Rusko-nemački odnosi: Zašto Zapad aplaudira Jeljcinu?

Primio je brojne nagrade i priznanja širom sveta, a pre svega u Nemačkoj. Poslednja nagrada dodeljena je Mihailu Gorbačovu 15. maja ove godine u Berlinu. (Na svečanosti je bio i NIN-ov saradnik.) Reč je o nagradi “Dr Fridrih-Jozef-Has” (Dr. Friedrich Joseph Haass), a dodeljuje je godišnje Nemačko-ruski forum. Has je lekar rođen 1780. u Nemačkoj, a umro u Moskvi 1853. Godine 1806. stigao je u Rusiju i lečio besplatno u Peterburgu i Moskvi: robijaše, ludake, beskućnike. Laureata je pozdravila nemačka političarka prof. dr Rita Zismut. Nabrojala je “ogromne zasluge” Gorbačova u borbi za demokratiju i ljudskih prava. njegovim putem nastavio je Boris Jeljcin, rekla je. “Danas, pod Putinom, mnoge tekovine tih opšteljudskih vrednosti ozbiljno su ugrožene. Proces stvaranja civilnog društva u Rusiji doveden je danas u pitanje. Mi smo zabrinuti zbog takvog razvoja”, rekla je Rita Zismut. Gorbačov je zahvalio na nagradi i nastavio da govori iz glave, a samo bi s vremena na vreme bacio pogled na beleške u svesci. Pred NIN-ovim čitaocem su izvodi iz stenograma koji se odnose na aktuelnu situaciju. “U Drugom svetskom ratu najveće gubitke su imali Rusi i Nemci. Nemačka je imala 9.700.000 mrtvih, a Rusi su izgubili preko dvadeset miliona ljudi. I Rusi i Nemci i danas čuvaju sećanje na poginule vojnike. To je pravi put. Ali danas se i uništavaju spomenici koji podsećaju na to vreme, a oni koji su pali za slobodu nazivaju se ‘okupatorima’. Da podsetim, šest stotina hiljada naših vojnika položilo je živote za slobodu Poljske. Danas se u toj zemlji njihovi grobovi skrnave. Podsetio bih vas sada da se Sovjetski Savez posle Drugog svetskog rata protivio podeli Nemačke. Ostali članovi ‘antihitlerovske koalicije’, međutim, planirali su da se Nemačka podeli na više malih država, a neki su čak predlagali da Nemci kao nacija nestanu. Da podsetim na izjavu prvog generalnog sekretara NATO-a Ismeja. On je naveo nekoliko preduslova kako da Sjedinjene Države zadrže primat u svetu: ‘Prvo, Amerikanci u Evropi mora da drže Nemce na uzdi. Drugo, Rusi mora da se udalje iz Evrope.’ Ove pretpostavke važe i danas. Žao mi je što su neki ove stvari zaboravili. Ili, recimo, moj prijatelj Henri Kisindžer. U svojim sećanjima zapisao je: ’Glavni zadatak spoljne politike Sjedinjenih Država je da ni po koju cenu ne dozvoli nemačko-rusko približavanje i blisku saradnju’. Od nemačkih državnika moram da spomenem Konrada Adenauera. On je 1955. posetio Moskvu iako Vašington nije odobravao tu posetu. Time je otpočelo novo poglavlje u odnosima sa Nemačkom. Siguran sam, da Adenauer nikad nije zaboravio Bizmarkove reči: ‘Nemačka ne sme nikada da dopusti da prekine vezu sa Rusijom.’ On je možda bolje poznavao Rusiju nego što je to slučaj sa mnogim današnjim nemačkim političarima. Velike zasluge za proširenje saradnje između dve države imali su Vili Brant i Valter Šel. U njihovo vreme Brežnjev je čak tri puta posetio Nemačku. Cenim i Helmuta Šmita. Odlučujući zaokret desio se krajem 1989. Na Malti sam se sastao sa Bušom. Izjavili smo da naše dve zemlje prestaju da budu neprijatelji. Time je okončan hladni rat. To je dovelo do revolucija u istočnoj Evropi i omogućilo ujedinjenje Nemačke. Verujem da su i u današnjoj situaciji interesi Nemačke i Rusije veoma bliski. Ja uvažavam Angelu Merkel, no, u njenoj vladi vidim ljude, poput, recimo, Volfganga Šojbla, koji se zalažu za nešto drugo: da bi valjalo preispitati i promeniti naše odnose i to nagore. Pre šest godina odigrao se važan događaj u odnosima Nemačke i Rusije. Ovde mislim na Gerharda Šredera i Vladimira Putina. njihova je zasluga osnivanje foruma ‘Peterburški dijalog’. Ovaj forum ne treba da se bavi samo aktivnostima naših vlada. Treba da proširi aktivnost i na privredu, kulturu i da dopre i do običnih građana naših zemalja. Nekoliko reči o stanju u Rusiji. Jeljcin je uništio Sovjetski Savez, razbio našu državu, uništio armiju, uništio kulturu. Jednim rečju, Jeljcin je uništio sve, a Zapad mu je aplaudirao. Dan i noć nisu prestali da ga hvale. To je paradoks. Kod nas Rusa se prvi put pojavila sumnja: da što mi lošije živimo, Zapad pojačava aplauz u pohvale na adresu Jeljcina. Na kraju mandata Jeljcin je uživao podršku svega dva do tri odsto stanovništva Rusije. Taj ceo haos nasledio je Putin. Kao i svi Rusi, i ja sam Putinu zahvalan, sa jednim jedinim malim izuzetkom – stvari bi mogle bolje stajati na polju civilnog društva. No, najvažnije je da mi danas ponovo imamo stabilnu državu. Mi smo na putu da savladamo haos. Pokušajte vi da sve to uradite za svega pet godina! Sve ti nedostaci, na koji ste nam vi, Nemci, skrenuli pažnju, postoje. Ali, valja znati da je u doba Jeljcina dve trećine ljudi živelo siromašno, nisu imali šta da jedu, bio je uništen školski i zdravstveni sistem. Dozvolite mi i da to jasno kažem. U takvoj situaciji narod ovako govori: Sve te priče o demokratiji i ljudskim pravima su lepe i mi takođe to želimo, no dajte da prvo rešavamo osnovne potrebe – da imamo šta da jedemo, da smo zaposleni, da imamo krov nad glavom, da možemo da idemo kod lekara i da nam deca pohađaju škole. U tu svrhu Putin je zacrtao pet najvažnijih nacionalnih projekata. Ovo je bila lična Putinova inicijativa. To je njegov diktat. No, u ovom slučaju ja pozdravljam njegov autoritativni način rešavanja problema. Isto tako podržavam njegov odnos prema tajkunima. On ih prisiljava da vrate pare narodu, koje su opljačkali preko raznih ofšor-kompanija i sličnih špekulacija, i na taj način im pokazuje koje je pravo i pozitivno značenje države. Sedamdeset i osam odsto stanovnika Rusije danas podržava Putina i njegovu politiku i to pune četiri godine. Kada je Jeljcin uništio zemlju, vi na Zapadu ste mu aplaudirali. Putina, međutim, napadate. Dođe li do ponovnih izbora, Putin bi sigurno bio ponovo izabran. No, on se ponaša kao pravi demokrata i odbija ponovnu kandidaturu.