Ona ne postoji

Teuta Arifi, zamenica bivšeg lidera bivše ONA Ali je Ahmetija u političkoj stranci koju je formirao posle makedonske krize 2001. godine, profesor je albanskog jezika na Univerzitetu jugoistočne Evrope u Tetovu. Na pomen njenog imena Makedonci će kratko reći “orlica” što njena širina u redovnim kolumnama ponedeljkom, u skopskom dnevnom listu “Dnevnik” neće potvrditi, sem, kad dokači svoju albansku političku konkurenciju. Postoji li još u bilo kom obliku vojna organizacija ONA, koliko su njeni članovi, po vašoj proceni, naoružani, s obzirom da makedonske novine poslednjih nedelja, pozivajući se na neke podatke iz Haga, tvrde da u Makedoniji ima još dosta nelegalnog oružja? - Ja ne mogu da govorim o oružju, time treba da se bave organi kojima je to posao, ali znam da je ONA razoružana posle 13. avgusta 2001. godine, odmah nakon potpisivanja Ohridskog okvirnog dogovora. Ta organizacija više ne postoji. Ali postoje dve organizacije veterana ONA koje se bave pitanjem ljudi koji su bili učesnici konflikta. I naš visok prioritet je resocijalizacija ljudi koji su učestvovali u konfliktu. Znači, prema vašem saznanju, veterani nisu naoružani? - Ja mislim da je u Makedoniji nošenje oružja delo pod udarom zakona. ONA je razoružana formacija. U kakvoj je vezi vaša partija sa udruženjima veterana, koliko je njih doživelo političku transformaciju i u kojim su političkim partijama? - Udruženja veterana su nevladine organizacije. Veliki deo ljudi iz vođstva ONA su u našoj političkoj partiji. Ali, ima članova ONA koji su članovi DPA”. U Srbiji je sa zabrinutošću zabeležena vest da se putem TV snimka oglasila izvesna “Oslobodilačka vojska Čame”. Znate li vi nešto o tome? Imaju li Albanci u Grčkoj razloga za nezadovoljstvo svojim položajem? Imaju li narodi na Balkanu razloga da se plaše albanske ekspanzije ili je to samo paranoja lokalizovana na Srbiju? - Najpre, ja ne znam za ovu organizaciju i ništa ne mogu da vam kažem. Ali mislim da u Srbiji nema potrebe za paranojom od Albanaca, jer Albanci su u fazi zaokruživanja svojih pozicija na Balkanu i imaju tendenciju koja, mislim, ne treba da bude različita od perspektive Srba jer i Srbima i Albancima u regionu treba jedna zajednička perspektiva u NATO i Evropi. Svakako da je dug konflikt između Albanaca i Srba, loša istorija, posebno za vreme vladavine Miloševića, od koga najpre treba da se distanciraju Srbi, ostavila je golem jaz između dva naroda. Ali, mislim da i Srbija mora da učini veliki korak u građenju jedne evropske perspektive najpre za svoj narod. Ja mislim da će se u toj perspektivi balkanski narodi definitivno osloboditi paranoja koje imaju jedni prema drugima. Vaš šef Ali Ahmeti u nedavnom intervjuu za skopski “Dnevnik” kaže: “DUI je tematska partija koja se zalaže za integraciju Albanaca u zemlji, integraciju Makedonije u NATO I EU i za celovito sprovođenje okvirnog dogovora. Kad se sve to reši, možda ćemo da se opredelimo u ideološkom smislu. Desničarska VMRO-DPMNE vas ne drži sebi bliskom stranom baš u ideološkom smislu, a iz vaših kolumni u makedonskim novinama meni se čini da je vama bliži Marks nego Adam Smit? - DUI je politička partija koja u ovom trenutku svoje političke ideje zasniva na ideji integracije. Albanci u Makedoniji dugo su bili zajednica koja nije bila integrisana u društvo, a kao rezultat toga su bili diskriminisani. Ali u procesu demokratizacije ne samo Albanaca nego i drugih zajednica u sistemu, mi vidimo dobru mogućnost za građenje jedne konstruktivne, korektne i evropske zajedničke države Makedonije. U ovom trenutku kad region jugoistočne Evrope, a posebno region zapadnog Balkana, prolazi kroz svoju, ako mogu tako da kažem, nasilnu tranziciju, proces evroatlantskih integracija jedinstvena je nada i alternativa za sve narode pa i za Albance koji žive u više država. Zato naša partija u ovom trenutku nije ideološki profilisana desno ili levo. Imamo ideja prema kojima bismo mogli da kažemo da smo bliski nekim levim opcijama. Ali u našem ekonomskom programu ima dosta centrističkih, desnih elemenata. Političke partije Albanaca poslednjih su godina bile mnogo zauzete pitanjem pozicioniranja Albanaca, ali što se više implementira Ohridski dogovor sve ćemo više moći da idemo ka ideološkom profiliranju. I na kraju, nije nam bitno da li nas VMRO-DPMNE ili neka druga makedonska partija osećaju za bliske ili ne, za nas je bitno da dobijemo većinu albanskih glasova kojima ćemo se apsolutno postaviti kao veoma značajna politička sila u ambijentu za koju treba da pokaže respekt svaka politička sila sa makedonske strane. I vi tvrdite da je Makedonija vaša domovina, a to kaže i vaš šef Ali Ahmeti. Ali čini mi se da u svojim kolumnama uvek imate isključivo albansku perspektivu, ugao gledanja. Pitam se: ustručavate li se ili vas se ne tiče makedonski deo društvene i političke scene ako nije od interesa za Albance? - Albanci u Republici Makedoniji sigurno imaju neku svoju perspektivu i može biti da ja više dajem tu albansku perspektivu, ali u principu to ne znači da je to perspektiva koja nije za Makedoniju. Jednostavno, Albanci u Makedoniji imaju mnogo šta da daju svojoj zemlji i spremni su, koliko ima prostora, da to postane deo širokog sistema vrednosti. Na primer, ja se mnogo zalažem da moja zemlja postane članica EU i NATO, mislim da je to koliko albanski, toliko i interes Makedonije. Bar kad pišem za makedonske novine, moja intencija je da malo više dam albansku perspektivu zato što smatram da je veliki hendikep za sve Makedonce što zbog nepoznavanja albanskog jezika imaju malo mogućnosti da poznaju tu albansku perspektivu, šta Albanci misle za Makedoniju. Još jednom da podsetim, vaš šef Ali Ahmeti stalno ponavlja da je Makedonija njegova domovina, ali na mogućnost da četiri predmeta iz Haga budu vraćena na procesuiranje u Makedoniji kaže: priznajem samo sud u Hagu? - Da. Ne znam da li sam ja najkompetentnija da o tome govorim. Ali, za vreme konflikta kad je on bio na čelu Nacionalne oslobodilačke armije (ONA), potpisan je dogovor između njega i NATO o razoružanju, a zapisano je i u drugim tekstovima da ONA priznaje samo autoritet Suda u Hagu, kao neutralnog tela koje može da sudi o pitanjima oko kojih će još neko vreme biti mnogo emocija u lokalnim sudovima. Bez obzira na to, mi ćemo poštovati odluke Suda u Hagu koji će, mislimo, pokazati osećaj za nivo reformisanosti makedonskog sudstva pre nego što te slučajeve vrati u Makedoniju. Ne može vam, naravno, niko osporiti pravo da se zalažete za što bolju poziciju svoga naroda, ali kad se borite za svoja nacionalna prava, moraju vam biti bliska i ljudska prava uopšte. Pa hoću da pitam: zašto se Makedonci iseljeni, za krize 2001. godine, iz Aračinova do danas nisu tamo vratili? - Pa, najpre mislim da su stvoreni svi uslovi da se ljudi vrate svojim kućama. Ja sama sam nekoliko puta bila u Aračinovu i drugim mestima i koliko znam nema konflikta, koliko znam država funkcioniše, koliko znam radi se i nema razloga da se ljudi ne vrate. Znam da smo 2003. godine, kad smo mi takođe dobili izbore i formirali zajedničku vladu, mnogo radili na procesu vraćanja poverenja, što posle konflikta nije bilo lako. Zato ne bih mogla da govorim o razlozima, ali postoje svi uslovi da se ljudi vrate u svoje domove. Ako ih ima koji se još nisu vratili to treba da učine. Čime ste nezadovoljni kod tretmana albanskog jezika u Makedoniji i šta kažete na tvrdnje makedonskih stručnjaka za ustavno pravo da vaši aktuelni zahtevi, recimo u pogledu jezika u pasošima i na graničnim tablama, stvaraju podlogu da se Makedonija iz de facto meke federacije prevede u federaciju de jure? - Ne, ja mislim da je najbolji način da nemate diskusiju o pitanju federacije, da imate široku upotrebu jezika. U ovom trenutku i prema važećim zakonima, građani Albanci u Republici Makedoniji imaju pasoše čija je prva strana ispisana i na makedonskom i na albanskom. Vrlo smo ponosni što smo se u prošlom mandatu za to izborili. U svakom slučaju, smatram da je Ohridski okvirni dogovor ostavio mnogo široku mogućnost za korišćenje albanskog jezika kao drugog službenog jezika, kojim govori 20 procenata stanovništva. Korišćenje albanskog ne dovodi ni u kakvu opasnost sistem u Republici Makedoniji jer to nije debata o teritorijalnim pravima nego debata o korišćenju još jednog jezika koji je realnost u Republici Makedoniji. DUI nije nikad teritorijalizovala svoje etničke zahteve, naprotiv. Prema vašim saznanjima, koliko se članova aktuelne makedonske vlade, a da nisu etnički Albanci, služi albanskim jezikom? - Ne znam. Jedan ili dva su izučavali albanski jezik kao kuriozitet. Smatram da je vreme da se u osnovnim školama, posebno u delovima Makedonije gde u velikom broju žive Albanci kao i u drugim delovima gde Albanci žive, da mogućnost fakultativnog izučavanja albanskog jezika. Naveli ste jednom način formiranja vlade Severne Irske kao dobar primer za ugled. Molim vas da mi kažete kako bi ta formula izgledala primenjena na makedonske uslove? - Vlada Severne Irske formira se po Dehontovom sistemu. Ali DUI ima zahtev o načinu formiranja vlade Makedonije koji je za nijansu različit od načina formiranja vlade Severne Irske. Mi predlažemo formiranje vlade dvojnim glasanjem u Sobranju Republike Makedonije. Znači za vladu bi se glasalo prostom većinom i većinom glasova etničkih zajednica, takozvanom Badinterovom većinom. Znači, glasali bi prvo svi poslanici, a onda etničke zajednice? - Da. To je sistem po kome glasamo o setu zakona koji se odnose na kulturna prava. Ovaj zahtev DUI došao je na dnevni red posle 5. jula 2006. godine i posle parlamentarnih izbora, kad je gospodin Gruevski odlučio da formira vladu sa onom partijom Albanaca koja je osvojila manje glasova od DUI. Znači, devet meseci je Makedonija u parlamentu bila kompletno blokirana kad je u pitanju dvojno glasanje. Zato smo mi napustili parlament. Sad smo, međutim, postigli dogovor i vraćamo se. Greške u analizi mandatara, iako on ima pravo da sastavi vladu kako želi, mogu da izrode velike probleme u zemlji ili političku nestabilnost, pa mi tražimo promenu u zakonu o vladi i ustavu Makedonije kojom bi bilo uvedeno dvojno glasanje o vladi. To je naš predlog.