Nemci neće američki štit

Proslava 50-godišnjice Evropske unije u Berlinu marginalizovala je jedno značajno pitanje evropske bezbednosti koje je kancelarka Angela Merkel otvorila u odnosima sa SAD: Nemačka se, prva u NATO-u, usprotivila instaliranju američkog antiraketnog sistema u Poljskoj i Češkoj. Taj sistem je, kako tvrde Amerikanci, namenjen zaštiti od neprijateljskih projektila iz “otpadničkih država”, poput Irana i Severne Koreje. Rusi, međutim, ocenjuju – i otvoreno kažu – da je sistem usmeren na njihov nuklearni arsenal i da njegova izgradnja u blizini zapadnih granica Rusije vodi novoj trci u naoružanju. Američki antiraketni štit postao je u Nemačkoj najpre unutrašnje pitanje, bitno za opstanak “velike koalicije” demohrišćana i socijaldemokrata. Pitanje se potom prenelo na evropski plan, pa na odnose u NATO-u i na evroatlantske odnose. Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajmajer, koji je i istaknuti funkcioner Socijaldemokratske partije, napisao je, u listu “Frankfurter algemajne zontagcajtung”, da se “ne sme dopustiti da američki projekt podstakne trku u naoružanju u Evropi, skoro dve decenije posle hladnog rata”. On je rekao: “Naš prvi prioritet ostaje razoružanje, a ne naoružanje. Nećemo novu trku u naoružanju u Evropi.” Prošlog meseca on je javno kritikovao SAD što o svom projektu nisu konsultovale Rusiju. A predsednik SPD-a Kurt Bek nije mogao biti kraći i jasniji: “Nećemo nove rakete u Evropi.” Iako su prednjačili, socijaldemokrati nisu usamljeni. Folker Rije, funkcioner CDU i bivši ministar odbrane, izrazio je, u listu “Noje prese”, razumevanje za zabrinutost ruskog predsednika Putina i sugerisao da se SAD konsultuju sa Rusijom o svom antiraketnom štitu, ako već od nje traže da pomogne da se Iran odvrati od nuklearnog oružja. Na to je Olaf Šolc, šef parlamentarne grupe SPD-a u Bundestagu, rekao da američki projekt može da nanese štetu i nastojanjima međunarodne zajednice da zaustavi eventualnu proizvodnju nuklearnog oružja u Iranu. On je izrazio sumnju u američke tvrdnje da Iran poseduje rakete dugog dometa koje mogu da dosegnu Nemačku, odnosno Evropu. Ovakvo političko raspoloženje uslovilo je pravce i dinamiku diplomatskih akcija Angele Merkel. Ona je, prema pisanju nemačke štampe, zamolila američku vladu da se uzdrži od jednostranih poteza, kao i od isključivo bilateralnih sporazuma sa Češkom i Poljskom, i da otvori, unutar NATO-a, širu raspravu o instaliranju svog antiraketnog štita u Evropi. “Mi treba uvek da budemo sigurni da sve razmatramo u duhu poverenja kako bismo izbegli rascepe” – rekla je ona na konferenciji o transatlantskoj ekonomskoj saradnji u Berlinu. “Niko se sam ne može poneti sa svim izazovima.” Ona je posle toga poslala ministra Štajnmajera u Vašington, a sama je otišla u Varšavu da bi Poljake, koji su pristali da se na njihovoj teritoriji podigne američki štit, podsetila da pitanje nije strogo bilateralno, nego da se, sa bezbednosnog stanovišta, tiče i celog NATO-a i cele Evrope. “Evropa slabi u snazi i sposobnosti da utvrdi svoj položaj kad nije jedinstvena”, izjavila je, posle posete Poljskoj, listu “Rajniše post”. Posebno je istakla da Evropa ne sme sebi dopustiti ponovnu podelu, sličnu onoj iz 2002, pred američku invaziju na Irak. “U Evropi se mora sprečiti rascep oko svih pitanja – bila ona iz oblasti energetske, spoljne ili odbrambene politike”, istakla je Angela Merkel. A to znači da niko ne treba da dejstvuje sam, nego u dogovoru s drugima. Ako je ovo isto – ili nešto slično – ministar Štajnmajer rekao Kondolizi Rajs, ostao je utisak da ga u Vašingtonu nisu dobro čuli. On je, posle susreta, ublažio ton: rekao je da je potreba Amerike da sebe zaštiti “legitimna” i da nemačko protivljenje američkom projektu “nije, ni slučajno”, kvarenje odnosa između Berlina i Vašingtona. Šef diplomatije je u gostima bio uviđavan, ali to ne znači da je Nemačka promenila stav. Gotovo istog dana to je potvrdio Volfgang Išinger, nemački ambasador u Londonu. On je izrekao najoštriju kritiku o Americi koja je potekla od nekog nemačkog zvaničnika. “Bušova administracija je izgubila legitimitet i kredibilitet u očima većine sveta”, kaže ovaj istaknuti nemački diplomata. Evropa treba ozbiljnije da se uključi u rešavanje ključnih međunarodnih pitanja, jer je “prošlo vreme kad je Amerika bila nesporni lider slobodnog sveta”. Ne postoji opasnost da ambasador Išinger bude pogrešno shvaćen: on ovo nije za “Gardijan” izjavio, nego napisao. Da li je ponovo na pomolu promena u evroatlantskim odnosima koju je, pre nekoliko godina, inicirao kancelar Šreder?