Arhiva

Odmaram sezonu

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Lovci bisera” su opera Žorža Bizea iz 1863. godine, iz koje se danas uglavnom izvodi samo još jedna tenorska arija. Pravih lovaca na bisere, međutim, ima i danas među čitaocima ove rubrike. Jedna od takvih je Vida Đurić iz Beograda, koja je svoju zbirku, prema poznatoj latinskoj izreci koja kaže da reči lete a napisano ostaje, podelila na dva dela: “Verba volant” i “Scripta manent”. U prvu grupu spada rečenica koju je Vida čula na autobuskoj stanici: “Izgleda da je autobus uskoro otišao”. Ima, znači, i rođenih Beograđana kojima treba objašnjavati da se uskoro odnosi samo na budućnost (za razliku od reči skoro, koja može značiti i “nedavno, u bliskoj prošlosti” i “uskoro, ubrzo”). Još više zabrinjava kad se greške šire preko elektronskih medija, kao u ovoj reklami za dezodorans: “...jer sada možete ulepšati vaš pazuh sa proteinima bisera”. Mada rečnik Matice srpske beleži i pazuh, pa čak i pazuha u ženskom rodu, normalan oblik je pazuho u srednjem rodu; a ništa se ne može ulepšati sa proteinima, nego eventualno proteinima. Primer sintaktičke besmislice je reklama za mirisni sapun: “Ugodite sebi nežnim milovanjem predivnih parfema po koži koja kao da je od svile”. Osećate li želju da milujete parfeme? Za kategoriju Scripta manent Vida navodi primere iz romana Agate Kristi “Herkulovi zadaci”, koji su pretprošle godine izdale “Politika” i “Narodna knjiga”. U toj knjizi, kaže ona, ima svega i svačega, ali dovoljna su dva primera. “Sve žene pokazivale su znake drogiranja, nervi, iritacije, trzanja, đaci sa raširenim zenicama itd.” Prevoditeljka, izgleda, nije mogla da se odluči između dva engleska homonima, pupil “zenica” i pupil “učenik”, pa je ubacila oba. Još čudnije zvuči sledeća rečenica: “...kosa koja je bila tamnoplave senke, tako retko viđane, brave zumbula drevne Grčke...” Nadrealizam u delu Agate Kristi? Ne, nego naša prevoditeljka zna samo za lock u značenju “brava”, a ne i za lock “uvojak”, reč koje je mogla da se doseti već i na osnovu našeg germanizma lokna. Ja sam posebno zahvalan čitaocima koji mi šalju ovakve primere, pošto prevedene romane ne čitam, i dosad sam verovao da ovakvo neznanje stranog jezika postoji samo kod televizijskih prevodilaca. Lepu zbirku bisera s malog ekrana, uz tačne podatke o izvorima, šalje mi i Vladimir Vuković iz Šapca. Nekoliko pleonazama, recimo: “Ovo su momci zaduženi za vizuelni izgled Beovizije” (glumac Boda Ninković u “Beoviziji” na RTS-u). “U Beogradu će biti obezbeđeno još 75 parking mesta obezbeđenih za osobe sa invaliditetom” (B-92). “Ne znamo ishod i kako će se sve završiti, ali ćemo saznati epilog” (M. Kalinić, voditelj emisije “Sve za ljubav” na Pinku). U istoj emisiji, voditeljka Sanja pita: “Je l’ imate kući kablovsku televiziju?” U “Otvorenom studiju” na RTS-u čulo se: “Za poslednjih tri meseca kod nas nije diplomirao nijedan grčki student.” Ta vrsta gramatičke greške (poslednjih tri umesto poslednja tri) prilično je raširena, ali zabrinjava što ju je izgovorio rektor jednog univerziteta u unutrašnjosti. Ognjen Amidžić, predstavljen kao “multimedijalna ličnost” i vokalni solista grupe “Flamingosi”, izjavio je na TV Pinku: “Treba malo da odmorim ovu sezonu”. Mi jadni gramatičari upozoravamo već godinama (bezuspešno, jer nismo “multimedijalne ličnosti”, ma šta to značilo) da umorni šetači sedaju na klupu da odmore noge, da jahač odmara konja, ali da ljudi ne odmaraju, nego se odmaraju. Sada se ispostavlja da ima i takvih koji odmaraju sezonu. Jedan primerak Pravopisa trebalo bi hitno poslati onome ko ispisuje kajrone na B-92, pošto je 27. februara u vestima pisalo: “U Milanu učiteljica zasekla jezik sedmogodišnjem dečaku ne bili ga ućutkala.” Nije sasvim jasno ko je na istoj televiziji rekao “Nova imena beogradskih ulica, poput Sremčevog Kir Janje” (u beleškama V. Vukovića piše samo “nepoznati šaljivdžija”), niti je jasno da li ulicu treba posvetiti imaginarnom liku tvrdice ili književniku koji ga je stvorio. (Uzgred, iz plana Beograda vidim da se “Sterijina” zove jedna uličica kraj Dunav-stanice: zar on nije zaslužio ništa više?). Kako god bilo, predlažem da se uz pravopis pošalje i jedna kratka istorija srpske književnosti.