Govor i mržnja (“Bosna, zemlja koja nije uništena”, NIN. Br. 2945)

Svakog utorka kad stiže NIN u jedinu briselsku prodavnicu novina, prevalim 15 km da ga uzmem. U broju od 7. juna dozvolili ste izvesnom bosanskom muslimanu Tariku LJevi iz Norveške da prosipa svoju islamističku i istovremeno antisrpsku propagandu. Taj Tarik LJevo pored ostalog piše da se o Bosni ne može pisati a “da se zanemari potpuno količina zla koja je osmišljenau Beogradu”. Apsolutno vam zameram što su stranice vašeg lista postale otvorene za neprijatelje srpskog naroda, a ovaj bosanski musliman Tarik LJevo to i ne krije. Grešite kada ljudima takovog profila dajete prostor. Ti islamski propagandisti su nekako ugodno se smestili u ulogu žrtve u Bosni i Hercegovini. Ja nisam još nigde čuo i pročitao da kažu da su oni u srpskim i hrvatskim krajevima počinili zločine. To ne postoji, ni selo Grabovica, ni Uzdol, ni Vozuća, ni Čemerno i Skelani, ni Bratunac, ni Sijekovac, ni sva opustošena i poklana srpska sela u okolini Srebrenice itd. Kada je neko čuo da su oni rekli: “Pa jeste Caco vršio zločine na Kazanima.” Jok, to ne postoji. I kada im se dokaže da su u Tuzli u maju 1992. Bešlagić i kompanija izvršili ničim izazvan pokolj srpske dece regruta i isto to u Sarajevu u Dobrovoljačkoj ulici, oni govore da to nijetačno.