Pljeskavica iz mladosti

Kuku lele, kuku lele! Šta me snađe na Svetog Prokopija, na julskoj žezi! Malo je, bre, falilo da, zbog toga što neću klimu, izgubim Olju! A na Adi smo se, u nedelju, baš lepo nauživali, a uveče svratili i u “Žutu gredu” i dobro se nakrkali. I dok smo na terasi u Gročanskoj teleće čorbe i leskovačke mućkalice varili, cap, odjednom, ko grom iz vedra neba, Olja će kao iz topa: “Hoću da mi ugradiš klimu! I ako klimu sutra ne kupimo, zbogom, odoh iz kuće, rastajemo se! “Auu! Ako Kosovo ode sa Srbijom u majčinu i ako Olja ode zbog klime onda, zbogom svete, odoh u askete! Nego, Oljinu pretnju primio sam mirno kao Buda sve u ligeštulu ležeći i sunčajući se na mesečini. I nije krv u glavu jurnula, niti sam, za tren, pomislio da je bacim sa terase kako to rade pravi srpski muževi. Ali, meni živci još nisu popustili, ovo Nepobedivo Sunce mene ne razgnevljuje već me samo nežno miluje. Ah, Sunce, Nepobedivo Sunce! Koliko je zbog tebe, ovih dana brakova propalo, zbog klime i ventilatora, zbog neispravnog frižidera, dotrajalog televizora, šporeta... Koliko je bračnih parova, ovih dana, u krvi ogrezlo, koliko se među sobom pobilo, poklalo! Stresem se, bre, kad otvorim tabloide!? Te ubio ženu sekirom, te žena muža kuhinjskim nožem. Zatiru se, brale, cele porodice, onako, u jednom dahu, u trenu! Isprazni se, u afektu, i ceo šaržer u komšiju i njegovu porodicu, a drugi šaržer nameni se sebi i svom rodu! Toliko se međusobno, u ove vrele dane trebimo da nas neće biti kad trube kosovske zatrube... I u toj noći Svetog Prokopija, sanjao sam Arkana, tu, u ligeštulu na terasi iznad FK “Obilića”. Na sebi je imao uniformu stare JeNeA, onu iz Erduta. I razdragan je bio, nešto mi je govorio, ali ništa nisam zapamtio... Nego, u taj čas, u gluvo doba, probudi me buka motora!? I šta ću sa terase da vidim!? Na pomoćnom terenu “Obilića” jure se anđeli pakla na motorima sa upaljenim farovima, kao u konclogorima. Šta da vam kažem, prava satanska zabava! Ah, anđeli, pakleni anđeli, da li biste se, tako, na FK “Obiliću” jurili da je živ Ari? Jung sedi na šamlici i lulom dimi, pa, ovako, divani: “To što si, malopre, sanjao Arkana, u noći svetog ratnika Prokopija, znači da se od tebe očekuju velika dela! I pusti one koji trube da je Arkan u ratu samo pljačkao. Šta rade ovi današnji? Pljačkaju, a ne ratuju! I ko su heroji naših dana; Vojče ili Boki? Ili, možda, Čeda i Beba? Sve je to mišja družina, poslastica za tvoju Crnu iz Vrčina! Elem, Arkan te u snu poziva da prioneš na herojska dela. E, sad da li te zove u odbranu Kosova ili da objaviš PISMA ARISTOTELU, to ti rastumači i odluči!” Slušam Junga, blenem u mesečinu. I, zaista, uskoro će, u oktobru, Sajam knjiga u Beogradu, a nešto kasnije, u novembru – Čekuovo otcepljenje Kosova. I, ako samo malo požurim, mogu i “Pisma Aristotelu” da objavim, a posle, eto, i na Kosovu da oposlim. Nego, pre svega, izgleda da ću morati da stavim klimu. Jer, šta mi vredi ako “Pisma Aristotelu” objavim i na Kosovu oposlim, ako Olju, zbog klime, izgubim? Šta će mi onda i steper i teretana? Za koga da budem telom atleta a u duši nirvana? Ali, Junga ne interesuje moj klimatski rat sa Oljom, jer Jung je astralno biće i njega se to ne dotiče. S tim u vezi, Junga ne interesuje ni steper, ni teretana. On tera svoje o snovima: “Od Homera do Demokrita, pa sve do Frojda, niko se ozbiljno slovima nije bavio, naravno, dok se ja nisam pojavio.” I, zaista, kod Homera, “san je prenosilac božanskih zapovesti” te shodno tome, “san ima magijsku prirodu”. Demokrit tvrdi da su snovi sastavljeni od atoma, uostalom, kao i sav materijalni svet. Otud i reč UTVARA nije nešto što ne postoji, već nešto što je, i te kako, U TVARI! Demokrit je išao tako daleko da je tvrdio da i kentauri izistinski postoje. Jer, ne može se sanjati nešto što ne postoji. Kada, recimo, sanjate Zevsa, a to se meni često dešava, to samo znači da Zevs postoji. Bez obzira na to da li su ljudi stvorili bogove ili bogovi ljude. E sad, posle Demokrita, čije je “varvarske” spise Platon zapalio, Grci, naglo opamećeni Aristotelom, počeli su da tvrde da su snovi – BOLEST!? Elem, svejedno da li sanjao Zevsa, Ahila ili Arkana, ti si bolestan, bato! I to je mišljenje važilo o snovima sve do “bolesnog” Frojda! Ali, onda se pojavio Jung, i, vratio dostojanstvo snovima i bogovima. Hoću reći, sa Jungom, snovi su, opet, postali prenosioci božanskih, arhetipskih “zapovesti”. Nego, u utorak, kada je žega ožežila, Olja kao da se, nekako, odobrovoljila, kao da se promenila klima u našim odnosima. I plivamo, tako, po jezeru na Adi, izlazimo iz vode kod “Sanseta”, a ona će: “Znaš, nikad nisam mogla da se pomirim s tim da imaš lepšu guzu od mene”(!!!??). O, nebesa, kakva izjava, posle četrdeset godina zajedničkog života! I, zatečen, kao šiparica, pocrvenim od stida. Mada, zna se, arijevci se poznaju po širokim ramenima i trćastoj guzi. I zato arijevci na plaži nose sliperice, a ovi ostali gaće sa nogavicama kao u Nadala. Nego, Olja me sa “guzom” toliko razgalila da posle “Sanseta” odemo na roštilj, gore, u naš kraj, kod “Sinđelića”, a u glavi mi samo – pljeskavica. I još sa vrata kažem konobaru da sam se nameračio na “pljesku”, a on će: “Hoćete punjenu sa kačkavaljem ili na kajmaku? Ili hoćete PQESKAVICU IZ MLADOSTI”(!!?) Auu, šta je to!? “Pa, onako, luk i sveža ljuta papričica dodaju se tek kada se pljeskavica umesi i baci na žar... I, dođe vam, onako rastresita, razgovetna, laka, letnja...” I tu se setim da mi je takvu pljeskavicu moja popadija Stankija pravila dok sam bio dete, najdraže unuče... Olja, pak, naručila čačanske ćevape zalivene kajmakom i paprikama, a porcije domaćinske! Pljeskavica iz mladosti kao slonovo uvo, a čačanski ćevapi veliki ko kobasice, pa udri, savlađuj, i pivom zalivaj! I tu shvatim da je moj rat s Oljom zbog klime ne samo zbog vrućine, već, i zbog jake hrane! A to je, bre, problem Srba sa Evropom i sa ostalim narodima. Mnogo se, brale, jako hranimo! Zato toliko i ratujemo i Evropu, svaki čas, uznemiravamo! Jer, kad se po žezi nakrkaš, kako Zevsa i Arkana da ne sanjaš, pa nam onda fale klime i ostale trice i kučine. Te noći, posle “pljeskavice iz mladosti”, moja mi je Crna u san donela blagovesti: “Dobro je što sa Jungom razgovaraš o snovima, herojima i bogovima, pa i o Prokopiju i Arkanu. Dobro je da ste se setili Demokritovog učenja da su snovi poruke bogova. Ali, razmisli o ovome: šta ako su ljudi sa svojim životima samo snovi usnulih bogova!? I, plašim se, kad se bogovi iz sna probude, nas više neće da bude! Inače, istina je: još uvek imaš lepu guzu. Ali, nije bilo moje da ti ja to prva kažem...”