Arhiva

Restitucija

Jovan Ćirilov | 20. septembar 2023 | 01:00
Ovoga puta za reč nedelje i lično sam zainteresovan. S vremena na vreme čitam u novinama vesti o tome kad će država vratiti imovinu koju je socijalistička vlast nacionalizovala posle Drugog svetskog rata. U naslovu se obično javlja reč restitucija. Naučio sam šta znači restitucija, ali još se ne zna kada će do nje doći. U Klajn – Šipkinom Velikom rečniku stranih reči nalazi se objašnjenje šta sve znači restitucija: “1. dovođenje nečega u prvobitno stanje, obnova, obnavljanje. 2. prav. vraćanje oduzete imovine vlasniku. 3. prav. nadoknada, odšteta, obeštećenje za pretrpljeni bol, uvredu, odmazdu i sl. 4. biol. sposobnost obnavljanja delova organizma; regeneracija”. Kao i mnogi drugi pravni pojmovi, i institucija restitucije javlja se već u rimskom pravu i označavala je vanredno pretorsko pravno sredstvo na osnovu koga je poništavan učinak nekog pravnog posla, koji je inače po civilnom pravu bio valjan. Pretor, rimski vrhovni sudija, dozvoljavao je restituciju u slučaju kad je stranka nepravilno pretrpela štetu ili gubitak. Razlozi da se dozvoli restitucija bi mogla biti i odsustvo stranke, njena mladost, okolnost da je bila prevarena ili da je pravni posao zaključen pod pretnjom. U postupku pretor bi najpre ispitao okolnosti slučaja, te bi zatim svojom odlukom dozvolio povraćaj u pređašnje stanje. Restitucija, po međunarodnom pravu, obavezuje bivšu neprijateljsku silu da vrati nasilno oduzetu i opljačkanu imovinu sa teritorije koju je držala pod okupacijom. Reč restitucija je ušla u većinu evropskih jezika iz latinskog. Glasila je restitutio. Prefiks re- znači ponavljanje radnje, a glagol statuere postaviti, srediti. Od ovog latinskog glagola, očigledno indoevropskog porekla, nastale su mnoge reči kojima se i broj ne zna, kao što su distanca, asistencija, destinacija, restoracija i restauracija, stabilnost, statut, stanica, pa čak i reč prostitucija, koja bi imala osnovno značenje – izložiti nešto javnosti ili javnoj upotrebi. Da se vratimo restituciji imanja. Ona u mom slučaju ne bi mogla da se nazove dedovinom, jer je nasleđe od prababe. Pamtim je dobro. Umrla je kad sam bio punoletan, skoro sto godina stara. Skroz nepravilno skovan pojam za imanje koje ću možda dobiti natrag bio bi prababovina, ali to bi bilo možda u redu da smo pradedu zvali babo. Eto, i jezik odražava nekadašnju predrasudu da se imanja ne nasleđuju po ženskoj liniji.