Limit na kulturu

Prema istraživanju koje je prošle godine uradila Narodna biblioteka Srbije biblioteke nisu baš visoko kotirane kod čitalačke publike: od ispitanika koji čitaju samo 33 odsto su članovi biblioteke. Ni po drugim anketama, ove ustanove nisu baš omiljene: čitalačka publika je sklona lepim koricama, dobroj hartiji, mirisu novih knjiga i bestselerima na koje ne čeka duže od tri dana. Za to vreme biblioteka “Dr Milan Budimir” u Beogradu ima daleko manje zahtevne klijente i ogromne probleme da zadovolji svoje članove. Recimo, “Uspon i pad parkinsonove bolesti”, ali i “Sitničarnicu kod srećne ruke”, želeli bi da pročitaju svi članovi, što je nemoguće – postoje samo dva CD-a, a od stalnog preslušavanja veoma često se kvare. Knige štampane Brajevim pismom predstavljaju takođe problem, veoma su skupe zbog malih tiraža – konkretno, štampaju se samo u tri primerka od kojih se jedan pohranjuje u Narodnu biblioteku, a samo su dva u opticaju. U ovom trenutku postoji oko 4.000 naslova, ali se u poslednje vreme broj knjiga smanjio na 10 do 20 naslova godišnje, zbog visoke cene. Wih mogu da čitaju samo oni koji se služe Brajevim pismom, što nije slučaj sa ljudima koji su oslepeli u starijem uzrastu. A svi bi da čitaju, jer od 1.200 registrovanih članova Saveza slepih Srbije, više od 1.000 su članovi biblioteke, a mnogi od njih imaju potrebu bar za jednom knjigom u tri dana. “Slepi čitaju mnogo više nego ostali građani, jer je to medij koji im je najdostupniji i najkompleksniji. U ostalim oblastima kulture, praćenju filmova, pozorišnih predstava, izložbi, oni su limitirani. A radi se o populaciji koja ima dosta slobodnog vremena i mnogi su vezani za kuću”, kaže za NIN Natalija Milić, profesor svetske književnosti i jedna od petoro zaposlenih u najstarijoj i najopremljenijoj biblioteci za slepe i slabovide osobe na Balkanu. Dakle, petoro ljudi, jedna biblioteka, korisnici širom Srbije, ali i mnogi iz bivših jugoslovenskih republika, pa i inostranstva i članovi koji nisu u mogućnosti da kao u ostalim bibliotekama dođu po knjigu i vrate je, već se razmena obavlja poštom. Zbog toga ne bi trebalo da čudi apel koji je nedavno javnosti uputio sekretar Saveza slepih Dragiša Drobnjak u kome je pozvao sve ljude “dobre volje” da pomognu ovoj instituciji. Više bi trebalo da čudi ravnodušnost sa kojom je taj apel dočekan, jer nije potrebno ništa spektakularno – sasvim je dovoljno da neko ko ume da čita odvoji nekoliko sati svog vremena i pomogne da neka knjiga stigne do audio-izdanja. Kakve knjige su potrebne ovom delu populacije? Uglavnom – sve. “Po broju naslova ovo je najveća knjižara na Balkanu i imamo oko 10.000 naslova, ali to nije veliki broj naslova u poređenju sa javnim biliotekama za građane koji nisu invalidi. U pogledu strukture knjižnog fonda imamo raznovrsnu literaturu, jer su i naši korisnici vrlo heterogenog sastava: imamo članove od predškolskog doba do penzionera. Trudimo se da imamo solidan izbor kojim ćemo zadovoljiti i naše čitaoce i zahteve u odnosu na to kakva smo ustanova. Imamo obavezu prema Ministarstvu kulture, koje finansira ovu delatnost, da napravimo program izdavačke delatnosti. Trudimo se da knjigu koju smo štampali ne snimamo i obrnuto – da bismo mogli da dođemo do što većeg broja naslova. Pojava računara i plejera za elektronsku i digitalnu knjigu predstavlja prekretnicu u istoriji slepih, jer omogućava pristup informaciji bez prevođenja na Brajevo pismo. Problem je što samo 300 naših članova ima tehnološke mogućnosti da koristi ovaj vid usluge”, kaže Natalija Milić. Za tako nešto potrebni su sponzori, jer teško da biblioteka koja nije sastavni deo javnih ustanova i koja se osim od Ministarstva kulture izdržava i od Saveza slepih, može da zadovolji ovu vrstu potrebe svim svojim članovima. Ali, može i nešto manje. Recimo, bilo bi veoma lepo kada bi se neki pisac javio i pročitao svoju knjigu, a od kada postoji biblioteka tako nešto se nije dogodilo. “Biblioteka radi u sastavu saveza, a savez svoja sredstva mora da raspoređuje na mnogo različitih delatnosti.. Iskreno se nadamo da ćemo sa ministarstvom i novom vladom uspeti da se dogovorimo da biblioteka uđe u sastav ostalih biblioteka i postane javna ustanova. Na taj način bi njen rad bio znatno olakšan”, kaže Drobnjak.