ARHITEKTURA: Novi centar Novog Beograda

Još pre skoro pola stoleća, 1959. godine, urađen je urbanistički plan centralne zone Novog Beograda, komponovane od devet blokova predviđenih između Palate SIV, ili tadašnjeg Bulevara Lenjina, i železničke pruge. Blokovima 26, 25 i 24, koji se nižu od SIV-a prema jugu, bila je namenjena uloga centra ne samo Novog Beograda, nego i celog prestonog grada. Široki reprezentativni prospekt, praćen ambiciozno zamišljenim palatama sa administrativnim, poslovnim, kulturnim i trgovačkim sadržajima, trebalo je da se protegne sve do železničke pruge i stanice, kojoj je tada bio namenjen važan komunikacioni i prostorni značaj. Kasniji događaji iz osnova su izmenili ovu zamisao, pa je najpre autoput presekao ovaj dugački pojas, zatim je Blok 24 pretvoren u rezidencijalnu zonu, da bi izgradnja Arene, kojoj svakako nije bilo mesto u središtu grada, brzopletim lociranjem u Bloku 25, dovela do sasvim nove situacije, čak i na skraćenom potezu od SIV-a do autoputa. U međuvremenu, od 1959. do naših dana, blokovi 25 i 26 bili su predmet nekoliko konkursa, a poslednji, organizovan sredinom devedestih godina, na kome je pobedio tim prof. arh. S. Ličine, čak je delimično realizovan ugaonim postavljanjem dve zgrade uz Pupinov bulevar, kao i crkve unutar Bloka 26. Novi, upravo završeni, programski konkurs imao je za podlogu zatečeno stanje, a za zadatak arhitektonsko-urbanističko rešenje ukupne površine oba bloka sa raznovrsnim sadržajima, od poslovnih do stambenih. Pred jedanaestočlanim žirijem našao se trideset i jedan rad, a, sudeći po pisanom izveštaju, ocenjivači su pažljivo razmotrili sve radove i na kraju doneli odluku da se prva nagrada dodeli projektu Jovana Mitrovića i Dejana Miljkovića, dve druge nagrade radu G. Šišović i D. Milanovića, i, u istom rangu, radu autorskog tima u sastavu A. Stjepanović, S. Ličina, M. Mladenović i S. Batarilo. Pored toga, autorima četiri elaborata pripali su jednako vredni otkupi. Prvonagrađeno rešenje sadrži glavne odlike u lako sagledljivoj prostornoj i komunikacionoj postavci sa volumetrijski dobro izbalansiranom arhitektonskom nadgradnjom. Centralnom delu Bloka 26 ostavljeno je proširenje koje bi u detaljnoj razradi trebalo da preuzme ulogu glavnog trga, a na strani prema Đinđićevom bulevaru uzdiže se niz od četiri solitera u ulozi visinske dominante celog prostora i naglašavanja Bulevara kao nove poslovne okosnice Novog Beograda. Velika kvadratna površina sa Arenom u centru, dobila je na istočnim i zapadnim uglovima po dve zgrade ponovljene forme. Na taj način ovaj deo Bloka 25 je umesno izdvojen u celinu koja se namenom razlikuje od sadržaja u bloku bližem SIV-u. U diskutabilne tačke ovog celog rešenja ubrojili bismo izdignutu pešačku “ulicu”, koja se proteže između fontane ispred SIV-a i Arene ,kao i nedefinisano okruženje crkve. Izduženi šetni plato nastao je, pretpostavljamo, iz želje autora da potcrtaju središnju osu bloka, ali je u njemu teško videti uverljivo funkcionalno opravdanje, a svojom podignutom ravni on stavlja u podređeni položaj pokrajne parterne površine. Posebno se to odražava u odnosu na crkvu koju bi, pored njenih relativno malih gabaritnih mera, šetni plato vizuelno još smanjio. Naravno, osovinska pasarela bi lako mogla delom da se eliminiše, a da se zadrži, recimo, nad bulevarima, dok bi uređenje neposrednog crkvenog okruženja moralo da bude predmet izuzetno pažljivog ambijentalnog usklađivanja sa okolnim zgradama. Prvonagrađeni rad, s obzirom na programski karakter konkursa, pruža dobru podlogu za dalju urbanističku razradu i, uz moguće preuzimanje nekih ideja iz, takođe vrednih, drugonagrađenih projekata, najavljuje centar koji dolikuje modernom i dinamičnom gradu, kakav je danas Novi Beograd.