Značaj konteksta

Naravno da je Zapisnik autentičan, jeste rečeno da je „to” – raspuštanje bande ubica i pljačkaša – priča za malu decu. Posle su isti počeli da ubijaju. Asocira na poznatu „devetu rupu”, pomenutu na tek započetoj funkciji. Posle je redosled počeo da se menja. Reči možete obojiti tako da zamaglite sve unaokolo što smeta slici kakvu želite da utisnete primaocima. Zato neke možda treba pojasniti. Reklo bi se da je čuvena izjava (nezgrapna, bezobrazna, ili samo likovanje?) Koštunice da “svako štrajkuje u svojem radnom odelu” glavni adut optužbe Čudne Srbije. Čim neće da se meša (a tada politički osakaćen jer je odgurnut među vanparlamentarce), on ih brani; čim brani, organizovao ih je. Te reči su osnovna inkriminacija da je – “umešan u ubistvo”. A u kom svojstvu, osim kao nalogodavca i glavnog organizatora, možete na osnovu izjave optužiti čoveka na najvišoj saveznoj funkciji u času davanja iste, pravnički rečeno. Bojim se da je deo neposredno prethodećih zbivanja u kojima je kao takva izjava data, zabrljan. Zapostavlja se da na partijskoj konferenciji, ne u svojstvu glavnokomandujućeg vojnom silom (bar smo mi svikli na polit-zamrzavanja), znači kao predsednik partije, koja je đuture i džugašvilijevski izbačena iz Parlamenta i nema dostupa javnim funkcijama i javnosti osim u okvirima partijske konferencije za štampu, on, kivan na čoveka s kojim je pod ličnim imenom garantovao narodu demokratiju, izjavljuje nešto što se, u tom okruženju, može tumačiti kao: “Baš me briga što imaš probleme, tvoji su ih napravili. Mene i moje si šutnuo.” Pošto je i advokatima kontekst čarobna reč, nije zgoreg ni ove “strašne” reči smestiti u celu autentičnu priču. B. S. Mišković, Beograd