Film: Ubica je među nama

Danas uvaženi američki reditelj Dejvid Finčer je skromno započeo svoju karijeru kao snimatelj video-spotova i reklama, ali je već svojim prvim filmom („Tuđinac 3”, 1992) definisao svoje osnovne tematske i rediteljske preokupacije. Triler „Zodijak” zasnovan je na istinitoj priči o serijskom ubici, s kraja šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, koji je zastrašio okolinu zaliva San Franciska. Žitelji jednog od, po mnogima, najlepših gradova sveta decenijama su živeli u strahu i očaju. Pri pomenu samog imena Zodijak tih godina ledila se krv u žilama. Ubijao je mučki i o tome redovno obaveštavao policiju i novinare. Sve je još onda izgledalo kao u najstrašnijem filmu strave i užasa. Bio je čovek „pomerenog uma” ali je još pre prvog ubistva vrlo temeljno proučio „šifriranja”. Uz regularno pismo o onome šta je uradio, slao je i šifrirana pisma o tome šta će uraditi. Bila je to klasična igra „mačke i miša” ali u ovom slučaju gomila „glupih miševa” bili su policajci i novinari i cela javnost na jednoj strani, a na drugoj samo on, misteriozni i strašni Zodijak. O njemu danas postoji ogromna policijska dokumentacija, na stotine hiljada novinskih članaka i televizijskih reportaža, ali sve uzalud. Zodijak nikad nije uhvaćen. Verovatno je negde umro prirodnom smrću ili je još uvek živ? Možda je i bio na premijeri filma o njemu, jer poznato je da je voleo film i da je čak bio inspirisan jednim starim filmom odakle je koristio citate u svojim pismima. Scena u kojoj se glavni protagonisti filma pojavljuju na premijeri filma „Prljavi Hari”, koji je inače inspirisan ovom pričom, verno odslikava strah i zabrinutost građana San Franciska onog vremena. Slučaj „Zodijak” još uvek je otvoren i nema sigurnih dokaza ko bi to mogao biti. Film nam pruža neke odgovore, otvara neka nova pitanja ali nas i neprestano poziva da „hladne glave” preispitamo svoj pasivni odnos prema stvarnosti. Neverovatna ali verodostojna priča o Zodijaku, zaista je filmska i neponovljiva. Inteligentno i detaljno Finčer, maltene dokumentaristički, u najboljem stilu „film noara” istražuje jednu od najvećih policijskih misterija 20. veka. Scenario je rađen po odličnoj knjizi, inače crtača stripova Roberta Grejsmita (igra ga DŽejk DŽilenhal) koji je i glavni protagonista filma. U maratonskih 158 minuta Finčer nas ipak vrlo uspešno održava u prilično budnom stanju. Iako mu se ponegde zamera na dužini filma, efekat koji je želeo da postigne definitivno ne bi bio ostvaren da je film bio kraći i u onom poželjnom bioskopskom „tajmingu” od 90 do 100 minuta. Između uspeha u bioskopima i ozbiljnog autorskog pristupa Finčer je izabrao sebe i svoj filmski opus. Brižljivo dizajnirana scenografija, uobičajeni montažni skokovi i široka kompozicija kadrova ostali su i dalje jasna obeležja njegovih filmova. Mladi DŽejk DŽilenhal svojom briljantnom ulogom značajno je doprineo krajnjem uspehu ovog filma. Odlična priča, pri tom istinita policijska misterija, ozbiljan reditelj, sjajna glumačka podela i šta još nedostaje? Gledalac kao krajnji korisnik, a upravo je ovo još jedan primer onih inteligentnih filmova gde je on zamišljen kao aktivni učesnik. Gledalac je u ovom slučaju deo filma i deo te velike misterije koju verovatno nikad nećemo razaznati. Da filmovi ne služe samo za zabavu na jednoj ili pak filozofska mudrovanja na drugoj strani dokazuje nam reditelj Finčer. Odmereno i precizno, sofisticirano i zanimljivo, i sve to u jednom, dovoljno od „Zodijaka”.