EU izgubljena u svemiru

Projekt “Galileo”, okosnica zajedničkog kosmičkog programa Evropske unije, baš kao i projekt prvog Evropskog ustava, zapao je u ćorsokak. Uostalom, te dve stvari su i bile na neki način povezane: jedan italijanski kosmonaut, koji je 2005. godine ruskom raketom upućen na Međunarodnu svemirsku stanicu u orbiti oko Zemlje, poneo je i tekst Evropskog ustava, kao “prvi pravni akt koji se našao u kosmosu” i pisano svedočanstvo o “prevazilaženju nacionalnih interesa zarad viših zajedničkih ciljeva”... Iako je po prvobitnom planu evropski projekt globalne satelitske navigacije “Galileo”, konkurent američkom GPS-u i ruskom GLONASS-u trebalo da bude okončan 2008. godine, taj je rok pomeren na 2012. A nemački ministar saobraćaja Volfgang Tifenze saopštio je pre neki dan da od svega toga nema ništa! - “Galileo” je u dubokoj krizi. Mi smo zapali u ćorsokak – saopštio je nemački ministar bez uvijanja. A razlog je, kako se čini, sasvim jednostavan i, kao i u mnogim ranijim slučajevima, govori da predstavnici 27 zemalja članica nisu u stanju da se sporazumeju o bitnim stvarima koje se tiču pojedinačnih nacionalnih interesa. Jer, krajem ovog meseca ističe rok za zaključivanje ugovora sa firmama koje traba da budu angažovane na ovom projektu i obave glavninu posla. Međutim, već se vidi da neće biti nikakvog dogovora. Kao što se moglo i pretpostaviti, svako vuče na svoju stranu: pojedine zemlje članice zastupaju isključivo interese svojih nacionalnih kompanija i uopšte ih nije briga za celinu projekta i zajednički interes. Naravno, nemački ministar je dodao da “Evropa mora da nastavi da razvija svemirske programe i jača sopstvene pozicije u svemiru”. A projekt satelitske navigacije omogućio bi da EU ostvari veliki prodor u oblast novih tehnologija i razvije sopstvene svemirske tehnologije. Inače, Evropska svemirska agencija je još 1994. odlučila da se upusti u poduhvat izgradnje sopstvenog globalnog sistema satelitske navigacije, pod imenom “Galileo”, koji bi trebalo da bude tehnološki superiorniji od američkog (GPS) i ruskog (GLONASS) programa iste vrste. Ruski i američki sistemi za globalnu satelitsku navigaciju nastali su u okviru vojnih programa, i još se prvenstveno koriste za vojne potrebe, mada je GPS, jednim delom i u komercijalnoj upotrebi: koristi se i za precizno određivanje pozicije i navigaciju na civilnim brodovima, avionima, pa i automobilima. A osnovna prednost budućeg evropskog sistema trebalo je da bude u tome što je on planiran da služi isključivo za civilne namene i unapređenje kvaliteta svakodnevnog života: za kontrolu i unapređenje svih vrsta saobraćaja na kopnu, moru i u vazduhu, za precizno lociranje bilo kakvih objekata ili tačaka, bilo gde na zemaljskoj kugli i to sa tačnošću koja će se meriti santimetrima. Ali, i za brojne još neslućene mogućnosti dvosmerne satelitske komunikacije i navigacije poput bezbedne vožnje automobilom čiji je vozač odlučio da malo dremne... Američki “Global Positioning Sdžstem” (GPS) bio je, do pre nekoliko godina, korišćen samo za praćenje i kontrolu kretanja vojnih brodova i aviona. Ali, i GPS se već danas nalazi u automobilima čiji bogati vlasnici mogu da plate stalni satelitski nadzor nad njihovim vozilom, kojem lopovi za sada još nisu doskočili. Taj sistem se već ugrađuje i u mnoge prestižne modele “pametnih vozila”, a u više zemalja koristi se tako što se u svakom trenutku, jednostavnim pritiskom na dugme, može dobiti tačna pozicija na kojem se automobil nalazi, da bi potom vozaču na karti (na ekranu monitora na komandnoj tabli) bio pokazan najkraći ili najpovoljniji put do željene tačke. Stoga, verovatno, nije daleko ni dan kad će i obični putnički automobili, kao i avioni, brodovi ili lokomotive, moći bezbedno da se kreću pod kontrolom satelitski usmeravanog automatskog šofera. Sistem GPS, inače, počiva na mreži od 24 komunikaciona satelita raspoređenih u orbiti oko Zemlje. A radi tako što tri različita satelita u isto vreme najpre uhvate i identifikuju signal sa neke tačke na Zemlji, a zatim precizno – uz pomoć atomskog časovnika koji se nalazi na svakom od ovih satelita – mere vreme putovanja signala kroz atmosferu. I, na osnovu tog vremena izračunavaju razdaljinu između satelita i pomenute tačke, odnosno – na principu “triangulacije” – kombinacijom podataka dobijenih sa tri različita satelita utvrđuju tačnu poziciju na površini planete Zemlje sa koje je upućen signal. Evropski “Galileo” činilo bi 30 satelita raspoređenih u orbiti udaljenoj 23.616 kilometara od površine Zemlje, kao i dva zemaljska kontrolna centra na teritoriji Evrope. Taj projekat, provobitno procenjen na samo 3,2 milijarde evra, trebalo je da bude završen do kraja 2008. godine. O njegovim razmerama i značenju, makar indirektno, svedoči i podatak da je za izradu i korišćenje planirano otvaranje više od 140.000 novih radnih mesta u zemljama Evrope. Čim je bio najavljen projekt “Galileo”, Amerikanci su nagovestili da i oni planiraju modernizaciju i značajno unapređenje svog starog GPS-a, dok su Rusi i Kinezi Evropi ponudili svoje učešće i saradnju na izgradnji sistema “Galileo”. Međutim, činjenica je da su Evropljani od samog početka rada na ovom projektu bili oprezni. Rekli su da njihov novi sistem neće biti konkurent GPS-u i ruskom GLONASS-u, već da će ti sistemi biti međusobno komplementarni. Nagovestili su da će njihovi budući korisnici imati satelitske prijemnike koji rade na različitim frekvencijama, što znači da će svako moći da prima podatke sa različitih satelita – evropskih, američkih ili ruskih. A orbita budućih evropskih satelita pokrivaće i one oblasti (u severnoj hemisferi), koje GPS do sada nije najbolje pokrivao. Sudeći prema jednoj analizi projekta “Galileo”, koju je izradila firma “Prajsvoterhaus Kupers”, taj posao bi trebalo da se isplati svima... Jer, računalo se da će ovaj posao doživeti pravu revoluciju kada se satelitske komunikacije bolje povežu sa mobilnom telefonijom. Stručnjaci su, naime, izračunali da bi već 2010. godine u čitavom svetu moglo biti milijardu i osam stotina miliona potencijalnih korisnika zainteresovanih za ovu vrstu usluga, a da bi do 2020. godine njihov broj mogao biti i udvostručen! Međutim, Nemačka i Italija, u nastojanju da obezbede što više poslova za svoje nacionalne firme u okviru kosmičke i zemaljske infrastrukture na projektu “Galileo”, od samog početka zapodenule su veliku svađu. U borbu za što bolje parče kolača u tom poslu uskoro su se uključile i Francuska i Španija i tako je svađa počela da se rasplamsava. Sve dok se nije ispostavilo da je EU, zbog prevlasti nacionalnih nad zajedničkim interesima, definitivno – izgubljena u svemiru.