Veći prasak, veća muka

Ovakav muzički stampedo teško da će ponovo protutnjati Srbijom. Kako zbog isušenih srpskih džepova, tako i zbog činjenice da se na ovoj balkanskoj tački nikada više neće sresti dve najveće “žive” rok grupe. S tačke svetskih muzičkih događaja Srbija bi se ovog leta mogla učiniti izabranom. Osim sada već tradicionalnog Exita, u mesec dana održavaju se dva dugo očekivana koncerta – Red Hot Chili Pepers u Inđiji, 26. juna i Rolling Stones na beogradskom Ušću, 14. jula. Međutim, ta dva nesporno važna događaja mnogi će doživeti kao medveđu uslugu. Posebno oni kolekcionari albuma Rolingstonsa, verni, ali danas sredovečni fanovi legendarne grupe, prosečni građani Srbije rođeni ranih šezdesetih godina čija deca već godinama ne propuštaju Exit. I čija su deca verovatno posetila Inđiju 26. juna. Budžet takvih izdržaće i Rolingstonse samo ako se odreknu letovanja ili čak celog mesečnog primanja. Najveći broj posetilaca koncerta na Ušću žali se upravo na finansijsku oskudicu, ali i potvrđuje tezu o generacijskim razlikama čiji su se afiniteti poklopili na tri događaja koja slede jedan za drugim. Zajedno u najjeftinijoj varijanti EXIT, Stonsi i Pepersi koštaju više od deset hiljada dinara, a da prosečna srpska porodica ima makar po jednog člana koji bi se loše osećao da propusti neki od ta tri događaja. Komentari posetilaca Internet sajtova i foruma koji se bave muzičkim događajima, kada je reč o Stonsima u Beogradu, svode se uglavnom na dve grupe – roditelje koji su taj događaj čekali celi život i decu koja će ga posetiti zbog svojih roditelja. “...Pa, eto... idem u Beograd... ćale me vodi, on još jednom da ih vidi, a ja zbog njega... nisam neki fan”, objašnjava sin koji bi radije na EXIT, ali se nema za oba. U drugu vrstu komentara publike Rolingstonsa spada sledeći: “Ne bih to propustio ni za šta na svetu. To što nikada nisam bio na njihovom koncertu osećam kao rupu u opštem obrazovanju. A ćerku ću povesti da sutra i ona ne bi osećala tu prazninu.” No, ono što najviše brine obožavaoce živahnih britanskih rokera, koji su kupili karte za koncert čim su, pre dva meseca puštene u prodaju, to je da li će doživetu reprizu Inđije. Organizatori iz Music Star Production-a obećavaju da neće. Istina, budvanski koncert 9. jula, po svemu sudeći, prošao je dobro, a najpre zato što su Stonsi kako je i obećano publici, svirali puna dva sata. Čak ni u Crnoj Gori, maloj, ni po čemu čuvenoj balkanskoj zemlji, legendarni rokeri nisu izneverili očekivanja publike. Pričalo se da su se karte prodavale budzašto i da su zabrinuti za imidž Crne Gore čak organizovali grupne odlaske u Budvu kada se činilo da će koncert propasti zbog neposećenosti. Miku DŽegeru to nije smetalo da prema Crnogorcima bude profesionalan koliko i prema publici u londonskom Hajd parku, te je dobrodošlicu poželeo na srpskom jeziku. Srbima, Crnogorcima, Hrvatima i drugoj publici koja je razumela, DŽeger se obraćao čak i složenijim konstrukcijama tipa: “Drago nam je što smo prvi bend koji svira na ovom prostoru.” Raka Marić, vlasnik Music Star-a, priznaje da je polovina od 50 hiljada karata prodata samo dan uoči koncerta i očekuje da će se ista stvar ponoviti u Beogradu. “Produkcijski ovo je najveći zahvat koji smo ikada organizovali. Po broju posetilaca zasada je, ipak, najveći koncert Bijelog dugmeta na Hipodromu 2005. godine, ali i koncert Rolingstonsa očekujemo da će posetiti između 60 i 80 hiljada ljudi”, kaže Raka Marić koji odbija da oda kolika je vrednost tog “produkcijskog zahvata” ali priznaje da se prvi put sreće sa tako visokim zahtevima muzičara. Mik DŽeger, Kit Ričards, Ron Vud i Čarli Vots tražili su, na primer, šatore iza bine u kojima će biti bilijarski stolovi, sobe za opuštanje i kuhinja. Osoblje budvanskog hotela “Splendid” otišlo je i korak ispred njihovih hedonističkih prohteva, pa je iz Amerike naručilo DŽegerovu omiljenu “starbaks” kafu, “hagendaz” sladoled i “krenberi” đus. Kakva iznenađenja hotel “Hajat” u Beogradu sprema za najveće zvezde koje su ga ikada posetile, ne zna se, ali je izvesno da ni te zvezde ništa ne prepuštaju slučaju. Oprema koju nose diljem Evrope na 27 koncerata u okviru “A Bigger Bang” turneje koja će trajati do septembra, naime, sastoji se od čak tri odvojene pozornice koje njihova tehnička ekipa instalira istovremeno u po tri velika grada. U Rimu je, na primer, bila plava bina koja se premeštala u Beograd dok je u Budvi trajao koncert na zelenoj bini. Crvena se seli u Bukurešt u međuvremenu i tako redom. Rolingstonse prati 200 članova ekipe, 54 lična telohranitelja, 23 šlepera tehničke opreme sa konstrukcijom pozornice, 40 šlepera produkcijske opreme, 12 autobusa pomoćnika. Osim toga, Stonsi čak ni brigu o snabdevanju strujom ne prepuštaju organizatorima. I to ne samo u nepredvidivoj Srbiji, nego svuda. Pored dva generator-šlepera sa ekipom dolazi i “ketering” šleper za ishranu osoblja i šleper garderobe. Plava bina sa koje će Stonsi pevati na Ušću široka je 70, visoka 30 metara sa izlaznim mostom dužine 65 metara kojim se deo bine hidrauličnim horizontalnim liftom kreće ka sredini Ušća približavajući muzičare udaljenijoj publici. Iako se koncert Rolingstonsa poredi sa posetama pape i “formulom 1”, akustički i vizuelno ni koncertu Red Hot Chilli Pepers u Inđiji ništa nije falilo. Naprotiv. O izgledu te pozornice i doduše kratkotrajnom nastupu grupe, nije se mnogo govorilo u iščekivanju Stonsa. Zapravo, svi naslovi u novinama bili su isključivo negativni iako Srbija do tog trenutka nije imala priliku da uživa u takvom nastupu na pozornici tih razmera i sa takvim video-bimovima. Osim toga, Pepersima se zameralo što su svirali samo sat i petnaest minuta, a da niko nije uzeo u obzir mogućnost da su muzičari u Inđiju došli da bi nastupali u okviru festivala Green Fest, a ne na solistički koncert. Tu mogućnost niko čak nije ni zamerio organizatorima premda im se to može pre zameriti nego višečasovno razilaženje s koncerta. Gradonačelnik Inđije Goran Ješić izvinio se posetiocima koncerta zbog uzaludnog sedenja u kolima do jutarnjih časova iako je u prvi mah tu odgovornost pripisivao redarima. Dan pred koncert hvalio se dovoljnim brojem parking mesta, pa stoga ne bi bilo fer posetioce optužiti čak ni za to što nisu znali, jer nikada nisu doživeli spektakl tih razmera, da se automobilima ne dolazi na metar od događaja. Tako su se svi zaglavili. Ješić u sopstvenim obećanjima, posetioci na kiši, u glibu, do jutra. Niko se potom nije žalio da ono što je bilo do samog benda, tek da je bilo “slatko, a kratko”, ali ko, ipak, garantuje da se isto sedenje u kolima ili možda kolaps u celom gradu neće ponoviti zbog koncerta na Ušću? “Nemoguće je da se ponovi”, kaže za NIN Dejan Maksimović, direktor Music Star-a. “U Beogradu pre svega ima na desetine bulevara. Posetiocima koncerta biće na raspolaganju ogroman broj parking mesta u okolini. Kod Sava centra, Ekspa, Arene, SIV-a, Opštine Novi Beograd... I sve javne garaže u gradu koje, takođe, nisu daleko, jer se od centra grada do Ušća peške ide deset minuta. I silasci sa autoputa će biti posebno usmeravani i obezbeđeni, tako da neće biti nikakve gužve.” U gradskom Sekretarijatu za saobraćaj NIN-u je rečeno da javni prevoz neće imati vikend-red vožnje, da će autobusi voziti produženo radno vreme, a da će dodatnih 35 autobusa čekati po završetku koncerta da razveze putnike prema centru grada ili prema Zemunu. U posebnoj studiji gradskih vlasti za očekivane saobraćajne potrebe u noći “većeg praska” u Beogradu stoji još da će Bulevar Nikole Tesle i Ušće, od Bulevara Mihajla Pupina i Bulevara Nikole Tesle do kraja ulice, biti zatvoreni. Za putnička vozila sa VIP ulaznicama obezbeđen je parking prostor kod Poslovnog centra „Ušće”. Za autobuse iz inostranstva i unutrašnjosti oko 250 mesta na parkinzima kod Sava centra, hotela „Interkontinental” i kod Beogradske arene. A za putnička vozila kod Buvljaka. Čak će i putokazi za lakše pronalaženje parking mesta biti postavljeni na autoputu iz pravca Niša i Šida i u zonama kružnih petlji kod Sava centra, ali će uvođenje “vanrednog stanja” U Beogradu ostati samo mera predostrožnosti ako tradicionalni EXIT festival “odvuče” onu publiku za koju su Stonsi samo vremešni rokeri. Jer, od svojih početaka pre sedam godina do danas EXIT dnevno u proseku poseti 40 hiljada ljudi, a ove godine je čak tri hiljade karata prodato samo Britancima pre početka promotivne kampanje. Organizator koncerta na Ušću za sada je prodao oko 20 hiljada karata publici iz inostranstva, od kojih su dve trećine gosti iz okruženja. Maksimović, ipak, tvrdi da istovremeno održavanje ova dva događaja, zapravo uletanje koncerta u EXIT-ov termin, nikome ne može da škodi. “Pre svega, nemamo istu ciljnu grupu. Osim toga, koncert Rolingstonsa je značajniji od te večeri na EXIT-u.” S tim će se svakako složiti, takođe, vremešni rokeri, ali ne i posetioci ovogodišnjeg EXIT-a na kome neće biti već toliko poznatih imena poput Cardigans, Pet Shop Boys, Billy Idol i Igy Pop, ali će moderni zvuci, omiljeni među populacijom mlađom od 25 godina biti zastupljeni kao nikada do sad. Qubitelji hip-hopa, koji će ove godine dominirati na EXIT-u, teško da u svojoj kolekciji imaju neki od albuma Pink Flojda, Led cepelin, Dorsa ili Stonsa. Zato neće propustiti nastup Snoop Dogg-a na Petrovaradinu dok se sa Ušća bude čuo prasak. Kako bilo, s gužvom ili bez nje, na koncertu najstarije žive rok grupe u Beogradu biće najmanje 60 hiljada posetilaca. Na tih 150 hiljada kvadratnih metara policija je obećala da će biti spremna za još toliko gostiju. Čak će i tržišna inspekcija Ministarstva trgovine i usluga kontrolisati svu robu koja bi se eventualno prodavala sa grafičkim rešenjem znaka ovog benda radi zaštite prava intelektualne svojine. Kod fontane na početku Knez Mihailove ulice postavljena je kupola na kojoj su izložene stare i nove fotografije, video-spotovi i intervjui članova benda. Iz Turističke organizacije Beograda poručuju da su spremni da vreme do i posle “koncerta decenije” turistima popune obilascima Beograda. Sve upućuje na do sada neviđen angažman svih koji bi od ovog istorijskog koncerta mogli imati koristi i onih kojima preti opasnost od inđijske bruke. Obični građani čiji su džepovi presušili negde između Pepersa i Stonsa, pa nemaju ni tri niti 25 hiljada za kartu, lako će svoje odsustvo s koncerta na Ušću racionalizovati mišlju da su i Stonsi na izdisaju čim dolaze u Srbiju. I premda nije tako jednostavna, istina je tu negde. Slavni muzičari verovatno su svesni poslednje mogućnosti da zgrnu baš svaki novčić decenijama odvajan za njih, a da pri tom ostave živ trag gde god je to još moguće na kugli zemaljskoj. Turneja koja je započela zapravo 2005. godine i u okviru koje je do sada održano stotinu koncerata, tek od početka 2007. godine je u Evropi i smatra se do sada najprofitabilnijom turnejom u istoriji muzike. Završiće se krajem avgusta na londonskom stadionu “Vembli”, a od ove turneje bend na računu već ima 100 miliona dolara. Ma kakvi bili motivi Stonsa da posete Srbiju, istina je i da je većini njihovih ovdašnjih fanova, pa i onima koji ih makar samo cene, koncert na Ušću prva i poslednja prilika da čuju zvuk Ričardsove gitare i vide DŽegerov isplažen jezik. Glomazan i vulgaran, ali simboličan izraz desetine generacija i obeležje jedne epohe.