Daleko od kuće

Otišli su, a zauvek ostali u svojim korenima. To je obeležje ljudi koji su se otisnuli u svet. To je i sadržaj zanimljive knjige Čede Lainovića u kojoj je, toplo i osećajno, opisao svoju životnu priču i iskustva sa tri kontinenta. Sve se u njoj može naći, od bezbrižne mladosti, opisa Podgorice dvadesetih godina prošlog veka, u kojoj su se Lainovići nastanili u četrnaestom veku, do rata, pustoši, progona, patriotskog zanosa i odlaska iz Juge. Čeda Lainović je bogataško dete, sa svim prednostima i posledicama. Otac Jako mu je bio “čuvar ključeva dvorske blagajne” kralja Nikole, a Čeda se vozio u “ševroletu”, jednom od prva dva privatna automobila u Podgorici. Kada su se pojavili oslobodioci 1944. godine, a Čeda se, kao beogradski student medicine, našao u zatvoru. Spasao ga je školski drug, partizan, da bi Lainović nastavio svoju odiseju u elitnoj Prvoj proleterskoj brigadi sa kojom je prošao sremsku Golgotu, sve do Trsta. Jedan je od retkih boraca Prve proleterske brigade, nečlan Komunističke partije, odlikovan Ordenom za hrabrost. Otac i mlađi brat su poginuli od savezničkih bombi 1944, a stariji brat na Sremskom frontu. Kao afirmisani beogradski lekar, Lainović se otisnuo Etiopiju, Libiju, na Maltu, sve do njujorka, gde se ponovo okućio. Bio je višegodišnji lekar cara Haila Selasija i povremeni medicinski staratelj pukovnika Gadafija. Tu je upoznao Tita prilikom njegove posete Libiji. - Život me je nosio sa jedne na drugu obalu, a ja sam plivao i isplivao. Neki zov iz davnih vremena i nemir na neispunjene želje opet su me, svojim sećanjima, dovele na obale Ribnice i Morače i beogradske Terazije. „Ko potoke može ustaviti, da sinjemu moru ne hitaju!” govorio je njegoš. To je i moja životna ispovest.