Pivo i droga, pa ’ajd kod Boga

Kada je 14. juna izvađeno telo nepoznatog muškarca pedesetih godina iz Savskog jezera, malo ko je mogao da nasluti seriju nesreća koje će se desiti posle toga. Za samo tri nedelje utopilo se još četvoro ljudi na kupalištu Ade ciganlije. Troje od njih se kupalo u alkoholisanom stanju. Jedno je bilo dete od četrnaest godina. Posle pomenutog neidentifikovanog muškarca koji je, kako je utvrđeno, preminuo od posledica bolesti srca, kod sudijskog tornja, delu izričito zabranjenom za kupanje, dečačka igra “davljenja” stajala je života četrnaestogodišnjeg N. D. Potonuo je na dno jezera dok su njegovi drugovi tražili pomoć više od pola sata. Život maloletnog poluplivača je ugašen 19. juna. Dvadesetšestogodišnji Željko Dinić iz Niša krenuo je sa drugovima na noćno kupanje 24. juna, iako je bio neplivač. Pod dejstvom vinjaka, udavio se ispred prve plaže, nedaleko od same obale, ali u vreme kada spasioci ne dežuraju. Na sličan je način stradao i Borko Vujić, radnik gradske čistoće iz Mladenovca, 30. juna, na kraju obale kod nudističke plaže. On se sa dvojicom kolega kupao u neuređenom delu jezera, iako je bio neplivač. I on je bio pod dejstvom alkohola. To je bila poslednja u nizu junskih smrti. Dan posle, prvog jula, dvadesetpetogodišnji Nenad Vasiljević iz Guncata pokušao je da pomogne svojoj drugarici, neplivaču, koja se davila u vodi. Mladić se utopio, dok su devojku spasili kupači. Na mestu gde su se sunčali tokom dana nađeno je nekoliko praznih pivskih flaša. Sumnja sa da su se i oni kupali u alkoholisanom stanju. Direktor Ade Predrag Petrović za NIN ističe činjenicu da se u poslednjih šest godina nije desio nijedan slučaj utapanja tokom radnog vremena ograđenog kupališta, predviđenog za plivanje. “I broj nesrećnih slučajeva van tog zvaničnog kupališta posle radnog vremena Ade smanjen je u poslednjih šest godina. To se može proveriti u novinskim arhivama i evidencijama MUP-a. Statistika kaže da se u celoj Srbiji udavilo mnogo više kupača nego na Adi, a ovde je dnevno više kupača nego u celoj Srbiji i Crnoj Gori zajedno”, navodi Petrović. Na pitanje da li je broj nesrećnih slučajeva rastao sa ekspanzijom kafića i noćnog života sa makiške strane Ade, Popović izričito kaže: “Istina je da se broj kafića u poslednjoj deceniji nije menjao. Bilo ih je i ostalo 15.” To za NIN potvrđuje i Marko Živanović, vlasnik najvećeg i najpopularnijeg kafića na makiškoj strani Ade, “Sanset”, koji postoji već devet godina. “Od ‘96. godine ima 15 kafića. Kako je Ada postajala sve popularnija, i kafići su imali veći obim posla. JP 'Ada ciganlija' znatno je poboljšala infrastrukturu sa makiške strane i time doprinela popularizaciji makiške obale a i samih kafića”, kaže Živanović. Sistem bezbednosti na Adi broji 40 spasilaca i pet ambulanti Gradskog zavoda za hitnu pomoć. Predrag Popović navodi: “Iako ne postoji naša obaveza, niti nam je poznat slučaj na nekom od svetskih kupališta, naše preduzeće organizovalo je i noćnu spasilačku patrolu. Imamo dva spasioca i skuter na vodi. Sem toga, pripadnici MUP-a u koordinaciji sa našom službom obezbeđenja danonoćno su prisutni na Adi.” Ideja da bi i sami vlasnici kafića mogli da organizuju svoje noćne čuvare, kao i dodatne spasioce, Marka Živanovića, vlasnika “Sanseta”, ne zabrinjava. On smatra da bi razumna cena za spasioce koje bi vlasnici plaćali, bila prihvatljiva, i dodaje da sve što se radi, mora da se dogovori sa upravom Ade. Sa njim se slaže i Dragan Avramović, vlasnik “Strit kafea”, koji postoji već sedam godina. On napominje da je njegov kafić na prvoj plaži, kod kule, koja je “najposećenija, sa najviše spasilaca, a samim tim i najzaštićenija”. On dodaje: “Iako se niko na ovom delu plaže nije udavio već sedam godina, ako je u interesu bezbednosti naroda, normalno je da bih i ja platio spasioca ili čuvara”, kaže Avramović. Međutim, JP “Ada ciganlija” vidi sistem bezbednosti jezera isključivo kao svoj posao. “Ugostiteljski objekti na Adi (a verujemo i na ostalim kupalištima u svetu) ne organizuju spasilačke službe, već to radi naše preduzeće. Sem toga, u tri slučaja potapanja u kojima je utvrđeno da su se desila usled konzumiranja veće količine alkohola, kupači su piće doneli sa prostora van Ade. Ovo je neosporno utvrđeno po izjavama svedoka ali i po ambalaži koja je nađena na licu mesta”, kaže Popović. Damir Okanović, predsednik Udruženja spasilaca na vodi Srbije, kaže za NIN da u Srbiji ne postoji tačno definisan termin “kupalište”. Primer za to je makiška strana Ade, gde je na nekoliko mesta istaknut natpis “Plaža u izgradnji, kupanje na sopstvenu odgovornost”. On navodi da na kupalištima moraju biti postavljene bove, kao i po jedan spasilac na svakih 50 metara. “Na novosadskom Štrandu se ove godine utopilo četvoro ljudi. Nije to samo problem na Adi, već i u celoj Srbiji, pogotovo ako se uzme u obzir procena da se u našoj zemlji godišnje utopi 50-60 ljudi. Nedostaju nam preventivne mere koje bi uticale na smanjenje broja utopljenih kupača. U Srbiji ne postoje zakoni o uređenju plaže, kao ni pravni okviri o bezbednosti kupača i o spasilačkim službama. Moraju se uvesti sistemske mere. Za to država mora da se pobrine. U Srbiji nije regulisano na koji način se dobijaju diplome spasioca i sve je više fantomskih udruženja koja izdaju diplome i za novac. Na Adi se ipak radi ozbiljnije. Polovinu spasilačke službe čine difovci, polovinu naši spasioci”, navodi Okanović. Predrag Popović kaže: “Uvođenjem svakodnevne i besplatne škole plivanja za sve uzraste od 23. juna, nastojimo da preventivno delujemo i sprečimo nesrećne slučajeve na Adi. Sem toga, uprkos negodovanjima građana, fizičkim zaprekama ogradili smo prostor ispred tribina i sudijskog tornja kako bismo onemogućili pristup kupačima tom delu, na kom je opasno i zabranjeno kupanje.” U Ministarstvu za sport i omladinu kažu da je u pripremi izmena zakona o sportu. Jasna Stojanović, PR Ministarstva za sport, kaže za NIN da predlog izmena zakona treba najpre da usvoji vlada, a zatim Skupština. “Onda ćemo mi pristupiti izradi pravilnika o radu spasilačke službe”, kaže Stojanovićeva. A dok “zakon o davljenju” ne stupi na snagu, biće onako kako je i dosad bilo.