Električna energija: Novi poslovi na Drini

Uz nedavno potpisan ugovor sa češkim ČEZ-om o gradwi TE Gacko i najavu kompanije EFT o gradnji termoelektrane u Stanarima, Republika Srpska ubuduće neće imati problema sa mawkovima struje. Iz Elektroprivrede Srbije poručuju da, iako je ovogodišnje rano dugo toplo leto povećalo potrošwu električne energije, a suša smanjila proizvodwu u hidroelektranama, neće biti problema u snabdevanju. A EPS, koji nov kapacitet nije pustio u pogon već dve decenije, najavljuje izgradwu dve termoelektrane (TE Kolubara B i TE Nikola Tesla B3). Za Srbiju je svakako dobra vest što se sa planovima o gradnji elektrana na gas javljaju i Rusi, čiji Gazprom najavljuje izgradnju gasovoda preko Srbije ka Italiji. A i izgradwa hidroelektrane Buk bijela mogla bi početi već naredne godine. Stručnjaci procewuju da će to doprineti većoj elektroenergetskoj sigurnosti ne samo Republike Srpske, koja, inače, ima viškova struje, već i Srbije, koja već 20 godina nije izgradila nijednu “fabriku” struje. Aleksandar Popović, srpski minister rudarstva i energetike, i Rajko Ubiparip, ministar privrede, energetike i razvoja Republike Srpske, dogovorili su se (19. juna) o formiranju radne grupe, koja u roku od 15 dana treba da sagleda mogućnosti zajedničkog učešća u izgradwi hidroelektrana Buk bijela i drugih manjih elektrana, kako bi se iskoristio hidropotencijal reke Drine. Naime, potencijal Drine je iskorišćen samo 60 odsto. To otvara prostor za izgradwu još nekoliko hidroelektrana kapaciteta do 50 megavata. Izgradnja hidroelektrane Buk bijela, instalisane snage 550 megavata, planirana je još pre nekoliko godina kao zajednički projekat Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Sve je obustavljeno prošle godine kad su se crnogorske vlasti povukle, pod pritiskom domaćih i svetskih ekologa, zabrinutih zbog mogućeg uništewa kanjona reke Tare. Reagovali su čak iz Uneska, na čijoj listi zaštićenih prirodnih dobara je ova reka. Sada će stručwaci dve elektroprivrede predložiti nekoliko načina za izgradnju Buk bijele. Hoće li ona biti samo na Drini, ili i na Tari, kako priželjkuju oni koji smatraju da je obezbeđewe dovoljnih količina energije važnije od ekologije, znaće se uskoro. Sve, dakle, zavisi od toga da li će se dogovoru Srbije i Republike Srpske priključiti i Crna Gora. Kako Crna Gora “pati od hroničnog nedostatka struje”, treba očekivati da će ponuda o HE Buk bijela biti razmatrana i u Podgorici. “Još jednom ćemo pokušati da crnogorski politički vrh privolimo da učestvuju u izgradnji ovog hidrokapaciteta. Bawaluka i Beograd će kontaktirati Elektroprivredu Crne Gore kako bi definitivno utvrdili da li su oni odustali od projekta, koji je u prvobitnoj varijanti predviđao hidroelektranu kapaciteta od 450 do 550 megavata. Ako Crnogorci odustanu, izlazna snaga Buk bijele iznosiće 150 megavata”, kaže Ubiparip. Scenario koji predloži radna grupa za Buk bijelu za mesec dana treba da razmatraju vlade RS i Srbije. Za izradu projektne dokumentacije je potrebno između šest i 12 meseci. Ako sve bude teklo bez problema, gradnja HE Buk bijela mogla bi da počne 2008. godine. Prema preliminarnim procenama koštaće oko 200 miliona evra. “Cena će zavisiti od projekta po kojem će biti građena elektrana. Čiwenica je da će Buk bijela biti isplativa ne samo sa stanovišta sebe same, već će ta elektrana omogućiti i racionalnije korišćenje hidrokapaciteta koji su nizvodno na Drini. Na bolji način će snaga koju Drina ima biti obuzdavana, a onda će i nizvodne hidroelektrane moći da češće i više rade u regularnom režimu”, rekao je Popović. Na Drini su do sada izgrađene hidroelektrane Bajina Bašta, Zvornik i Višegrad. Buk bijela bila bi četvrta. Planiraju se i nove termoelektrane. Kako je struja sve deficitarnija roba, na evropskom elektroenergetskom tržištu višak se uvek može prodati. Uz dobar profit. Računica pokazuje da bi samo jedan novi blok instalisane snage 300 megavata doneo prihod veći od 100 miliona evra godišwe. EPS, inače, u narednih mesec dana treba da dovrši dokumentaciju za raspisivanje tendera za gradwu dve elektrane od po 700 megavat- časova instalisane snage, jednu na lokaciji započete i nikad dovršene TE TO Kolubare B u Lazarevcu a drugu u Obrenovcu, gde je planiran Blok B – 3 u TE Nikola Tesla B. Za gradnju ovih termoelektrana vrlo je zainteresovan ČEZ. Iz češke kompanije u više navrata su najavljivali da će učestvovati na budućim tenderima kojima će EPS tražiti strateške partnere. Aleksandar Obradović, direktor firme ČEZ Srbija, koja vodi i poslovawe ČEZ-a u BiH, kaže da je ova kompanija veoma zainteresovana za sve termo i hidropotencijale u regionu Balkana. ČEZ je sredinom maja potpisao ugovor sa EP RS o početku izgradnje TE Gacko 2. Radovi treba da počnu 2008. godine. “Investicija u Gacku vredna je oko 1,4 milijarde evra i biće realizovana u tri oblasti. Prva je izgradwa nove termoelektrane, a od rezultata studije izvodljivosti zavisi da li će se graditi dva bloka od po 330 MW ili jedan od 660. Druga oblast je otvaranje novih kopova uglja, a treća rekonstrukcija i modernizacija postojećeg. Završetak projekta očekuje se 2014. godine”, kaže Obradović. Obradović smatra da treba iskoristiti velike energetske potencijale Republike Srpske i omogućiti da ona postane jedno od retkih evropskih tržišta koje će izvoziti električnu energiju u regionu. “S nestrpljewem očekujemo objavu modela strateškog partnerstva, koji će biti primenjen za izgradwu hidroelektrane Buk bijela. Za ČEZ je izuzetno važno da učestvujemo u ovom projektu. Pre svega zato što tako nastavljamo saradnju sa Elektroprivredom Republike Srpske, koju smo započeli projektom TE Gacko. Ujedno ćemo, međutim, otpočeli i saradwu sa EPS-om, koji treba aktivno da učestvuje u toj izgradnji”, kaže Obradović navodeći da je ČEZ zainteresovan za učešće u izgradwi termoelektrana u Ugljeviku, Tuzli i Kaknju. U Republici Srpskoj izgradnju termoelektrane planira i kompanija EFT, koja je već kupila rudnik uglja Stanari. Pored ČEZ-a, koji je već kupio neke elektrane u balkanskim zemljama, za kupovinu postojećih i izgradnju novih elektrana zainteresovane su i druge velike kompanije. U toku su pregovori o prodaji TE Pljevlja i istoimenog rudnika u Crnoj Gori. Na tenderu je pobedila ruska EN plus grupa, čiji je vlasnik Oleg Deripaska. Crnogorska opozicija je, međutim, zbog manjka struje minule zime otpočela kampanju da se elektrana ipak ne proda već da Elektroprivreda Crne Gore nađe strateškog partnera i izgradi novi blok termoelektrane. Bez Rusa. Interesantno je da su Rusi, na osnovu klirinškog duga, preuzeli obavezu za izgradnju termoelektrane u Hrvatskoj, gde, inače, razmišljaju da zajedno sa Slovenijom uđu u izgradnju hidroelektrana na gornjem toku Save. Ruska elektroenergetska kompanija RAO ES je dostavila ponudu za kupovinu makedonske termoelektrane Negotino i to sa Gazpromom. Rusi nude da gasifikuju TE Negotino i proizvode struju a Gazprom je zainteresovan i za širenje gasovodnog prstena u druge regione Makedonije. Koliki je interes za elektrane u regionu pokazuje to što se na tender prijavilo čak 14 ponuđača. Rusi, odnosno Gazprom, zainteresovani su i za izgradnju gasnih elektrana u Srbiji. Reč je o izgradnji elektrane kod Niša, koju je do sada u više navrata najavljivao gradonačelnik Smiljko Kostić, otkrivajući da pregovara sa Gazpromovom “ćerkom firmom” iz Turske. Pored hidro i energetskih potencijala u rezervama lignita Srbija će se ubuduće morati ozbiljnije pozabaviti obezbeđenjem dovoljnih količina prirodnog gasa. Kako je izostao dolazak Gazpromovih čelnika (što zbog bolesti, što zbog smene na vrhu), najavljivan za početak juna, početkom jula u Moskvu će putovati srpska vladina delegacija koja će pokušati da dobije konačni odgovor o tome jesu li Rusi, i koliko ozbiljni, u vezi sa izgradnjom magistralnih gasovoda i elektrane. Posebna priča je skladište u Banatskom Dvoru, bez koga nema zimi sigurnog snabdevanja Srbije gasom. Poseban momenat u pričama o struji je njena cena. Ministar Popović je u neformalnom razgovoru sa novinarima nedavno prokomentarisao da se u Srbiji troši najjeftinija struja u Evropi. Iz EPS-a su do sada u više navrata komentarisali da i pored toga što je Agencija za energetiku dala 17 licenci, svi veliki potrošači, koji imaju mogućnost direktnog ugovaranja nabavke, struju kupuju od njih jer je najjeftinija. Kada (i ako) pre naredne zimske sezone profunkcioniše tarifni sistem, “skočiće” i cena struje u Srbiji. Proteklih meseci je najviše problema zbog manjka struje imala Albanija, čija Korporata Elektroenrjitike Schljiptare ni uz kupovinu struje u inostranstvu nije uspela da obezbedi dovoljne količine, pa su, na primer u martu, kada je uvezeno 334 miliona kWh (po ceni od 72,5 evra za MGh od ČEZ-a) bile zavedene još oštrije restrikcije. Hronična nestašica struje je i na Kosovu i Metohiji. Zato će snabdevanje srpskih enklava ući u planove EPS-a za narednu zimu. Manjak pored Crne Gore ima povremeno i Makedonija, a Grčka je konstantno uvozi... Potrošnja struje na Balkanu godišnje raste za oko šest milijardi kWh, a trenutni deficit je čak 22 milijarde kWh.