Smena u FK “PARTIZAN”: Zeka trči počasni krug?

Posle svega, “grobari” su jedini koji se mogu osetiti kao pobednici – Žarko Zečević više nije generalni sekretar Fudbalskog kluba “Partizan”. To je ono što je nedostajalo da se ispune tri jednostavna zahteva koje su navijači izneli pre dve godine kada su započinjali bojkot uprave i utakmica svog kluba – da odu Ivan Ćurković, Nenad Bjeković i Žarko Zečević. Zečević je svoju odluku da se povuče nakon više od dve decenije saopštio samo nekoliko minuta pošto je predsednik Nenad Popović rekao da on i kompletan Upravni odbor podnose ostavke posle samo pet meseci rada, iako su tek nedavno doneli plan rada za narednih pet godina. ljudi koji prate fudbal, a posebno “Partizan”, veruju da je Popović završio fudbalsku karijeru, ali im je teško da poveruju kako je Zečević posle svega 22 godine odlučio da se odmori i prepusti čelnu ulogu u crno-belom svetu. Šta se zapravo dogodilo, i šta je navelo na povlačenje dve suprotstavljene strane u “Partizanu”, jedne koja je u klubu decenijama i koja će za sebe reći da je donela najveće uspehe klubu, i druge, “menadžerske” koja je trebalo da stabilizuje klub i uvede ga u tokove savremenog poslovanja? Kada je nova uprava sa Nenadom Popovićem na čelu došla u klub, nije se krenulo sa “korenitim promenama”. Promenjen je Upravni odbor, ali dva čoveka su ostala: Nenad Bjeković kao sportski direktor i Žarko Zečević. Upravo zbog toga nova uprava nije dobila podršku navijača. Namera je bila da se njih dvojica postepeno “sklone” sa najodgovornijih mesta u klubu. Tako je pre mesec dana ostavku podneo Nenad Bjeković, ali je nezvanično bilo jasno da je na to bio primoran; da nije podneo ostavku, bio bi smenjen. Tiho uklanjanje izvedeno je premeštanjem Bjekovića na poziciju savetnika predsednika za sportska pitanja, koju ovaj nikad nije prihvatio. Žarko Zečević bio je planiran za mesto direktora izgradnje novog stadiona, s tim da mu se ne dozvoli mešanje u sportska pitanja. Žarka Zečevića, međutim, nije bilo tako lako skloniti. Ne samo zato što će oni koji su upućeni u dešavanja u “Partizanu” reći da je Zečević uvek bio taj koji je povlačio sve konce, već i zbog proceduralnih razloga. Po Statutu kluba, sportskog direktora postavlja Upravni odbor i on odlučuje o njegovoj sudbini, dok generalnog sekretara, s druge strane, bira skupština kluba, pa je tako Žarko Zečević bio odgovoran telu koje se sastaje periodično, tek jednom ili dva puta godišnje. U novoj, sada već bivšoj upravi, reći će da se takva organizacija ne može naći nigde na svetu, jer u Statutu piše da predsednik “predstavlja klub u zemlji i inostranstvu”, dok generalni sekretar “predstavlja, zastupa i potpisuje Klub, vodi poslovanje Kluba, i rukovodi radom stručne službe Kluba” i “u ostvarivanju poslova iz svog delokruga generalni sekretar je samostalan i ima neograničena ovlašćenja u pravnom prometu s trećim licima u unutrašnjem i spoljnotrgovinskom prometu”. Predsednik rukovodi i Upravnim odborom koji, između ostalog, “usvaja opšta akta Kluba osim akata koje donosi generalni sekretar”. Tako kaže Statut donet 2005. godine, kao jedan od poslednjih značajnijih dokumenata koje je potpisao Ivan Ćurković kao predsednik “Partizana”. Baš pre nego što je izabran za predsednika Olimpijskog komiteta. Ono što se dogodilo njegovom prethodniku u Olimpijskom komitetu Filipu Cepteru (da posle nekoliko meseci bude smenjen) podseća na scenario koji je pripreman i novoj upravi u “Partizanu”. Predsednik je dužan da sazove Skupštinu na zahtev trećine članova Skupštine kluba. I tako je Nenad Popović dobio zahtev 28 od 65 članova Skupštine za sazivanje vanredne sednice, sa četiri tačke dnevnog reda, od kojih se nijedna direktno nije doticala poverenja predsedniku i Upravnom odboru. Ali, po informacijama do kojih smo došli, a o čemu se već nagađalo u sportskoj javnosti, to pitanje bi svakako bilo postavljeno. Nenad Popović je po objavljivanju ostavke rekao: “Niko nije naivan. Svima je jasno ko stoji iza sazivanja Skupštine i šta je bio krajnji cilj. Krajnji cilj je da se smeni Upravni odbor i Nadzorni odbor posle pet meseci, od strane ljudi koji su u žPartizanuž godinama i koji klub posmatraju kao svoje privatno vlasništvo. To su ljudi sa kojima mi više ne želimo da radimo.” Skupštinu “Partizana” uglavnom čine zaposleni u klubu, koje su većinom zapošljavali Zečević, Bjeković i Ćurković, kao i takozvani društveno-sportski radnici – bivši igrači, finansijeri i članovi Uprave. I oni su opet u raznim dugogodišnjim vezama sa Zečevićem. Da bi se ostvarila većina u Skupštini, uz 28 potpisnika zahteva za sazivanje vanredne sednice, potrebno je još pet glasova. A dovoljno je reći da među potpisnicima nije bilo, recimo, Nenada Bjekovića. Procenjuje se da bi Zečević mogao da računa na oko dve trećine glasova u Skupštini. Kao neko ko bi zamenio Popovića, pominjao se Mirko Vučurović (pominje se i kao jedan od glavnih aktera u aktuelnoj duvanskoj aferi), koji je već sarađivao sa Zečevićem kao potpredsednik kluba. On je, međutim, u nekim izjavama odbijao tu mogućnost, ali i rekao da bi mogao da da svoj glas Miliji Baboviću, još jednom “kandidatu” za predsednika, koga su promovisali srpski tabloidi. Babović je dugogodišnji Zečevićev prijatelj i bivši sponzor “Partizana”. Dok je Milija sedeo u loži stadiona, na terenu je njegov sin driblao i dodavao lopte kao jedan od najperspektivnijih igrača. Kako je jednom procenjeno da Stefan Babović ne bi trebalo da ima mesta u timu, ni Miliji više nije bilo mesta u loži. Pokazalo se to kao greška. Mladi Stefan postao je jedan od najboljih igrača mlade reprezentacije Srbije, a za njegov prelazak u OFK “Beograd” “Partizan” nije dobio ni dinar. A “Partizanu” je svaki dinar bio potreban, bar da se isplate plate za preko 250 zaposlenih i čak 53 fudbalera koliko je u jednom trenutku bilo na platnom spisku. A, po informacijama do kojih je NIN došao, plate najviših funkcionera su dostizale sume od šest cifara godišnje. U evrima, naravno. Kako je rekao Nenad Popović, finansijska situacija u klubu bila je takva da je “nemoguće bilo uzeti kredit i da niko nije želeo da ulaže u ’Partizan’ dok iz kluba ne odu ljudi koji posluju iza kulisa i možda vode klub u cilju ličnog bogaćenja. Mi smo davali i lične garancije za kredite kako bi bile isplaćivane plate. Došli smo u klub kao navijači ’Partizana’, da pomognemo. Niko od članova Upravnog i Nadzornog odbora nije dobio ni dinar od svog rada u ’Partizanu’. Jedino smo dobili kafe za vreme sednica Upravnog odbora”, dodao je Popović. On je na konferenciji za novinare, pre nego što je Zečević obnarodovao svoj odlazak, najavio da će jedan od funkcionera “Partizana” podneti ostavku i da ne treba na to nasedati, jer je moguće voditi “Partizan” i sa neke druge funkcije u klubu ili sportskom društvu. “Zaista bi bila katastrofa da se klub ne oslobodi ljudi koji su ga de facto privatizovali”, kaže Popović. Žarko Zečević je rekao kako ne želi da otvara polemiku, ali da je on oduvek živeo život na suncu, a ne u senci. “Odlučio sam da se povučem, o čemu razmišljam već duže vreme. Posle igranja u Ligi šampiona i Ligi Kupa Uefa, u sportskom smislu nisam imao više motiva. Za ovih 29 godina u žPartizanuž izrastao sam u instituciju, zahvaljujući žPartizanuž i njegovom autoritetu, izgradio sam i ja autoritet.” I navijači “Partizana” su upozoravali na mogućnost da dođe do puča u tom klubu i da se smeni nova uprava. Kako su govorili, nisu želeli da posmatraju kako se u “Partizanu” sve vraća na staro, pa su se u poslednjoj utakmici proteklog prvenstva vratili na tribine stadiona “Partizana”. Nenad Popović je rekao da su ljudi iz uprave ponosni što su uspeli da vrate navijače na južnu tribinu. I Zečević je zahvalio svim igračima, trenerima i funkcionerima koji su prošli kroz “Partizan” za sve ove godine. On navijačima nije zahvaljivao. Žarko Zečević je u upravi “Partizana” 22 godine i za to vreme klub je osvojio više trofeja nego za prethodnih četrdeset godina. Ali navijači ga neće pamtiti po trofejima i igranju u Ligi šampiona. Pamtiće ga po aferama, čudnim transferima igrača u inostranstvo. Po nadimcima koje su mu davali i krstači sa njegovim imenom koju su napravili. Sve ne bi li mu videli leđa. Sa novom upravom, u klub je došao i novi trener, ali i neki novi igrači su dobili šansu. Stari igrači su igrali sve manje. Tako je bez ugovora za narednu sezonu ostao golman Ivica Kralj, a odlazak Alberta Nađa i Milivoja Ćirkovića je već gotova stvar. Svi oni su se obraćali medijima. Žalili se na odnos kluba prema njima, pa i na neisplaćene zarade. Javljali su se i poneki zaboravljeni asovi, koji su upozoravali na “ponašanje ljudi koji su u klubu tek nekoliko meseci”. Ne treba ulaziti u to koliko puta se Kralj povređivao, kada je Ćirković odigrao poslednju utakmicu za “Partizan” ili koliko godina ima Nađ. Sada pored desne aut- linije umesto Ćirkovića trči Antonio Rukavina, a na mestu kapitena i zadnjeg veznog, umesto Nađa, imamo Milana Smiljanića. Oba igrača su trenutno u Holandiji, gde su sa trenerom Miroslavom Đukićem obezbedili našoj mladoj reprezentaciji učešće na Olimpijskim igrama. Skupština je zakazana za utorak 26. juna. Nenad Popović i njegovi saradnici ne odustaju od “Partizana”; nastaviće da navijaju za njega. Žarko Zečević će uzeti dva meseca odmora, pa će videti šta će dalje; biće tu, “ukoliko se od njega bude tražilo da pomogne”. Šta će biti dalje sa “Partizanom”? Koja je sudbina trenera Đukića i igrača? Ko će voditi klub? Prve odgovore, mogli bi da dobijemo već u utorak, na Skupštini FK “Partizan”.