj podzemni prostor je idealan za to “smeće” – kaže Rankić. Na ove svakako teške optužbe neko od nadležnih bi morao da odgovori. Za sada su odgovorili samo iz opštinskih odbora šest političkih partija u Boru: Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Liberalno-demokratske partije, Nove Srbije, G17 plus i Srpskog pokreta obnove. Oni optužuju Rankića, koji je, inače, član Srpske radikalne stranke, da na račun privatizacije RTB Bor prikuplja političke poene. U pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću i premijeru Vojislavu Koštunici opštinski odbori ovih partija kažu: “Sigurno je da privatizacija RTB Bor kod zaposlenih nosi dozu neizvesnosti i straha od novog, ali predsednik opštine već duže zloupotrebljava funkciju i izmišljenim konstrukcijama i lažima unosi paniku i strah kod Borana.” Odbornici dalje pozivaju Tadića i Koštunicu da “preduzmu sve što je u njihovoj moći kako bi se sprečilo takvo delovanje predsednika opštine i onemogućilo da izazove haos koji bi u Boru mogao da ima dalekosežne posledice”. Ministarstvo privrede poručilo je, međutim, Božidaru Đeliću da se “ne boji provere privatizacije RTB Bor”. “Borski basen privatizovan je uz strogo poštovanje svih zakonskih propisa i nijedna tačka kupoprodajnog ugovora sa 'Kupromom' nije sporna”, poručuju Đeliću iz Ministarstva privrede i pozivaju ga da “dokaze o sumnjivoj privatizaciji RTB Bor odmah preda nadležnim organima. U suprotnom on će ispasti neozbiljan. Ministarstvo privrede striktno se držalo zakona koji definišu proces privatizacije i u prodaji RTB Bor 'Kupromu' nema nijedne stavke koja je sporna”, poručili su kandidatu DS za premijera iz Bubalovog ministarstva. Ostaje, međutim, pitanje kako se to u Srbiji “Kuprom” tretira kao dobar partner a u matičnoj zemlji, Rumuniji, ne. “Kuprom”, inače, ne raspolaže svojim rudnicima. A vlast u Bukureštu nije prihvatila ponudu “Kuproma” za preuzimanje dva njihova rudnika bakra: Moldomin, iz Nove Moldave i Kuprumin iz Abruda za 150 miliona dolara. Rumunska država nije prihvatila finansijske garancije “Kuproma” koji je tih 150 miliona dolara hteo da obezbedi preko „bankarskih kredita i lizinga”. Dakle, da se osloni na tuđe pare pomoću „finansijskog inžinjeringa”. Iz sličnih razloga rumunske vlasti odbacile su i ponudu “Kuproma” da za 13 miliona dolara otkupi poznatu krajovsku fabriku “Elektroputere”. U Rumuniji se, prema pisanju njihovih medija, malo veruje u poslovni bonitet “Kuproma”. Zato je neizbežno pitanje treba li nam ovakav partner. Jer, čak i ako “Kuprom” ne založi RTB Bor, vreme prolazi. A ako Topionica stane, pitanje je ko će se javiti na novi tender