Simultani genocid

Sve do skora niko, pa ni Pjer Rišar Prosper koji je godinama svaki dan pričao o Mladiću, nije pominjao Radovana Karadžića kao uslov za bilo šta, pogotovo što postoje neke kontroverze na liniji Karadžić – Holbruk. Danas, u paničnoj odbrani za dobro plaćene rabote, od Evrope do Srbije, a u odsustvu Miloševića (mada nešto pokušavaju sa Koštunicom) odnekud, iz neke nepoznate dubine, izvlače na svetlo dana Radovana Karadžića državljanina Crne Gore i traže da ga Srbija izruči ili u suprotnom da se omča oko vrata nesrećne zemlje zategne još više. Tvrdnja “da je kažnjavanje Srbije blagotvorno za njen napredak” ne može da prođe ni u “Lazi Lazareviću”. Sadizam bez premca. A i zašto da budemo kažnjeni? Zato što je Klark zadivljeno gledao u Mladića, menjao sa njim šapke i kokarde, i osokolio ga tim svakako, a sada mi plaćamo taj njegov kompleks niže vrednosti. Dobro, ‘ajde mi Srbi, ali nemogući zadatak isporučenja Mladića, za kojeg trenutno nema dokaza ni da je živ, treba da plate i muslimani, i Albanci, i Hrvati, i Mađari, i svi koji imaju nesreću da žive u Srbiji. Gde su Mladić i Karadžić? Kada prikazuju superiornost zapadne tehnologije pričaju bajke kako iz satelita mogu da čuju kako dišem, da vide koje novine čitam ispod kruške i sve moguće znaju a jedino eto ne znaju gde su Mladić i Karadžić. Odnosno znaju da su u Srbiji, jer po njihovoj izopačenoj logici, gde bi drugde i bili. Dragan Vidaković, Prilike