Dejan Kosanović

Rođen 28. septembra 1930. u Beogradu gde je pohađao osnovnu i srednju školu. Maturirao je 1948. godine, a 1952. diplomirao na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu, odsek režije. Takođe je završio studije Istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U Parizu je bio asistent-stažer kod Žana Renoara. Od 1955. samostalno realizuje dokumentarne filmove i, kasnije, dokumentarne televizijske emisije. Režirao je više od 30 dokumentarnih filmova (na traci 35 mm) i preko 200 televizijskih dokumentarnih i drugih emisija. Od 1962. do 1968. bio je direktor Festivala jugoslovenskog filma. U penziju je otišao 1995. godine kao redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u beogradu. Bio je prodekan (1969-1973) i dekan FDU (1973-1975), zatim prorektor Univerziteta umetnosti (1979-1983). Prve tekstove o istoriji filma počeo da objavljuje 1957, sistematično se bavi istorijom filma od 1971, posebno početnim periodom. Doktorirao u toj oblasti na FDU 1983. Za svoj rad dobio je Orden rada i Orden zasluga za narod, zatim Plaketu Univerziteta umetnosti i najviša priznanja Jugoslovenske kinoteke i Kinoteke Makedonije. U braku je 52 godine sa Žankom (Boženom), profesorkom engleskog jezika, prevodiocem i autorom više jezičkih priručnika. Imaju troje dece i troje unučadi. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? - Pobeda dobrote, razuma i ljubavi. Šta je za vas najveća nesreća? - Što se moje nade ne ostvaruju. Kad vam je neprijatno? - Kada moram da slušam obrazovane i navodno pametne ljude kako govore besmislice. Koju pesmu volite da pevate? - Slabo pevam; ali, ponekad, za sebe pevušim stare šlagere – O sole mio, Jabuke i trešnje i slično. Šta vas izluđuje? - Qudska agresivnost, pohlepa, pokvarenost i glupost, koje često idu zajedno. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? - Na svoja otkrića u oblasti istorije domaćeg filma, koja su pokrenula i druge da se bave tom oblašću – moje bivše studente i druge istraživače. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete večno biti zahvalni? - Pre svega roditeljima i svojoj porodici u koju imam bezrezervno poverenje. Šta vaši prijatelji hvale kod vas? - Koliko ja znam, doslednost, upornost i vrednoću. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? - Nikada nisam bio u sauni i ne verujem da ću ikada ući u nju, pa sam tako izgubio mogućnost da tamo bilo koga sretnem... Šta kažu vaši neprijatelji o vama? - Moji usamljeni neprijatelji, jer ne verujem da ih mnogo ima, verovatno mi zavide. Ne znam kojom se rečju izražava zavist i zloba. Koji prirodni dar biste hteli da imate? - Dobar sluh. To bi mi pomoglo da još više uživam u muzici. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? - Osim svom školskom drugu Tomi, kome sam u prvom osnovne izbio zub, ne znam da li ikome još dugujem izvinjenje. Smatram da sam ovom izjavom i to obavio. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? - Moja dobronamernost se često tumači kao slabost, poverenje u ljude kao glupost. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? - Sujeta, koja me ponekad gura na stranputice. Šta je vaša najdragocenija imovina? - Ono što imam u glavi. Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? - Još uvek nisam u godinama kada bih mogao da odgovorim na ovo pitanje. Koje su vaše skrivene slabosti? - O njima bi trebalo da govore drugi, toliko su skrivene da ih ja ne vidim. Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled? - Prosečni, sedi, bradati, ćelavi čika smirenog izgleda. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? - Malo je jedan dan za sve ono što bi trebalo i šta bih želeo da uradim. Ko će vladati Srbijom kroz deset godina? - ŽELEO BIH da to bude neka levičarska demokratska varijanta socijalne pravde koja bi jedino mogla da usreći ovu zemlju. BOJIM SE da će to ipak biti neka nova verzija kleptokratije. Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? - Ja sam ja! Ne osećam potrebu niti sam se ikada sa nekim identifikovao. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? - Mnogo ih je... Ipak, Stefan Cvajg, Romen Rolan, Žan-Pol Sartr, Nikola Tesla, Ivo Andrić, Boba Selenić. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? - Demokratski socijalizam u nekoj novoj, još uvek neformulisanoj verziji koja bi odgovarala XXI veku. Za kog slikara biste dali najviše para? - Za Van Goga, bez dvoumljenja (ali i bez odgovarajućih para). ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete... - Pop, ali sam odustao, kada sam saznao da se mora rano ustajati zbog jutarnje službe. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? - Da oslikam rečima taj lep i čudesni život koji sam proživeo. Kako biste voleli da umrete? - Brzo, iznenada, da ne mučim one koji me vole. Gde želite da budete sahranjeni? - Ono što ostane od mene da se spali, a pepeo (protivzakonito) da se raspe po Čuburi... Ko da održi govor nad vašim grobom? - Nema groba – nema govora... Kojoj rečenici se nadate u tom govoru? - Posle moje smrti nadam se da će neko reći: „Proživeo je lep i koristan život.”