PAS I

Od ove godine po našem zakonu kažnjava se ubijanje i mučenje životinja. Nisam pročitao 269. član, stav 1 Krivičnog zakonika Srbije. Nadam se da se ne odnosi i na muve, već samo na domaće životinje. U Vršcu je po ovom zakonu podignuta optužba protiv jednog stanovnika sela Mesića kraj Vršca, što je ubio komšijskog psa ovčara. Ovaj proces svedoči o evropskim manirima. Evropa nam se smeši što počinjemo da ličimo na nju i po posebnoj brizi o sudbini pasa. Procesi ove vrste nesumnjivo da su jednostavniji od slučajeva krvnih delikata nad ljudima. Nema onih poznatih sumnji da je ubistvo počinjeno iz ljubomore, zbog političkih ciljeva ili radi materijalne dobiti. Dolazi u obzir puka surovost, neka pizma protiv komšije ili prekoračenje nužne odbrane izazvane kinofobijom. Nije slučajno da se kod nas prvo suđenje po članu Zakona o ubijanju životinja odnosi na psa. Pas je prva domaća životinja koju je čovek pripitomio još u paleolitu pre nekih 12 hiljada godina. Canis familiaris je cenjen i u nas kao pomoćnik u čuvanju stada, kao pomoćnik lovaca, zatim kao čuvarkuća ili statusni simbol. Opšteslovensku drevnu reč pas etimolozi nisu precizno protumačili. Po jednima, vodi poreklo od staroindijskih reči koje se vezuju za pisanje, u smislu crtanja, risanja, dakle, označavanje teritorije koju pas brani ili od druge staroindijske reči koja znači besan, ljut. Čovek je već stolećima opsednut psom, tako da usmeno blago svih naroda vrvi od poslovica vezanih za psa ili od citata poznatih pisaca. Evo pregršti tih citata: “Živi pas je bolji od mrtvog vuka.” (Stari zavet) “Ko voli mene, voli i mog psa.” (Sv. Bernhard) “Ubiti psa koji te je ujeo, ne leči ujed.” (Abraham Linkoln) “Što bolje poznajem ljude, sve se više divim psima.” (Madam de Sevinje) “Lako je naći razlog da biješ psa.” (Šekspir) “Ako izgladnelog avlijanera spaseš od gladi i pružiš mu lep život, neće te nikad ugristi. To je bitna razlika između psa i čoveka.” (Mark Tven) “Ne laje pas sela radi, nego sebe radi.” (Poslovica) “Čuvaj se psa koji ne laje.” (Poslovica) “Neću da držim psa, a da ja moram da lajem.” (Svift) “Pas je toliko veran da prosto ne veruješ da čovek zaslužuje takvu ljubav.” (Iljf i Petrov) “Kad pas kraj gazdinih vrata umire od gladi, znaj da se o kraju države radi.” (Vilijem Blejk) (Nastavak sledi)