Petar Božović

Rođen 22. maja 1946. u Prvomajskoj ulici 44 u Zemunu u kući strica Dragutina Božovića, komesara pratećeg bataljona druga Tita. U Kolašinu je završio sedam razreda osnovne škole kod tetka Vide Vlahović, uzet iz Doma za ratnu siročad na Senjaku i poslat u Crnu Goru najboljim prevoznim sredstvima po zimi i nalogu ujaka Veljka Vlahovića, španskog borca. Doškolovao se u Beogradu gde je završio Prvu gimnaziju u kojoj je upoznao velikog prijatelja Aleksandra Lukića Saju, sadašnjeg urednika Kulturne rubrike Radio Beograda. Ističe da se po nalogu oca upisao na Pravni fakultet i bezuspešno pokušavao da položi ispite. Zatim je otišao u Pariz u potrazi za samim sobom. Na obali Sene ispod Ajfelove kule doživeo je „životni debakl”, što ga je nagnalo da se vrati u Beograd. Upisao se na Filološki fakultet, Odsek za italijanski i španski jezik, gde je apsolvirao, a paralelno se upisao i na Fakultet dramskih umetnosti koji je uspešno završio. Bio je član Narodnog pozorišta u Beogradu gde je odigrao brojne uloge, ali ga je napustio da bi veći deo karijere bio slobodan umetnik. Najšira publika ga zna i voli iz brojnih filmova i televizijskih serija, ukupno stotinak, među kojima su mu veoma dragi filmovi Živka Nikolića Lepota poroka i Čudo neviđeno. Posebno voli seriju Više od igre pre svega zbog teksta Slobodana Stojanovića. Iz braka sa pokojnom glumicom Marinom Koljubajevom ima sina Draška (32) koji je profesor klavira. Radost i tuga Šta je vaša najveća nada? - Nada Knežević! Šta je za vas najveća nesreća? - Štoš se rodih. Kad vam je neprijatno? - Kad moram da odgovaram iskreno. Koju pesmu volite da pevate? - Majko, majko, što me rodi kad sreće nemam ja, nanana, nina i tako dalje. Šta vas izluđuje? - Ona, samo ona. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? - Na dostignuće opstanka. Prijatelji i neprijatelji Kome ćete večno biti zahvalni? - Mojoj tetka Vidi Vlahović. Šta vaši prijatelji hvale kod vas? - Optimizam. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? - Ovu Biserko sa Kandićkom. Šta kažu vaši neprijatelji o vama? - Sve što ja odavno znam. Koji prirodni dar biste hteli da imate? - Ne znam šta ću i sa ovim. Ni na ovu ponudu nisam odgovorio. Jedina želja mi je da se uznanosim. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? - Za sve i svašta što sam loše učinio, a za to mi je potreban još jedan život. Privid i stvarnost Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? - Impulsivna iskrenost je nešto što nije u modi. Pošto moda brzo prolazi, nešto će ostati tokom vremena. Valjda prašina koja se taloži... Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? - Kada sam kao mali odlazio u školu, moja draga tetka Vida je govorila: „Ne kradi, ne šipajoj i ne laži.” Kasnije u životu, ponašajući se prema ovim „kategoričkim imperativima” moje tetke, nailazio sam na probleme i često sam u sebi proklinjao tetu što me je tako učila, da kroz život prolazim u teškim mukama. Šta je vaša najdragocenija imovina? - Moj sin Draško! Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? - Što nisam bio racionalniji i pametniji prilikom razvoda. Koje su vaše skrivene slabosti? - Ne mogu da udarim čoveka u lice. Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled? Tako što bih ga uhvatio za ruku. Razum i želje Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? - Ne bih više nikada silazio sa vlasti. Ko će vladati Srbijom kroz deset godina? - Ibarska magistrala. „Oj, Ibarska magistralo, mnogo si nam sreće dala.” Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? - Sa svetim Petrom Cetinjskim koji je preko potreban u ovom vremenu. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? - Nikolaj Velimirović, Petar Petrović Wegoš, Nikola Tesla, Milutin Milanković. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? - U vreme kada me je ta politička verzija zanimala, bila je ideja Pjotra Karpotkina čije su se ideje ostvarivale između dva velika rata u Švajcarskoj. Moj tadašnji prijatelj Zoran Đinđić mi je donosio knjige o Karpotkinu videći kako se ja zanosim njegovim idejama. Za kog slikara biste dali najviše para? - Za Pijera dela Frančeska. Život i večnost Kao dete hteli ste da budete... - Moćan da zaravnim Crnu Goru i od nje napravim ravnicu, vođen i ponukan problemom koji je bio nerešiv u to vreme, jer nam je lopta stalno padala u trnje i potok. Bolje da sam to uredio tada, jer bi moji Crnogorci imali da prodaju tri puta više nego što su prodali danas. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? - Da dobijem unučad. Kako biste voleli da umrete? - Odjednom. Gde želite da budete sahranjeni? - U crnu zemlju. Ko da održi govor nad vašim grobom? - Živeću večno i prema tome nemam kandidata. Kojoj rečenici se nadate u tom govoru? - Bio je spreman i to je sve.