BOSNA I HERCEGOVINA: Usmeni ukori i pretnje ratom

Kao da niko, osim đaka, u BiH ne misli na letnje odmore, jer je ovdašnja ionako komplikovana politička situacija u proteklih sedam dana dobila nove dramatične zaplete. Članovi Predsedništva BiH, Silajdžić i Komšić su, bez znanja predsedavajućeg Radmanovića, napisali pismo generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu u kojem traže napuštanje dejtonske organizacije BiH a to obrazlažu “anuliranjem rezultata genocida”. Pismo je obelodanjeno samo koji sat pre početka zasedanja Saveta za implementaciju mira, koji je, opet, nakon dvodnevne sesije u Sarajevu “izrazio ozbiljnu zabrinutost političkom situacijom u BiH”. Nekakav rasplet ovako pregrejane atmosfere u BiH sad ovde očekuju i oni najnezainteresovaniji, jer su nacionalne podele, pa i međusobne pretnje, sve očitije, ne samo u institucijama već svugde i na svakom mestu. To što su Silajdžić i Komšić poslali Ban Ki Munu po formi je manje pismo a više sitna knjiga na čak osamnaest strana. Oni se pozivaju na nedavnu presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu, a dalje u sadržaju to je praktično dugogodišnji politički program pre svega Silajdžićeve Stranke za BiH, koji podrazumeva ukidanje entiteta i takva ustavna rešenja u kojima bi se legalizovala majorizacija. To što je i Hrvat Željko Komšić supotpisnik ne znači da je na delu bošnjačko-hrvatska koalicija jer je on na mesto člana Predsedništva izbran prvenstveno glasovima Bošnjaka. Čak su neke autentično hrvatske partije za njega nedavno rekle da “ne deluje kao predstavnik svog naroda već kao član kabineta Silajdžića”. Predsedavajući Predsedništva Radmanović pismo vidi kao “napad na Ustav BiH” i kaže da nakon ovoga ništa neće više biti kao pre. Dodik je to doživeo kao “novo olajavanje Republike Srpske” i pozvao međunarodnu zajednicu da se suprotstavi rušenju mirovnog sporazuma, a ukoliko to izostane kaže da će političko rukovodstvo ovog entiteta već naći način kako da to uradi. Savet za implementaciju mira, koji je početkom nedelje zasedao u Sarajevu, i bez ovog je imao dosta posla. Pre svega da profiliše dalje promene koje ovde zovu reformama i da na neki način inauguriše novog visokog predstavnika, Slovaka Miroslava Lajčaka. U Savetu, nije nezanimljivo, sede predstavnici SAD, Rusije, Velike Britanije, Japana, Kanade, Nemačke, Francuske, Italije, Turske, Holandije, Španije, Portugalije i predstavnik Evropske komisije. Ovoga puta svi se u Sarajevo poslali ljude iz odeljenja za jugoistočnu Evrpu, dok se Rusija odlučila za znatno viši nivo – politički direktor MIP-a Aleksandar Botsan Karčenjko, a iz američke administracije bila je Rozmari di Karlo. Elem, oni su nakon dvodnevne sesije doneli deklaraciju u kojoj su rekli da je došlo do “ozbiljnog pogoršanja političke atmosfere u BiH” i za takvo stanje okrivili sadašnje političke lidere. Nisu ih imenovali, ali je to uradio Kristijan Švarc Šiling na konferenciji za novinare imenujući Silajdžića, Dodika, Tihića i Čovića. U deklaraciji se navodi i da bi trebalo napraviti još neke promene u BiH, ali osnovne dejtonske postavke nisu dovedene u pitanje. I to je izgleda baš razbesnelo Silajdžića koji je pripretio da “mir u BiH može biti trajno ugrožen”. Optužio je i “određene faktore u međunarodnoj zajednici”. U Republici Srpskoj deklaracija je primljena prilično mirno, ali u ozbiljnim analizama se veruje da Dodik ima razloga za zabrinutost jer su ga međunarodni namesnici upakovali u isti paket sa Silajdžićem, kao ljude koji kvare atmosferu i opstruišu reforme. Mogu li njih dvojica očekivati političke eliminacije, pogotovo što se novi namesnik Lajčak ne odriče “bonskih ovlašćenja” koja mu daju mogućnost smenjivanje legalno izabranih na bilo kojoj državnoj poziciji u BiH. Znaju i namesnici, kao što bi i svaka ozbiljna analiza pokazala, da Dodik i Silajdžić nisu niti mogu biti ista priča. Silajdžić je čovek rata, vodi partiju koja je pozicionirana u desnom spektru. Dodik sve to nije. I baš se tu krije opasnost – raspodela krivice, zasad samo u usmenim ukorima. Za naredne dane ovde se najavljuju novi sastanci lidera najvećih političkih partija u BiH, uz snažnu medijaciju međunarodnih posrednika, kako bi otpočeli posao na promeni Ustava. Kako je ovo već više od dve godine top-tema u BiH, najšira javnost se ostrastila do krajnjih granica. Videće se to, najavljuju neki bošnjački lideri, već 11. jula na komemoraciji srebreničkim žrtvama. Biće to skup izuzetno visokog rizika, kao nikad do sada.