Očekuju da budem naivan

U salonu gde obavlja sve razgovore premijer Republike Srpske je uokvirio i na posebno mesto postavio citat iz nedavno izašle knjige Pedija Ešdauna: “Zvao sam Krisa Patena i zamolio ga da Predsedništvu pošalje pismo u kojem će reći da su reforme koje tražimo neophodne za ulazak BiH u EU. Kao i uvek, on je to prihvatio. Tako sam uspeo da slomim otpor iz Republike Srpske.” Svima objašnjava kako je, evo, konačno dobio i dokaz kako funkcioniše ta priča o velikoj brizi demokratskog sveta o Bosni i Hercegovini, njenoj unutrašnjoj organizaciji, demokratskim standardima i slično. Otvorio je ozbiljan front sa delom međunarodne zajednice tvrdnjama da u BiH sprovode nigde do sad viđen eksperiment, da su neki od njih pod uticajem i ko zna čime sve motivisani od ekstremnih političkih krugova u Sarajevu i da to sve skupa sad više nema nekakve ozbiljne veza sa idejom od pre dvanaest godina kako će se izgraditi multietničko, multikulturno društvo tolerancije. S druge strane, sarajevskoj političkoj eliti izašao je na crtu pričom kako će od Republike Srpske napraviti stabilniji i bolji deo Bosne i Hercegovine. Do marta prošle godine, do njegovog povratka na mesto premijera, mimo dejtonskih rešenja, na nivo BiH je preneseno čak 56 entitetskih ovlaštenja. U poslednjih petnaest meseci nijedno. I zbog toga ga, dabome, proglašavaju antidemokratom, antireformski orijentisanim čovekom i slično. Sarajevski mediji su prosto opsednuti njime, a analize Dodika – čoveka i političara – prešle su na teren egzibicionizma. Na unutrašnjem planu, u RS, na jesenjim izborima opoziciju je prosto pomeo, a najnovija istraživanja pokazuju da poverenje u premijera Dodika raste. Ne samo zbog zaustavljanja procesa unitarizacije i centralizacije BiH već i zbog toga što je u ekonomiji priču o milionima odjednom pretvorio u priču o desetinama i stotinama miliona, a u najnovije vreme i milijardama evra. U pojavnom smislu deluje veoma grubo, neverovatno samouvereno. Potpuno neuobičajeno. Čak se dosta razlikuje i od onog Dodika kada je prvi put bio na vlasti. Ipak, pravi izazovi ga tek očekuju. Sledi, sasvim izvesno, teška i mučna priča o ustavnim reformama u BiH, zatim oživotvorenje bajkovite priče o ekonomskom preporodu. Dva puta u poslednjih petnaest meseci verovalo se i pisalo o tome da mu se sprema atentat. Oživele su i priče da je pred političkom eliminacijom. Međutim, zbog visokog stepena identifikacije između njega i RS, nije mali broj onih koji veruju da je meta ipak Republika Srpska, a Dodik samo kolateralna šteta. Razgovor, logično, započinjemo baš o tome: “Cilj je, naravno, Republika Srpska koja je važnija od bilo kog pojedinca. Uveren sam da sam samo jedan u nizu koji treba da izdrži u svom političkom stavu, jasnom i preciznom. Uveren sam da će i posle mene doći ljudi sa istim stavom koji će braniti i odbraniti RS u kapacitetu kakav mi želimo ovde. Ne verujem da se može ponoviti ranije vreme kada je bila dovoljna volja visokog predstavnika za političku eliminaciju ljudi. Sad je došlo vreme da se to jedino može dogoditi na izborima, a do njih je više od tri godine.” U čemu je nesporazum između vas i moćnog sveta? - Stvar je konceptualne prirode. Mi ovde mislimo da je RS trajna kategorija i da može da bude deo funkcionalne BiH. To podrazumeva da RS ima ustavno pravo da organizuje zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast, da ima pravo da organizuje određene stvari koje su u suštini odlika visokih autonomija poznatih u demokratskim društvima. Naša politika, dakle, nije usmerena, zbog iskustava koje smo imali u prošlosti, ka nerealnom cilju koji bi trebalo da znači da idemo u separaciju. Zna se da bi većina u RS podržala izdvajanje iz BiH, ali odgovorna politika mora da ima realne odgovore u konkretnom vremenu. Za nas je u ovom vremenu najbolje da RS bude prihvaćena kao partner i sa međunarodnom zajednicom i sa drugima u BiH. To je, dakle, ono što mi hoćemo. S druge strane, vi imate liberalni koncept države, koji je u BiH uvezen na najgrublji i pomalo vulgaran način. Može se posmatrati na političkom i ekonomskom planu. Na ekonomskom, samo usput, BiH je potpuno otvorena i njena slabašna privreda prosto se lomi pod naletom moćne konkurencije. Hoću da govorim o idejama liberalizma na političkom planu. Tu se snažno promoviše princip “jedan čovek – jedan glas”, gubi se svaki kolektivitet, i socijalni i nacionalni i svaki drugi. To su snažno prigrlile političke opcije iz Sarajeva, jer im takva organizacija države i te kako odgovara. Promovisali bi nešto što je relativna većina (Bošnjaci) u apsolutnu političku većinu. I bila bi to legalizacija majorizacije? - Naravno, to bi se vrlo brzo pokazalo. A demokratija i razvoj odnosa u višenacionalnim društvima može jedino, bez obzira na te snažne liberalne ideje, da se reši na dva načina. Ili da se izvrši asimilacija manjinskih grupa ili da dođe do separacije. Ovde kod nas, separacija ne bi u ovom vremenu imala međunarodnu verifikaciju, a asimilacija nije moguća. Asimilacijom je u nekim ranijim vremenima urađeno što je bilo moguće. Danas su ljudi spremniji da se isele iz nekog društva nego da se asimiluju. Ovde imamo primer Hrvata koji su u velikom broju napustili i još napuštaju BiH, pa i Srbi odlaze u Srbiju. To odgovara Bošnjacima; preciznije, bošnjačkoj političkoj eliti. Oni će, kroz taj proces stalnog pritiska za asimilaciju, za bosanski identitet, u suštini dobiti etnički čist prostor na kojem će se naoko snažno promovisati ideje liberalizma, a u suštini dobićete takvu organizaciju države i društva gde neće biti razlike između verskog i sekularnog. Teoretičari i pragmatičari koji realizuju ideje liberalizma veruju da se ovde radi o nekakvom umerenom islamu koji je na neki način sklon evropskim idejama a zaboravljaju, možda i namerno, “Islamsku deklaraciju” Alije Izetbegovića. Baš danas sam, recimo, čitao izjavu Sulejmana Tihića koji kaže da se u svemu treba ponašati i raditi kao Izetbegović a to znači: polako, polako dok ne budemo većina, a onda ćemo već videti... I sad, znate, ja treba ovde da budem naivan, da sedim u kabinetu predsednika vlade, da se to mene ništa ne dotiče, treba da me impresioniraju te ideje liberalizma i neki njihovi tumači koji malo, malo, pa navrate ovde. Očekuju, dakle, da budem naivan i da zaboravim koga predstavljam. Nije moj posao da ostanem na ovoj poziciji što duže nego da, dok sam na njoj, promovišem stvarne interese i želje ljudi koji su mi dali poverenje. Ipak, proces obesmišljavanja Republike Srpske od Dejtona do danas je prilično odmakao? - Ideja je bila da RS postane olupina bez sadržaja, da i ljudima koji u njoj žive, bude smešna priča. Od dolaska SNSD-a na vlast, prošle godine, nijedna entitetska nadležnost nije prenesena na nivo BiH. Do tada čak 56. Mi čvrsto stojimo na stanovištu, i to smo rekli svima, da se ta praksa prekida, a ako zajedno gradimo novu BiH, onda moramo biti svesni da je to naš interes. Ako nema tog interesa, nema ni zajedničke institucije. Upravo se sad razgovara o policiji. Kakvi su tu interesi s obzirom na to da već na nivou BiH postoje SIPA, OBA i DGS? - Cilj Sarajeva je da se RS potpuno razvlasti. Policija je tu važna. Ali mi imamo potpuno jasan stav šta hoćemo, a hoćemo da policija bude efikasna i hoćemo participaciju u demokratskim institucijama. Praktično, nama ne smeta “krovni” zakon, jedinstven za celu BiH, ali ne pristajemo da nemamo policiju RS kao jedinstvenu organizacionu strukturu koja je deo policijskih struktura BiH. Ugradićemo sve direktive Brisela u propise. I šta se sad tu još hoće, osim možda da se Republika Srpska dodatno ponizi, obesmisli, uruši? E, neće moći. Kao da se ne dozvoljava, mislim na međunarodne medijatore, koncept uobičajenu složenim državama u Evropi? - Oni nama uvek isto pričaju “o svetloj budućnosti” ako uradimo ovo ili ono što zahtevaju. Kao da smo mi ovde nekakav eksperiment. Ja im uvek govorim da mi ništa nećemo više osim da demokratski upravljamo svojim prostorom, svojim institucijama i da želimo biti deo tolerantne međunacionalne i međuverske politike Evrope i sveta. Sve drugo je propaganda protiv RS. Spremaju se promene Ustava, opet pod pritiskom nekih moćnih iz sveta i oficijelnog Sarajeva. Zapelo je kod entitetskog glasanja. O čemu je tu reč? - U pitanju je ustavni mehanizam koji se primenjuje u parlamentu BiH i koji štiti jednu ustavnu strukturu koja se zove entitet. Republiku Srpsku, dakle. Ili drugi entitet. Evo da uzmemo RS. Ona nije monoetnička, već multietnička i tako su koncipirane sve institucije. U Vladi RS pola ministara su Srbi, a pola Bošnjaci i Hrvati. I to funkcioniše. Dobro, jeste propisano tako u Ustavu ali poenta je da to u RS funkcioniše. I sad dođu neki iz sveta, iz zemalja gde to niti ima u Ustavu, niti u njihovoj praksi, a od nas traže da se odreknemo tog mehanizma koji štiti RS u parlamentu BiH. U Sarajevu, opet, ne shvataju da taj mehanizam, to entitetsko glasanje, u stvari jača odluke BiH. Da toga nema, onda bi onaj ko bi bio preglasan u parlamentu BiH mogao reći: “to mene ne obavezuje jer nisam za to glasao” i imali bismo veće probleme nego danas. Dobro, evo da zamislimo situaciju da nema tog entitetskog glasanja u parlamentu BiH. Kako bi se odluke u sadašnjem sastavu donosile? - Pa, prostom većinom. Bila bi potrebna 22 glasa od 42 poslanika koliko je sad u Predstavničkom veću. Ali, tamo sad sede 24 poslanika iz partija bošnjačke provinijencije. Mi u tom slučaju ne bismo postojali. Mogli bi da štancaju kakve hoće zakone. U takvoj situaciji ovde bi munjevito ojačao separatistički pokret i mi bismo svi zajedno došli u znate već kakvu situaciju. U Sarajevu uopšte ne razmišljaju tako. Oni su za sveopštu centralizaciju i unitarizaciju. Ovi prilično dramatični pokušaji nametanja drugačije unutrašnje organizacije BiH, u odnosu na dejtonsku, doveli su vas u poziciju da se od šefa najjače političke stranke i premijera praktično pretvorite u nacionalnog lidera. Imate li vi taj osećaj? - Ne doživljavam to tako. Samo radim svoj posao, i to od devet ujutru do devet naveče, uglavnom razne operativne poslove koje premijeri obično moraju raditi. Ne podležem lako bilo kakvoj euforičnoj atmosferi. Ali, moram reći da mi je kao čoveku drago što mi sve više ljudi koje srećem kaže da je Republici Srpskoj vraćen dignitet. Ipak, vi ste “predsednik svim predsednicima”? - Možda nekom zvuči zgodno, ali tako se dogodilo da su svi Srbi koji su na čelu važnih institucija u BiH i RS iz SNSD-a – Radmanović, predsednik Predsedništva BiH, Špirić, predsednik Saveta ministara BiH, Jelić, predsednik RS, Radojičić, predsednik parlamenta RS, i još neki. Po nekakvoj državnoj hijerarhiji, ja sam na najnižoj poziciji, ali sam na čelu partije iz koje svi dolazimo. Mi često razgovaramo i dogovaramo se potpuno ravnopravno. Svi oni u obavljanju svojih dužnosti imaju samostalnost u skladu sa ustavnim i zakonskim obavezama. Naravno, postoji jedinstven politički okvir. A naš politički dogovor je, da bude jasno svima, jaka RS, a šta će se desiti sa BiH, videćemo. Štokakvi međunarodni upravnici u BiH tvrdili su da od ekonomskog razvoja Republike Srpske nema ništa sve dok se ne prihvate prilično brojni zahtevi za unitarizaciju i centralizaciju, a koje oni zovu reformama. Vi ste ih, međutim, uhvatili u laži. Stiče se utisak da je ovde sve više investitora i da započinje osetniji ekonomski oporavak? - Ne znam koliko su mi puta rekli da dok ne rešimo reformu policije, misle na ujedinjenje policije, nema ulaska stranog kapitala. Ja sam razgovarao i razgovaram sa mnogim inostranim investitorima i nikada me niko nije upitao šta je sa reformom policije već kakve su poreske stope. Ipak, mislim da je najveći uspeh ove vlade što smo zaustavili lopovsku, reketašku privatizaciju i što smo privatizacijom Telekoma i naftne industrije obezbedili sredstva za dodatni ubrzani razvoj. Najavljuje se, ili možda preciznije, počinju ozbiljne investicije od bezmalo četiri i po milijarde evra? - Pa u naftnoj privredi to je nešto više 900 miliona koje Rusi ubrzano ulažu, počinje gradnja nove termoelektrane u Gacku sa češkim ČEZ-om od milijardu i četiristo miliona evra, zatim termoelektrana kod Doboja nešto manje snage. Očekujemo finalizaciju ugovora sa austrijskom “Alpinom” o mreži autoputeva od preko četristo kilometara, što je više od dve milijarde evra. Prodaja Telekoma Telekomu Srbije za 646 miliona evra multiplikuje sredstva jer računamo na veliku zainteresovanost kako domaćih investitora, tako i inostranih da zajednički ulažemo. Reč je zaista o ogromnom novcu i velikim planovima u svim delovima RS. Baš se često zapitam imamo li dovoljno stručnog potencijala da sve to iznesemo, a krenulo je dobro. Po dve stvari se u ekonomiji o Republici Srpskoj pročulo – o porezima i struji. U inostranoj štampi je zabeleženo da je RS poreski raj. Može li se tako reći? - Pa, povoljniji smo od okruženja, ali i od drugog entiteta u BiH. Evo, porez na dobit je kod nas najniži – deset odsto. Privrednici kažu da je vrlo privlačno. Doprinosi na plate su 48 odsto, pa smo i tu prepoznatljivi. Ima još, struja je, recimo, jeftinija nego u drugom entitetu za trideset odsto, a od evropske cene mnogo više. Sve u svemu, želimo da stimulišemo i privredu i stanovništvo. Jedan vodeći evropski list je napisao “Republika Srpska, dolina struje”, potencirajući kako su trenutno izvozne mogućnosti velike, ali potencijali još veći. Šta se tu kani raditi? - Prvo, mi nismo dozvolili privatizaciju elektroenergetskog sektora. Iz Svetske banke i MMF-a su nam govorili da mogu krediti ali uslov je privatizacija celog tog sektora. Mi smo im jasno rekli, ako je to uslov, evo mi ćemo vam vratiti jednokratno sve vaše kredite, ali ne damo naše termoelektrane i hidropotencijale na način kako to vi hoćete. Popustili su. A naša strategija je sledeća: mi smo još socijalno ugroženo društvo i još nismo spremni da izađemo sa našim kapacitetima na tržišnu utakmicu, jer to bi značilo da građani moraju plaćati duplo skuplju struju i mnogi od njih to ne bi izdržali; uostalom, kao i naša privreda. Tako da mi mislimo da jedina pametna strategija da ona proizvodnja struje koja je potrebna za naše građane i privredu mora primarno ostati u vlasništvu države dok sve drugo što predstavlja potencijal za novu izgradnju može da se razvija kroz različite oblike: javno-privatno partnerstvo, mešovita preduzeća, samostalna izgradnja kroz koncesije i slično. Otvaramo, dakle, tu priču i ovde će zaista biti velika proizvodnja struje za izvoz. I još, vi ste prvi u Republici Srpskoj zvanično obelodanili da iz budžeta plaćate lobističke kuće i lobiste na važnim mestima u svetu. Šta time hoćete? - Naravno, imamo lobiste, plaćamo ih. Svet danas tako funkcioniše. A hoćemo da se promeni slika o nama, o Republici Srpskoj o kojoj su namerno stvoreni loši stereotipi. Rekli smo im: ne treba nam nikakvo ulepšavanje, već samo realna slika cele situacije ovde. Moramo menjati ono što je postalo opšte mesto u komunikaciji u svetu a odnosi se na nas.