Privreda kao pomiritelj

Peking i Tokio su se, posle šest godina hladnih odnosa, prouzrokovanih nesaglasnostima oko japanskih zločina u Kini u Drugom svetskom ratu, dogovorili da ocene o neprijateljstvima u prošlosti prepuste istoričarima, a diplomatiju i ekonomske tokove usmere ka izazovima sadašnjosti i budućnosti. Nedavna poseta premijera Ven Đijabaoa Japanu na obe strane je shvaćena kao “otopljavanje leda”. Led je, prošlog oktobra u Pekingu, prvi probio novi japanski premijer Šinzo Abe. U fokus je ponovo ušla osnova odnosa: privredna saradnja. Upravo je ustanovljeno da je vrednost prošlogodišnje bilateralne trgovine premašila sumu od dvesta milijardi dolara. Ove godine dve zemlje će napuniti tri i po decenije od uspostavljanja normalnih diplomatskih odnosa. Takođe ove godine Kina će sa japanskog tržišta potisnuti Ameriku i postati prvi trgovinski partner Japana. U kineskoj trgovini Japan je po značaju treći, posle SAD i Evropske unije. Dosad je Japan investirao gotovo 60 milijardi dolara u oko 30 000 projekata u Kini. Ali, imao je i sam velike koristi od toga: koristio je jeftinu kinesku radnu snagu i zbog toga sa svojim proizvodima bio konkurentniji na međunarodnom tržištu. I to se sve desilo kad su politički odnosi bili čas napeti, čas zamrznuti, i kad je u obe zemlje bilo javnih manifestacija netrpeljivosti, praćenih čak i zahtevima za bojkot robe. Sad se ekonomska saradnja, zbog velike komplementarnosti privreda dve zemlje, javila u ulozi pomiritelja. Ona je naprosto predodređena na još brži razvoj kad više ne bude nailazila na političke prepreke. Dogovorena je zajednička izgradnja “strateških uzajamno korisnih odnosa” u privredi, energetici i zaštiti životne sredine. Kina će od Japana kupiti najsavremeniju tehnologiju za energetska postrojenja – kako bi do 2010. godine mogla da smanji potrošnju energije za 20 odsto – i za pročišćavanje otpadnih industrijskih voda. Svesna je da se od 30 najzagađenijih industrijskih gradova u svetu 20 nalazi na njenom tlu. Sporna istorijska pitanja nisu potisnuta na marginu, nego bi trebalo da se razjašnjavaju strpljivo i smireno, u stručnim krugovima, uz oprezna nastojanja da hipoteka prošlosti ne optereti sadašnjost i uz saznanje da odnosi između dva suseda mogu da se razvijaju samo na bazi ravnopravnosti i punog uzajamnog uvažavanja. Osnovan je Kinesko-japanski komitet istoričara koji treba objektivno da sagleda zajedničke istorijske pouke. To ne znači da će u svemu biti i saglasnosti. Ali bar neće biti niskih strasti i podsticanja na mržnju. Premijer Ven je u Dijetu rekao, kao prvi kineski državnik koji se obratio japanskim poslanicima, da očekuje i više od obećanja: “Japanska vlada i njeni lideri mnogo puta su jasno izneli svoj stav o istorijskim pitanjima, javno priznajući agresiju i izražavajući duboko kajanje i izvinjenje zemljama žrtvama. Kineska vlada i narod su to pozdravili. Iskreno se nadamo da će Japan preduzeti konkretne korake koji će potkrepiti takve stavove.” Jedan od tih – nepredočenih, a očekivanih – konkretnih koraka mogao bi zapravo biti zauzdani korak: da premijer Abe ne posećuje, kao što je to činio njegov prethodnik Koizumi (“vređajući osećanja kineskog naroda”) sporni hram Jasukuni u kome se čuvaju uspomene na pale japanske vojnike, među kojima i na 14 ratnih zločinaca, osuđenih za masakre u Kini. Takvog obećanja nije bilo. Ali ni gost, kad se govorilo o saradnji dve zemlje na međunarodnom planu, nije obećao da će Kina podržati ulazak Japana u stalno članstvo Saveta bezbednosti UN, što Japanci željno očekuju, a što bez kineske podrške neće moći da ostvare. Ima se utisak da su i razgovori o međunarodnim pitanjima bili pre usmereni na privredu, nego na politiku, a i da je politika sagledavana prevashodno u bilateralnim okvirima. Domaćin je izjavio da Japan neće podržati nezavisnost Tajvana i da nanovo učvršćeni japansko-američki bezbednosni savez nije usmeren protiv Kine. Gost je uveravao domaćina da su jačanje i modernizacija kineskih oružanih snaga u interesu mira i bezbednosti u regionu i da nisu usmereni ni protiv koga. Međutim, i u samoj privrednoj oblasti, koja je najmanje sporna, ostalo je nešto “plutajućeg leda” u Istočnom kineskom moru, gde su otkrivene znatne rezerve nafte i zemnog gasa, a gde dve zemlje nisu jasno razgraničile svoje teritorijalne vode. Kina je za to da se “rasprave ostave po strani i da se oblast razvija zajednički”. Japan predlaže “zajednički poduhvat” u eksploataciji izvora i raspodeli energenata. Premijeri su se dogovorili da stručnjaci o svemu podrobno razgovaraju u maju i da potom sa svojim predlozima upoznaju obe vlade. Tako je i taj led krenuo.