Ah, ti spikeri

Uskrs je davno prošao, a ja tek sada stižem da odgovorim na pismo Ž. Markovića iz Beograda, koji postavlja pitanja o uskršnjem pozdravu. “Hristos VASkrese ili VOSkrese godinama se naglašavalo tako, na prvom slogu, dok u poslednje vreme spikeri RTS-a akcentuju vosKREse, što zvuči rogobatno”, piše on i dodaje: “Uzgred, u poslanicama SPC o Uskrsu vernicima se uvek na kraju poručuje Hristos vaskrse...” Koji je oblik pravilan? Postavio sam to pitanje mom kolegi prof. Radojici Jovićeviću, kao najstručnijem za crkvenu terminologiju, i evo šta on kaže: Hristos vaskrse, po narodnom jeziku, ili Hristos voskrese, po crkvenoslovenskom, oba s naglaskom na prvom slogu, a nikako na “kre”. Nije pravilno ni “Hristos vaskrs”, što se često čuje, verovatno zbog ujednačavanja završetka druge reči s prvom. Ž. Marković se takođe žali na spikere RTS-a da naglašavaju patrijarh na “pa” umesto na “tri”, kako je pravilno, i da prezime našeg omiljenog finskog diplomate, “verovatno po nalogu njihovog lektora”, naglašavaju na prvom slogu, AHtisari. Biće da je zaista po nalogu lektora. U finskom (kao i u mađarskom) sve reči su naglašene na prvom slogu, a u nekadašnjoj Radio-televiziji Beograd, još negde pre tridesetak godina, usvojen je propis da će spikeri “sva strana imena naglašavati kao u izvornom jeziku”. U praksi je to tada značilo da svaki spiker mora prezime Kardelj da naglasi na “e”, kao u slovenačkom, umesto na “a” kako su izgovarali obični Beograđani. Neki jezikoslovci su već tada upozoravali da takva direktiva nije opravdana, prvo jer se strana akcentuacija ne može prenositi u naš jezik, drugo jer niko ne zna kakav je izvorni naglasak imena iz raznih azijskih i afričkih jezika koja se javljaju u vestima. Naravno, protesti jezikoslovaca ostali su bez odjeka, a propis iz kardeljevskih vremena, po svemu sudeći, važi i u današnjem javnom servisu. Zato i u najavama (sve ređih) emisija klasične muzike spikeri uporno najavljuju kompozicije “MoDESta MUSorgskog”, tačno prema ruskom, dok su slušaoci navikli da slušaju Modesta (akcent na “mo”) Musorgskog (akcent na “sorg”). Naglasak “AHtisari”, kao “ah, ti stari...”, ne protivi se pravilima srpske akcentuacije, ali u govoru se uvek čuje ahtiSAri, i nema stvarnog razloga da se takav izgovor ne prihvati i na radiju i televiziji. Nego, kad pomenusmo patrijarha: Strahinja Gazikalović iz Beograda šalje mi, dokumentovanu isečkom, jednu bruku “Politike” za koju nisam znao. U broju od 28. aprila izašao je krupan naslov: “Mitropolit Jovan menja patrijarha Pavla”. “Šta mu menja – mantiju ili nešto drugo?” pita se naš čitalac. “Neće li biti da ga zamenjuje na dužnosti?” U međuvremenu, kao što znamo, patrijarh se vratio na dužnost, a vernici se iskreno nadaju da ga ni mitropolit ni ma ko drugi nije promenio, nego da je onakav kakav je i bio. Zlatko Delić iz Banjaluke, saradnik srpske “Vikipedije”, kaže da se među njegovim kolegama postavilo pitanje kako transkribovati ime grada Belgrade u američkoj državi Mejn: Beograd (budući da je nazvan prema našem Beogradu) ili Belgrejd? Svakako ovo drugo, jer Beograd je ovaj na ušću Save u Dunav, a Belgrejd je u Americi. Kao što napominje i g. Delić, u SAD ima nekoliko gradova koji se zovu Paris, po nekoliko Warsanj, Rome, Venice i tako dalje, i njih ćemo zvati prema engleskom izgovoru, a ne Pariz, Varšava, Rim i Venecija. Malo je teži problem ime najviše planine u Australiji, Mount Kosciusko. Australijanci ga izgovaraju “Maunt Kosijasko” ili “Kozijasko”. U principu bismo i mi morali da prihvatimo lokalni izgovor, ali budući da znamo da je planina nazvana po poljskom heroju Tadeušu Košćušku, možda je prirodnije da kažemo Maunt Košćuško, kao što piše i u Enciklopediji “Prosvete”, u članku “Australija”. Najteži od svih problema postavlja mi Miroslav Starčević, koji piše da se u televizijskim prenosima, svaki čas pominje brazilski fudbaler Kaka, igrač Milana. Para mu uši, kaže on, kad čuje “Ferdinand je srušio Kaku u kaznenom prostoru”, “lopta se odbila od Kake u aut”, “igrač je dodao loptu Kaki”, ili “Milan je sa Kakom mnogo jači tim” i slično. Para uši i meni, ali nikakvo rešenje ne vidim.