Sudoku

Ako u avionu na nekoj od dužih linija uočite nekoga kako je udubljen u novine ili sveščice, ne gleda ni levo ni desno, a često odbija i hranu, znajte da rešava – sudoku. Ako neučtivo pogledate preko ramena kako izgleda ta relativno nova svetska zanimacija, videćete devet polupopunjenih boksova, svaki sa po devet polja. Vaš je zadatak da tako popunite polja da se u jednoj položenoj ili uspravnoj koloni broj od 1 do 9 upiše samo jednom. Ako mislite da je to lako, samo probajte! Brzo ćete iskusiti svu težinu, ali i zamamnost igre koja je zapalila svet. Ja sam probao. Bio sam nadomak rešenja, kad se u poslednjem trenutku pokazalo da sam na pogrešnom putu. A to znači da sam morao sve iznova. Ali mene je već bilo izdalo strpljenje, a i glavni pilot je preko mikrofona već objavljivao da, posle šest sati leta, stižemo na odredište. Trebalo mi je šest sati da dođem do saznanja da još nisam vičan sudoku zamkama. Ako vam se učini da reč sudoku liči na neku japansku reč, u pravu ste. Ali ako ste pomislili da je i sama igra japanskog porekla, grešite. A zašto nosi japansko ime, čitajte dalje... Igru je izmislio američki enigmatičar Hauard Garns, inspirisan čuvenim “latinskim kvadratom” Leonarda Ojlera, švajcarskog matematičara iz 18. veka. Garns je svoju slagalicu uspeo da plasira 1979. godine u jednom njujorškom časopisu specijalizovanom za tu vrstu zabava. Japanci su još početkom 80-ih godina prošlog veka videli Garnsovu slagalicu, preuzeli je kao svoju i krstili je sudoku. Kako je japanski jezik sa svoja tri pisma krajnje nepogodan za ukrštene reči, ovo ukrštanje brojeva našlo je plodno tlo u Japanu, kad ga je 1984. godine prvi objavio Maki Kaji, predsednik izdavačke kuće “Nikoli”. Ubrzo je usledila prava sudoku-groznica. Tumačenje reči sudoku nije jednostavno. Reč je o skraćenici od punog naziva suji nja dokushin ni kagiru. Suji znači brojka, a dokushin inokosan; u doslovnom prevodu “broj koji obavezno mora biti inokosan” , a u slobodnom prevodu “broj koji mora da se dogodi samo jednom”. Londonski “Tajms” je prvi evropski list koji je počeo da objavljuje sudoku slagalicu. Bilo je to 2004. godine. Kako je “Tajms” najstariji engleski list, prirodno je da je “Politika”, naš najstariji dnevnik, prvi počeo da objavljuje sudoku. Qubitelji sudokua su se zabrinuli da će se jednog dana iscrpsti sudoku varijante. Matematičari su, međutim, izračunali da postoji 6.679.903.752.021.072.936.960 mogućih novih sudoku slagalica. Meni je za ceo život bila dovoljna jedna.