Lustracija i drugi zahvati

Poljska je pred konačnom odlukom o sprovođenju izuzetno širokog i zahtevnog zakona o lustraciji. Wime treba da bude obuhvaćeno oko 700.000 građana, od raznih državnih i drugih činovnika i poslanika, preko lokalnih funkcionera do naučnika, novinara i umetnika. Svi oni podležu proveri. Obavezni su da prilože svoje izjave o saradnji sa službama ranijeg režima, što će se proveriti u nedavno oformljenoj instituciji – IPN (Institutu nacionalnog sećanja). U uzavreloj atmosferi, koju od početka ove godine stalno pojačavaju burna događanja i obračuni na političkoj sceni, ovaj projekat se čini kao kulminacija. Za vlast u Varšavi, koju personifikuju braća Kačinjski (Leh kao šef države, a Jaroslav kao premijer), to je po svemu sudeći ključna poluga u realizaciji njihovog nauma o četvrtoj, novoj i posve drugačijoj, poljskoj republici. Sam projekat, koji u neku ruku asocira na inkvizitorske zahvate u modernijoj formi, kao i mere koje su već preduzete, doveli su do žestokih okršaja na otvorenoj sceni i daljeg produbljivanja raskola i podela u poljskom društvu. Proklamovano moralno očišćenje došlo je u sukob sa nekim od bitnih odrednica demokratskog razvoja, pri čemu odsustvo sagledavanja svojevremenih okolnosti i tog vremena, samo produbljuje podele. Na zakon je tužbu podneo opozicioni Savez demokratske levice, a niz istaknutih ličnosti i uglednih javnih radnika angažovanih na poljskom demokratskom zaokretu iz 1989. godine veoma oštro je istupilo protiv njegovih odredbi, često ukazujući i na već prethodno obavljene lustracijske provere i čistke. Sada predstoji da Ustavni sud razmotri i odluči o ovoj tužbi, a verovatno i da se odredi prema kontroverznim namerama pojedinih sredina da se, na osnovama tog zakona, delegalizuju i pojedine partije. Ovaj postupak je u toku. Burni potresi, koji su se neverovatnom brzinom i upornošću smenjivali počev od ove godine, započeti su januarskim skandalom u Varšavskoj katedrali, kada je nadbiskup Stanislav Vjeglus priznao svoju višegodišnju doušničku prošlost u službi komunističkog režima, samo desetak minuta pre zvaničnog ustoličenja na najvišu funkciju u Poljskoj katoličkoj crkvi. Temelji Crkve time su uzdrmani, pokrenut je proces lustracije, izazvan šok i podele među vernicima i u društvu. Usledilo je potom ne manje šokantno obelodanjivanje podataka nedavno ukinute Vojne informativne službe, kojima se implicira neodgovarajuće postavljanje maltene svih čelnih ličnosti zemlje u periodu posle promena iz 1989. godine. Među burnim reakcijama, koje su nastojale da ukažu na tendenciju manipulisanja istrgnutim navodima iz širih tekstova, najupečatljivija je bila ona kojom je lider nekad legendarne “Solidarnosti” i bivši šef države Leh Valensa nazvao aktuelnog predsednika Leha Kačinjskog, inače promotora ovog objavljivanja, “glupakom”, zbog čega je protiv Valense pokrenut sudski postupak. Doslednost u obračunu sa prošlošću braća Kačinjski su potvrdila i nastojanjima na diskreditaciji onih koji su ih tokom protekle skoro dve decenije ometali u učešću u vlasti i lišavali odgovarajućeg političkog uticaja. Posebnim zakonom, s druge strane, protagonisti poznatog ratnog stanja iz 1981. godine lišeni su činova i penzija, a general Vojćeh Jaruzelski, koji je bio i predsednik države, biće ponovo izveden pred sud. Vojska, diplomatija i mediji su već očišćeni od svih potencijalno sumnjivih i nepodobnih lica i kadrova. Posebnu buru izazvao je poslanik Evropskog parlamenta Bronislav Geremek odbijanjem da se povinuje novim lustracijskim zahtevima prema njemu. Geremek, jedna od najuticajnijih figura na poljskoj političkoj sceni od 1989. godine, poznat je i vrlo cenjen na Zapadu kao neposredno zaslužan za transformisanje Poljske i njeno pristupanje NATO-u i Evropskoj uniji. Ovaj slučaj je time dobio i međunarodnu dimenziju. Zbivanja u Poljskoj već duže vreme pomno se prate u svim institucijama evroatlantske saradnje i povezivanja. Brisel je sa zebnjom konstatovao agresivne elemente poljskog evroskepticizma i osporavanja nekih evropskih normi i vrednosti, ali je uglavnom zadržavao suzdržanost pri njihovom ocenjivanju. Odnosi Varšave sa Berlinom su i dalje primetno opterećeni prošlošću i nepoverenjem, a odnosi sa Rusijom su zaoštreni. Poljska tako, kao i više puta ranije u istoriji, rizikuje da se nađe u sendviču sebi nenaklonjenih moćnih suseda. Da li je skoro isključivi oslonac na Vašington u tom smislu dovoljan, predmet je ozbiljnih analiza i procena. Jedan od bivših ministara inostranih poslova Rotfeld ukazuje na neophodnost da Varšava uvek ima bar za promil bolje odnose sa Berlinom nego Moskva. Zvanična Varšava se u tom smislu trudi, ali su ocene koliko u tome ima uspeha za nju sada manje optimistične. Centrodesna i centroleva opozicija plediraju za bliže odnose i saradnju sa Berlinom, odnosno smirivanje i više realnosti prema Rusiji. U tom smislu se ukazuje na nedavnu posetu Angele Merkel koja nije iskorišćena za pozitivni zaokret u odnosima, već je “učinjen samo mali korak”. Inače, Merkelova je u Varšavi stavila do znanja svojim poljskim susedima koliki je značaj “geografije” u međunarodnim odnosima. To je upućivalo na nužnost boljeg i realnijeg vrednovanja moćnih suseda, Nemačke svakako u prvom redu, ali i Rusije, a ne prepuštanje samo najvećem savezniku preko okeana. S druge strane, sam Bžežinski, kao nesporni autoritet u kreiranju politike SAD i svetskih tokova, upozorio je, na određen način, Poljake na opasnost od ulaska u formu samoizolacije na kontinentu, istovremeno pohvalivši vlasti u Varšavi da se “dobro orijentišu u strateškim i geopolitičkim pitanjima”. U tom sklopu mnogi gledaju i na slučaj u divergentnosti koje izaziva instaliranje američkog antiraketnog štita na poljskoj teritoriji. Sve u svemu, unutrašnji razvoj i agresivnost promena i čistki, ali i elementi isključivosti na spoljnopolitičkom planu, u Evropi se razmatraju i procenjuju sa dosta bojazni i nerazumevanja. Otuda londonski “Ekonomist” govori o “samodestruktivnosti” poljske vlade, a torinska štampa da je Poljska i dalje “zagonetka” koju Evropa tek treba da odgonetne. Za to vreme vlada premijera Jaroslava Kačinjskog kao da ide linijom provalije. Stalno iskrsavaju afere, ostavke, uslovljavanja i iskakanja ne uvek pouzdanih koalicionih partnera. Međutim, relativno zadovoljavajuće stanje na ekonomskom planu, uz doprinose iz Evropske unije, s jedne, i trvenja u oba opoziciona tabora, s druge strane, Kačinjskima daje manevarski prostor da se održe. Čine to svakako spretno.