Ponovo radi ulica

U demokratskoj Hrvatskoj, zemlji koja je blizu Evropske unije, stotine hiljada ljudi se okupljalo na skupovima podrške haškom optuženiku Anti Gotovini a da “Hrvatska neće plaćati Gotovinom”, upozoravano je sa bilborda širom zemlje. I drugi Hrvati, optuženi pred ovim sudom, na primer, Mirko Norac, “branjeni” su po ulicama a peticiju “Free Norac” potpisivali su čak i neki naši estradni umetnici. Da, tamo je i stranka pod čijem vlašću je Hrvatska etnički očišćena, sistemska stranka i baš trenutno ima vlast. U nedemokratskoj Srbiji, zemlji koja je daleko od Evropske unije, Radojko Q. okopava krompir u Padinskoj Skeli jer je, po Bulevaru koji se još zvanično zove AVNOJ-ev a odskora bi trebalo da ponese ime Zorana Đinđića, lepio plakate na kojima piše Bulevar Ratka Mladića. Uz pomoć štampača u boji i nekoliko prijatelja uspeo je da napravi državni problem broj jedan. I prvi test za ovu vladu, kako je usplahireno objasnila ekspotpredsednica vlade Ivana Dulić-Marković, koja je, pošto je u suzama odbila ponuđeno Ministarstvo sporta, sada samo potpredsednica vladajuće stranke. Kako je sve počelo? Prvo je Milan Marković, novi ministar za javnu upravu i lokalnu samoupravu, odmah posle prve kafe i kisele u ministarskoj fotelji odobrio građansku inicijativu da se dosadašnji Bulevar AVNOJ-a nazove po ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću. Onda su građani, koji se nisu slagali sa tom inicijativom, svoje nezadovoljstvo njome i Markovićevom odlukom iskazali plakatima na kojima piše da bi taj bulevar mogao nekada, kad neki njihov Milan Marković bude vlast, da se nazove imenom Ratka Mladića. Onda je to postalo medijska tema broj jedan pa je uhapšen nesrećni Radojko Q. Onda su na ulicu po pravdu krenuli radikali i “čedisti”. Radikali su se okupili da bi zaštitili nepravedno uhapšenog Radojka i pravedno neuhapšenog Ratka. Osim Ratka, vlast, videli smo, nije uhapsila ni Aleksandra Vučića ni Lidiju Vukićević, recimo, koji su radili isto što i Radojko. Dakle, kada lepiš plakate noću kad pošten svet spava, to je takvo remećenje javnog reda i mira da zaslužuje bar 30 dana a kad iste te plakate lepiš danju pred TV kamerama i masom koja urla, to je, valjda, normalno pa zato sada Vučić i Lidija sede u Skupštini a Radojko u zatvoru. Da, ceo taj performans, miting i kontramiting, okupio je toliko ljudi koliko i utakmica u domaćoj fudbalskoj ligi. Čak je i lideru radikala Tomislavu Nikoliću preče bilo da “kopa vodu” u svom selu Bajčetini nego da se pridruži događaju u ulici u kojoj živi. Ipak, događaji u ovom novobeogradskom bulevaru zanimljivi su, jer su, eto, opozicione stranke, tek što su to zvanično postale, odmah oživele ulicu kao medij za političku borbu. Nadežda Milenković, marketinški stručnjak, kaže da “za političke i svake druge ideale u demokratski uređenim društvima ulica je legitiman i često vrlo delotvoran medij, bilo da izražavate protest zbog zloupotrebe životinja, bilo da pozivate na bojkot određenog proizvođača ili šta već”. “Dobro je da se to i kod nas uspostavi, pre nego što neke barabe isprofanišu ulicu”, kaže Milenković. Da nostalgija bude potpuna, na ulicu se izašlo zbog plakata, tog najstarijeg i najdostupnijeg vida promocije političke ideje koji je pod naletom masmedija, bilborda i drugih, moćnijih vidova političke promocije prilično izgubio na značaju. A sada stvar se obrnula. Plakati postaju mesto oko kojeg se koncentriše politička borba, stranke se “kače” na građansku inicijativu pa zbog te nove, promenjene uloge simbola u političkom marketingu, sociolog Vladimir Vuletić piše u “Politici” da su tako SRS i LSP postale prve (post)moderne političke stranke u Srbiji. Srđan Šaper, generalni direktor PR agencije “Mc Cann Erickson” i član GO Demokratske stranke, smatra da su se radikali strahovito iznervirali jer je pet dana Tomislava Nikolića na čelu Skupštine pokazalo da svaka kalkulacija s njima izaziva osećaj da sve ide do đavola. “Pošto ih je sistem iznervirao, oni kreću u vansistemske oblike borbe.” Cvijetin Milivojević, direktor PR agencije “Pragma”, kaže, međutim, da vlast radikale tera na ulicu i da je sasvim logično to što oni sada traže nove oblike borbe. “SRS mora da ima krizni scenario, plan B. Šta ako sto godina budu najjača stranka a ne uspeju da dobiju vlast? Kad već ne mogu da kapitalizuju svoju snagu u institucijama, logično je da pokušaju van njih.” Prema Milivojevićevom mišljenju, čak i izbor Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine imao je opravdanje jer je dobar put da se radikalima da kolač vlasti. “Iako su najjača politička stranka, predsednik Srbije nije našao za shodno da im bar formalno ponudi mandat. Prilikom izbora predstavnika za Savet Evrope niko se nije setio SRS-a, iako imaju najviše poslanika. To stalno ignorisanje, s jedne strane daje radikalima na težini, a s druge strane stvara nepotrebne napetosti u našem društvu”, kaže Milivojević. Vlast bi trebalo, smatra direktor “Pragme”, da ima u vidu činjenicu da je predsednik radikala Vojislav Šešelj dobrovoljno otišao u Hag i tako im značajno olakšao posao, da su radikali bili konstruktivni nedavno prilikom izbora vlade i da za društvo nije korisno to stalno podvajanje i deljenje na demokrate i nedemokrate, odnosno iz drugog ugla, na patriote i izdajnike. Samim radikalima zaoštravanje političkih prilika kroz ulične performanse ne može doneti nove glasove. Time idu u poziciju u kojoj se godinama nalazio Vojislav Šešelj. Jer, politika ekstremizma na ivici ekscesa ne samo da nikada ne može da računa da dođe do toga da ima “51 odsto”, već čak smanjuje i onih 33 odsto na kojem su sada radikali; kako kaže Srđan Šaper, oni svoje biračko telo mogu povećavati samo zalaganjem za socijalnu pravdu i stabilnost, dok ga svaka nacionalistička priča samo smanjuje. Svaka pametna partija, kaže Nadežda Milenković, obraća se ne samo svojim već i prevashodno – potencijalno svojim biračima. “Pred izbore smo mogli da vidimo kako to izgleda. Sa jedne strane smo imali 'demokratizaciju' i 'multinacionalizaciju' radikala, sa druge 'veljizaciju' DSS-a, sa treće 'mangupizaciju' DS-a ('izađi na crtu' i 'ima da ih pobedimo, bre!').” Zbog čega onda radikali, umesto dalje ka centru, skreću još više udesno? Da li zbog toga da se nametnu kao lideri desnice i da “pod svoju kapu” stave brojne desničarske i ultradesničarske pokrete kakav je, recimo, pokret “1389”, u kome slobodno vreme troši uhapšeni Radojko Q.? U pitanju su organizacije koje imaju potencijal u društvu kakvo je srpsko danas i radikali svakako ne bi imali ništa protiv da i u tom pravcu šire svoje biračko telo. O razvoju stvari najbolje govori podatak da su plave zastave Srpske radikalne stranke standardan dekor na košarkaškim utakmicama “Partizana”. Nikako, međutim, ne treba isključiti ni mogućnost da radikali upravo očekuju turbulentne događaje i procenu da nastupa vreme “pojačane retorike”. Dakle, skup u Bulevaru u kojem živi Toma Nikolić i eventualno slične događaje u budućnosti radikali bi mogli da iskoriste i za “uvežbavanje ulice” za neke događaje koji možda predstoje a koji ne bi bili po volji prosečnom Srbinu. To se odnosi na hapšenje Ratka Mladića (u manjoj meri) i pre svega na eventualnu nepovoljnu odluku o statusu Kosova i Metohije. Jer, stranka čiji se predsednik pre 11 godina dok su desetine i stotina hiljada ljudi na ulicama Beograda protestovali zbog izborne krađe cinično pitao “zar još drže te demonstracije”, sada sebe vidi kao jedinu snagu koja bi Srbiju mogla da izvede na ulice ako se naruši njen suverenitet na 15 odsto teritorije. Pored radikala ulicu već nekoliko nedelja “uvežbavaju” i pristalice stranke Čedomira Jovanovića. Posle demonstracija ispred suda za vreme donošenja presude “čedisti” su se pojavili i u budućem Bulevaru Zorana Đinđića. Reagovanje na značajne događaje je u skladu sa onim što je LDP obećavao pred izbore, kaže kreator Čedine kampanje Nadežda Milenković a pogotovo što, ona misli, je to zapravo jedan događaj. “Plakati se nisu pojavili posle odobrenja ministra da ulica promeni ime, što bi bilo logično, već tek posle objavljivanja presude. Takozvani mladići i partija koja iza njih stoji samo nisu imali 'bele bubrege' da lepe ulične table sa Ulemekovim imenom jer bi to ipak bilo suviše radikalno. Slaviti osuđenog ubicu je ipak malo teže odbranjivo nego kad slavite neosuđenog”, kaže Milenkovićeva. Političko delovanje LDP-a, primećuje Srđan Šaper, srazmerno je njihovoj veličini s tim što, kako je rekao, ne može da odredi tačno ko je njihov glavni politički protivnik. “Za onih 200 hiljada glasača to je verovatno Koštunica, za najtvrđe jezgro pristalica LDP-a, njihov 'hard kor', to je, nesumnjivo i Boris Tadić i DS.” One s kojim su se gledali preko ulice u subotu, radikale i Tomu Nikolića, Šaper ne pominje kao protivnike LDP-a, svakako jer se glavna bitka vodi između stranaka koje se obraćaju sličnom biračkom telu, a SRS i LDP to svakako nisu. Cvijetin Milivojević smatra da je situacija LDP-a prilično slična onoj u kojoj je SRS. Kao što je SRS zbog protivljenja stranaka tzv. reformskog bloka isključen iz mogućnosti da učestvuje u vlasti, tako je i LDP zbog “nepomirljivosti” sa DSS-om isključen iz svih procesa odlučivanja. “Iz istog osećanja i ta radikalno 'građanistička' opcija pokušava da nađe novi medij za delovanje. Oni će da koriste činjenicu da trenutno na političkoj sceni nema ozbiljne urbane političke opcije i da se prikažu kao 'čuvari vatre'. To im je posebno zgodno zbog političke simbolike koju nosi Čedomir Jovanović. Oni će na taj način pokušavati da privuku što više razočaranih potencijalnih pristalica Demokratske stranke.” Sve ovo, a setićemo se i pohvala Čedomira Jovanovića načinu na koji je Toma Nikolić vodio parlament, kaže Cvijetin Milivojević, govori da se SRS i LDP sasvim lepo razumeju. A vlada? Između dva kraja ulice, između “šešeljovaca” i “čedista” su tri stranke od kojih samo G17 plus verovatno jedini odano služi vladi. Rivalstvo između DS i DSS-a i dalje je toliko da neće biti retke situacije poput one u kojoj se u četvrtak veče našao funkcioner DSS-a Dragan Šormaz. Naime, predstavnik vlasti koja je preimenovala Bulevar Avnoja u Bulevar Zorana Đinđića javno je izjavio da se odselio iz te ulice kad je čuo da bi ona mogla da ponese ime ubijenog premijera! Ali da se ne slaže ni sa idejom da ona dobije ime po nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske. Iz jednog veoma prostog razloga: zato što je Mladić još uvek živ!