Koalicija, uprkos svemu

Lično se radujem normalizaciji odnosa dve najveće demokratske stranke u zemlji Serbiji! U vašem analitičkom tekstu, nazvali ste to krajem „hladnog rata”. Bilo kako bilo, to je logičan, razuman, pragmatičan i za državu Srbiju u ovom trenutku jedino racionalan i koristan potez. Situacija u kojoj se nalazi otadžbina je veoma nepovoljna u svakom pogledu: i sa ekonomskog, privrednog, bezbednosnog i svakog drugog stanovišta, što se, iskreno govoreći, donekle popravilo dolaskom novih demokratskih snaga. Ovome treba dodati i nepostojanje institucije lobija koji će se zalagati za „srpsku stvar i interese” u globalnom okruženju. Istorijat sukoba iz perioda famoznog DOS-a, potpomognut kriminalnom mafijom, koja je lavirala između njih, sastojao se od izbacivanja poslanika DSS-a iz parlamenta, kriminalnih afera čelnih ljudi DOS-a i DS-a, nažalost bliskih pokojnom premijeru, pobune JSO, nezakonitih radnji tokom akcije „Sablja”, ubistva operativca tadašnjeg DB-a Momira Gavrilovića, napada na prostorije centrale DSS-a u Beogradu i dr. Ovde sigurno treba dodati i obostrano neprincipijelnu politiku na lokalu navedenih stranaka, pogotovu kada su u pitanju koalicije sa radikalima i komunistima. Imajući to u vidu, posebnu odgovornost za budući demokratski razvoj Srbije imaju trenutno dva čelna čoveka, Koštunica i Tadić, kojima, mora se priznati, nije nimalo lako. Prvome da se legalistički, demokratski, mudro i strpljivo izbori sa ostacima prethodnog zločinačkog i kriminalnog režima, a drugome da „očisti” DS od mnogih kriminalnih rabota što on, mora mu se priznati, vrlo strpljivo, promišljeno i studiozno čini. Wihova saradnja koordinacijom i nastupom oko očuvanja Kosova i Metohije u granicama Srbije, već polako na međunarodnoj sceni daje neke početne rezultate. Na domaćem planu imaće priliku da manifestuju jedinstvo ubrzo na predsedničkim i lokalnim izborima, gde treba pobediti radikale. Stoga, „zato što život ne može da čeka! – Živela Srbija”! Zoran M. Vuksanović, Kraljevo