Opkoljavanje alergija

Naučnici predviđaju da će do 2015. godine polovina građana Evrope patiti od alergija. To je i razlog zbog čega je pre nekoliko godina pokrenuto veliko istraživanje kako bi se pronašli uzroci astme i alergije i otkrilo zašto se povećava stopa obolelih. U istraživanju učestvuju naučnici sa 25 evropskih univerziteta a finansira ih Evropska komisija sa 9,8 miliona funti. Nažalost, ni ta armija naoružana najmodernijom i skupom medicinskom opremom do sada nije napravila uočljiv pomak. Hemijski fakultet u Beogradu ne učestvuje u ovom važnom poduhvatu. Ipak, stručnjaci sa katedre za biohemiju ovog fakulteta na najboljem su putu ka spektakularnim novim otkrićima. U meri da im engleski ugledni “Ekonomist” početkom maja (10. maj 2007) posvećuje ozbiljnu pažnju i najavljuje ozbiljna očekivanja. Evo, šta piše u tekstu pod naslovom “Kako se voćem prenose hemikalije koje zaobilaze telesne odbrambene mehanizme i dovode do alergije”: “Docentkinja dr Tanja Ćirković–Veličković i njene kolege sa Hemijskog fakulteta BU, u Srbiji, misle da su našli deo odgovora na pitanje – kako zaustaviti alergene i ne dozvoliti im prolaz u telo preosetljivih osoba – jer su pronašli način kojim alergeni nadmudruju prirodne mehanizme smišljene za njihovo zadržavanje i zaštitu tela... Posle mnogo istraživanja ispostavilo se da pektin iz voća obavija alergene i tako deluje kao zaštitni oklop. Pektin tokom varenja formira gel u stomaku i onemogućava destrukciju alergena.” Poslovično hladni Englezi kao da su u ovom slučaju rešili da skinu masku. Skoro navijački predviđaju revolucionarni pomak: “Ovo otkriće možda neće odmah pomoći alergičnim osobama, ali je od velike važnosti za farmaceutske kompanije čiji je najveći problem kako da naprave lekove koji su neosetljivi na želudačni sok. Otkriće dr Tanje Ćirković–Veličković za njih je važno, što se vidi i iz interesovanja koje je nastalo širom sveta.” Svi učesnici u projektu su na katedri za biohemiju čiji je šef prof. dr Ratko Jankov. On je pre 15 godina započeo prva istraživanja u oblasti alergija i imunologije. Od početka do danas tesno sarađuje sa dr Spomenkom Petrović sa odeljenja za alergologiju iz Instituta za imunologiju i virusologiju “Torlak”. Poslednjih godina značajne istraživačke rezultate postižu njegove mlade saradnice, već docenti na katedri: dr Marija Gavrović–Jankulović (38) i Tanja Ćirković–Veličković (34). U timu je i 28-godišnja doktorantkinja Natalija Polović. Šef ih predstavlja ovako: “Marija je najbolji student prve generacije, Tanja pete a Natalija četrnaeste.” Biohemija je na ovom fakultetu počela da se studira od 1987. godine a ove godine upisaće se 20. generacija. Kako je reč o radu tima, dr Jankov kaže: “Nazire se izuzetno veliki potencijal a da li će se on ostvariti pitanje je budućih rezultata. Za sada njihov rad je obećavajući jer otvara neke stvari koje su do sada bile prećutkivane ili neotkrivene.” Tvrdi da su za članak u “Ekonomistu” saznali tek kad je on objavljen, osim Tanje sa kojom je novinar kontaktirao, ali zaključuje da njihova štampa i farmaceutska industrija za razliku od naše prosto imaju senzore za naučne inovacije. On kaže da je rad njegovih saradnica između ostalog i upozoravajući: “Sistem je do sada bio takav da je mnogo šta moglo da promakne i uglavnom se unapred zaključivalo da je sve bezazleno što se genetski modifikovane hrane tiče. Pretpostavljam da je ‘Ekonomist’ zbog toga posvetio pažnju našem radu. Sužava se prostor biotehnološkim kompanijama u pogledu sigurnosti njihovih proizvoda. Umesto potencijalnih donacija da nastavimo sa radom, čini mi se da bi nam mnogi radije platili da ćutimo.” Sve je počelo tako što su rezultate svog projekta kao što se i podrazumeva publikovale u jednom od vodećih stručnih svetskih časopisa u oblasti alergologije koji se može čitati na Internetu. “U toj formi se pojavio krajem aprila a već sledećeg dana sam dobila mejl novinara ‘Ekonomista’. I zaista je mogući razlog za toliki interes u implikacijama koje ovo istraživanje ima za genetski modifikovane organizme. Ukoliko se testiranje ne uradi našom novom metodom, može se pretpostaviti da će se često kroz genetski modifikovane organizme unositi i potencijalni alergeni kroz hranu”, kaže Tanja Ćirković–Veličković. Kako je sve počelo? Marija Gavrović je 1999. godine počela da se bavi alergijom na kivi. Za doktorsku disertaciju uradila je karakterizaciju alergena kivija na molekularnom nivou i praktično je otkrila jedan od glavnih tj. ključnih alergena kivija. Ima raznih proteina koji mogu da budu potencijalni alergeni ali su samo neki relevantni uzročnici. Marija je otkrila jedan od njih i registrovala ga je kod SZO (Svetska zdravstvena organizacija) još 2002. godine. “U međuvremenu uspeli smo da odredimo primarnu strukturu tog alergena koju smo poslali u američku bazu podataka gde su svi podaci o alergenima i nekim drugim proteinima.” Doktorka je to uspela zahvaljujući monoklonskim antitelima a tim istim antitelima sada su uspele da pokažu kako pektini štite taj protein da preživi želudačnu kiselinu. Monoklonska antitela napravila je ekipa saradnika dr LJiljane Dimitrijević sa Odeljenja za imunologiju Instituta “Torlak”: “Niko na svetu osim nas nema antitela na ovu vrstu alergena hrane i mnoge kolege iz sveta nas zovu da im pošaljemo antitela za njihova istraživanja, što često i činimo”, naglašava Marija Gavrović–Jankulović. Za istraživanja ovog tipa u svetu vlada veliko interesovanje iako su alergije na hranu retke. Međutim, reakcija na hranu je sistemska i može da dovede do anafilaksije i smrti. U stvari alergija na neku vrstu hrane može da izazove alergičku reakciju želuca i creva, a isto tako i zapaljenje kože – dermatitis, osip kože, astmu i tako oticanje grla koje nekad može da dovede do gušenja. Anafilaktički šok može u roku od nekoliko minuta da izazove smrt alergične osobe, zbog toga što je količina oslobođenog histamina tako velika da on izaziva pad krvnog pritiska, grč i zatvaranje puteva kroz koje prolazi vazduh do pluća, otok sluznice u ustima i u grlu, osip po koži i njeno oticanje. Član ovog uspešnog tima na neki način je i Tanjina baka. Ona je alergična na kivi pa je nepresušni izvor neophodnog seruma. Pomaže kad god treba i ne vajka se kad je zamole da da veću količinu krvi – oko 20 mililitara, što im mnogo znači jer je poznato da naši ljudi nerado daju više od nekoliko mililitara ili krv uopšte ne daju. Šalu na stranu, uspostavile su odličnu saradnju sa lekarima koji se bave kliničkom alergologijom, sa svim relevantnim centrima u Srbiji. Ima još zanimljivosti koje su pratile ovaj naučni poduhvat. Do prvih konkretnih rezultata došle su slučajno. Koleginice u šali kažu da je od presudne važnosti bio Natalijin mediteranski temperament (rođena je u Baru, u Crnoj Gori). Preciziraju da posao koji bi neko radio dva dana ona završi za 2 – 3 sata. “Prva slika iz ovog našeg poslednjeg rada je moj prvi rezultat u laboratoriji posle diplomiranja. Drugačije sam obradila ekstrakte u odnosu na preporuke iz literature i tako dobila neočekivan rezultat koji je u početku protumačen kao brzopleta greška.” Inače, Natalija je tada testirala sklonost proteina ekstrakta kivija na digestiju pepsinom. Pepsin je glavni enzim u želucu koji razlaže hranu i pomaže varenju (želudačni sok). Po onome kako tvrdi literatura, trebalo je da se 90 odsto tih proteina razgradi a ispalo je obrnuto. Svi proteini su preživeli. Tako su naše naučnice došle do zaključka da u matriksu kivija postoji još nešto što nije protein a sprečava rad želudačne kiseline. Posle više eksperimenata utvrdile su da je reč o pektinu koji je biljni polisaharid i koji u jako kiselim uslovima postaje gel (nalazi se u džemovima i marmeladama). U laboratorijskim uslovima simulirale su želudačnu kiselinu uz dodatak pektina i dobile su potvrdu svoje hipoteze da je definitivno u pitanju prisustvo biljnog polisaharida koji štiti proteine. Samo je još nedostajalo da svoju laboratorijsku hipotezu provere na ljudima. I angažovale su volontere, u prevodu – svoje najbolje prijatelje. Nešto kasnije stidljivo priznaju da su i same učestvovale u eksperimentu. Svi su podvrgnuti neprijatnoj gastroenteroskopiji. Prvo se pojede komad voća koji se posle sat vremena vadi i analizira. I tako su došle do krucijalnog dokaza da proteini za koje se verovalo da ne preživljavaju ni desetak minuta u želudačnom soku, mogu da opstanu i posle sat vremena. I to je jako važno sa aspekta alergije na hranu, jer se za sve proteine koji se lako degradiraju nije znalo na koji način izazivaju alergije. U stvari, neki od proteina hrane zaista su vrlo otporni na želudačnu kiselinu – neki od glavnih alergena kikirikija, mleka, soje – ali za voće nije bilo dokaza. Wihova ideja je da iskoriste navedenu osobinu pektina da bude protektivan agens za alergen i da probaju da simuliraju imunoterapiju. To je ujedno i projekat za Natalijinu doktorsku disertaciju. Ona je preliminarne rezultate ovog rada predstavila na Kongresu evropske akademije za alergologiju i kliničku alergologiju, održanom u junu prošle godine u Beču. Tom prilikom osvojila je prvu nagradu za šta u Srbiji, osim uskih naučnih krugova, niko nije čuo. Natalija se nada da će fenomen koji je zapazila omogućiti nove tretmane za respiratorne alergije. Svesna je da je rad koji je skrenuo pažnju svetskih naučnika rezultat desetogodišnjeg timskog rada. Do naučnih rezultata dolazi se mukotrpno i sporo, pa se NIN-ove sagovornice nadaju da će za nekoliko godina doći do stepena koji će im omogućiti da zaštite autorsko delo. Tanja Ćirković-Veličković kaže da joj je najveća želja da rezultatima do kojih je došla razvije alternativne, efikasnije i bezbednije metode za tretman alergija. Sve tri su po nekoliko puta bile na usavršavanju u inostranstvu i mnogo naučile u najprestižnijim evropskim istraživačkim centrima. Uspostavile su i održavaju kontakte sa kolegama širom sveta. Ipak, ne žele da napuste zemlju. Problem je, međutim, to što je nauka kojom se bave izuzetno skupa. Poslednjih godina, veliko razumevanje i materijalnu pomoć dobijaju od Ministarstva nauke, a finansiraju se preko projekata i novcem iz inostranstva. Neophodan materijal za rad kod nas je dvostruko, a ponekad i trostruko iznad cena koje plaćaju kolege u inostranstvu. Često, da bi dobile materijal za rad na neophodne supstance čekaju mesec, nekad i duže od pola godine. To je jedan od suštinskih problema za naučni rad u ovoj zemlji. Alergija – preterana samoodbrana Alergička reakcija rezultat je telesnog odgovora na beznačajne i bezopasne supstance koje telo doživljava kao opasnost i kao protivnika svojim tkivima. Alergička reakcija, tj. pobuna tela protiv materija s kojima stupa u kontakt, nikad se ne može javiti nakon prvog dodira s njima, bilo da je on fizički ili hemijski. Ukoliko strana supstanca nije ušla u bazu podataka tkivne, tj. biohemijske memorije, ona ne može biti prepoznata ni kao prijateljska niti kao neprijateljska. Međutim, kada dođe do prvog sledećeg kontakta tela i njegovih tkiva sa supstancom koja je po svojim osobinama već upamćena, telo pod normalnim okolnostima ne reaguje osim kad u toj supstanci prepozna opasnost za svoja tkiva. Na nesreću, u nekim slučajevima interpretacija podataka koji su izvučeni iz memorije biva pogrešna i telo tumači ponovni kontakt sa inkriminisanom materijom kao opasnost, te želi da je se po svaku cenu otarasi. To je odbrambena reakcija ili izmenjeno stanje organizma. Umesto da belančevine iz jaja ili mleka prepozna kao novounete, ali i bezopasne materije, on ih svrstava u neprijateljske i svim svojim snagama želi da ih uništi i odstrani iz organizma. Lečenje alergijske bolesti svodi se na tri osnovna principa, od kojih prvi predstavlja tehniku izbegavanja neprijatelja, drugi je borba protiv simptoma, što je prilično jednostavno, ali i borba protiv uzročnika koji dovode do bolesti, što je prilično komplikovano. Izbegavanje uzročnika alergije najefikasniji je metod lečenja alergije i mnogo je važniji od farmakološkog i imunološkog lečenja. Za sada se zna da postoje tri osnovne klase lekova za tretman alergija koje su izazvane antitelima iz kategorije imunoglobulina E. Prva klasa lekova sprečava oslobađanje histamina i njegov prelazak u cirkulaciju krvi. Druga klasa sprečava kontakt antitela sa stranom materijom. Treća klasa menja način reakcije kapilara i razvojni tok zapaljenja na površinama koje su napadnute antitelima. U svojoj praksi lekari se susreću sa četiri tipa alergije od kojih svaka posebno predstavlja imunološki izazvano zapaljenje usled reakcije antitela na unetu materiju, tj. na antigen.