Matematika

Matematika, ne baš klasična, aktuelna je ovih dana u obliku izborne računice. Ona je zamorna, složena, zametna i već pomalo dosadna. Zadaje nam brige. I pričamo o njoj po vazan i gde treba i gde ne treba, kad treba i kad ne treba. A ta politička matematika katkada je složenija od one klasične. A da klasična matematika može da bude zanimljiva dokaz držim u ruci. Nedavno je u izdanju NNK International u Beogradu izašla knjiga “Strast za matematikom” sa podnaslovom “Brojevi, zagonetke, ludilo, religija i potraga za stvarnošću”. Autor Kliford Pikover, doktor Jelskog univerziteta u SAD, napisao je još nekoliko knjiga sličnog “profila” i zanimljivih naslova “Račun i pica, kuvar za gladne umove”, “Crne rupe, turistički vodič” i “Ključ za beskonačnost”. Profesor Pikover, a njegovo ime kao glagol znači izabrati što te zanima a ostalo odbaciti, izabrao je ono što je u njoj zabavno, ono što je njena istorija i sve to još prošarao aforizmima na temu matematike. Citira Nilsa Bora i kaže da se njegovo mišljenje o fizici može primeniti i na matematiku: “Kada dođe do atoma, jezik može biti korišćen samo kao u poeziji”, a sam je izmislio aforizam: “Matematika je čekić koji lomi led nesvesnog” ili; “Ako su brojevi vojnici, algebra postavlja pravila ratovanja”. Možda je najautoritativnija misao Galileja da je “velika knjiga prirode napisana matematičkim simbolima”. Mnoge teme su tretirane kao pitalice. Tako vas autor zagolica pitanjima kao što su “Da li životinje umeju da broje?” ili “Zašto je prva u istoriji matematičarka ubijena?”. Na prvo pitanje je odgovor da životinje umeju da broje (pacovi, veverice i, naravno, majmuni), mada mnogi u to sumnjaju, a ubijena je antička matematičarka Hipatija iz Aleksandrije (4. vek nove ere), ali ne iz matematičkih, već iz religioznih razloga. A sad redovna porcija etimologije. Matematika je starogrčka reč koja ima u osnovi reč matema (drugi padež od reči mathematos), a znači “ono što je naučeno”, dakle znanje, nauka. Matematika se u drevnoj Grčkoj zvala mathematike tehne, matematička veština. Etimolozi povezuju reč matematika sa slovenskom reči mudar, sanskritskom reči mendha, koja je opet, po njima, srodna sa engleskom reči mind razum. A na kraju jedna duhovitost kakvu najmanje očekujemo od jednog proleterskog pisca kao što je bio Maksim Gorki: “Čovek bi morao da zna da broji, ako ni zbog čega drugog, a ono da se u pedesetoj godini ne oženi devojkom od dvadeset”.