Velja je malo nervozan

To što put od Beograda do Požege vodi, zapravo, do Veljinih birača biće tema narednog anketnog odbora Skupštine Srbije. U međuvremenu će se odigrati lokalni i predsednički izbori, na kojima ministar za infrastrukturu Velimir Ilić možda i neće biti kandidat za šefa države, ali je sasvim sigurno da će njegova Nova Srbija profitirati u političkom prepucavanju sa Demokratskom strankom i ostalim političkim oponentima koalicije DSS – Nova Srbija, koji traže preispitivanje odluke o davanju koncesije za izgradnju autoputa na relaciji od Horgoša do Požege. Ugovor o spornoj koncesiji od ovog ponedeljka je u Ilićevom kabinetu dostupan medijima. Ali, novinarima je dat na uvid samo osnovni ugovor, a ne i čak 19 aneksa, koji za sada nisu dostupni javnosti. Tim aneksima su, međutim, regulisani i odnosi koncesionara i države, za koje je javnost najviše zainteresovana. U svom maniru davanja obećanja bez pokrića Ilić tvrdi da će na sednici Vlade Srbije 23. avgusta predložiti da li će na njenom sajtu biti objavljen osnovni ugovor, kao i njegovi aneksi. Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega u ime Vlade Srbije je 30. marta ove godine ministar Ilić potpisao sa konzorcijumom koji čine FCC Construcion i Alpine Madžreden Bau. Zbog toga što Velimir Ilić dalje kalkuliše i na kašičicu daje dokumentaciju o spornoj koncesiji Skupština Vojvodine će od republičkog javnog pravobranioca zahtevati da pokrene istragu o tome da li je ugovor štetan po građane Srbije, a preko vojvođanske poslaničke grupe će predložiti i formiranje anketnog odbora. Tako će pored ratifikacije CEFTA sporazuma i podugačkog spiska poslova koje nisu odradili pre nego što su otišli na odmor, poslanici Skupštine Srbije u narednom periodu morati da se pozabave i spornom Veljinom koncesijom za autoput od Horgoša do Požege. Nezadovoljan zbog toga što lider Nove Srbije i dalje izvrdava od zakonske obaveze da javnosti na uvid stavi kompletnu dokumentaciju o davanju ove koncesije, Bojan Kostreš, predsednik Skupštine Vojvodine zatražio je od srpskog premijera Vojislava Koštunice i Vlade Srbije da se izjasne „da li stoje iza bahatog ponašanja” Velimira Ilića. Ilić je, inače, da podsetimo, do sada odbijao da pokaže sporni ugovor i Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije, koji je ukazivao da Ustav Srbije garantuje dostupnost informacija. Ilićeve tvrdnje da je protivljenje koncesionara utemeljeno odredbama ugovora o poverljivosti podataka pokazale su se, međutim, kao netačne. Jer, u ugovoru o koncesiji koji je novinarima predočen između plavih korica, ne postoje odredbe kojima se zabranjuje njegovo objavljivanje, već se samo navodi da su poverljivi podaci o tehničkoj i finansijskoj dokumentaciji za izgradnju autoputa. Kostreš tvrdi da je ugovor o koncesiji štetan po Srbiju i da je to osnovni razlog što se od javnosti, navodno, “kriju njegovi ključni delovi”. “Garancija od 10 miliona evra da će se autoput izgraditi do 2012. godine je svega 10 miliona evra. To je manje od jednog procenta ukupne investicije. A još ne znamo koliko je širok koncesioni pojas pored saobraćajnice, niti kuda će trasa tačno ići. A sve to otvara prostor za razne malverzacije”, zaključio je Kostreš. A nije Kostreš jedini koji tvrdi da je nešto sumnjivo sa javnosti još nedostupnom dokumentacijom. - Sam ugovor može biti pravno perfektan. Ovde je problem što su informacije nedostupne javnosti. Ne vodi se računa ni o verodostojnosti informacija. Nema transparentnosti o kojoj se toliko priča. Problem je što ni ministar Ilić ni u Vladi Srbije ne shvataju da su obavezni da javnost obaveste o tome pod kojim uslovima javno dobro od opšteg interesa daju nekome na korišćenje na 25 godina. Nije to nikakva imaginarna javnost. Oni obmanjuju narod Srbije koji plaća porez. Sa takvim stavom nije moguće nikakvo obuzdavanje korupcije. Od potpisivanja ugovora je prošlo pola godine. Čitanje sada je kao uvid u istorijski arhiv, kaže Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije. Komentarišući da su osnovni problemi to što se korupcija krije i što je partijski interes iznad državnog, Baraćeva ističe da nije trebalo davati koncesiju na već pretežno završenu trasu autoputa na Koridoru 10 od Horgoša do Beograda. - Uzeti su krediti koje vraćaju građani Srbije kao i međunarodni zajmovi za most kod Beške i obilaznice oko Beograda. Uz to, na ovom delu autoputa se već ubiraju značajna sredstva od putarine. S druge strane imamo NIP. Zašto nije tih 1,4 milijarde evra, namenjenih Nacionalnom investicionom planu, opredeljeno za dovršetak deonice od Horgoša do Beograda i izgradnju autoputa do Požege. Država je mogla sredstvima iz NIP-a da završi Koridor 10, pa da od putarine i drugih prihoda, od pratećih sadržaja uz autoput, na primer, finansira ovo što se sada finansira iz NIP-a. Ovako, u planovima za NIP nema nijednog projekta od nacionalnog interesa. A u ugovoru o koncesiji piše da će koncesionar ubirati sredstva i na deonicama čiju izgradnju nije finansirao, navodi Verica Barać i tvrdi da najveći interes da se gradi autoput od Beograda od Požege ima ministar Ilić. – Ovim Velja Ilić kupuje sebi i Novoj Srbiji glasove do kraja života. Sada će glasači iz Šumadije i centralne Srbije glasati za njega jer, on u Čačku kaže: “Lopovi uzeše sve za Beograd. Ja se borim za vas. Ja ću izgraditi autoput”. Put do Požege vodi samo do Veljinih birača. Istovremeno ovde, pre svega u Vojvodini, koristi od ove ujdurme sa koncesijom ima DS, koji osvaja glasove samim tim što se protivi Iliću. To je ta sistemska korupcija. Nešto što je interes jednog čoveka i jedne partije predstavlja se kao interes zajednice ili cele države, kaže Verica Barać naglašavajući da Vlada Srbije treba ne samo da da javnosti ugovor na uvid, već da građanima objasni kakav je tu interes države, odnosno, da li je on zloupotrebljen zarad partijske trgovine. Da se Vlada Srbije mora pozabaviti famoznom koncesijom smatra i ekonomista Milan Kovačević. Ovaj stručnjak za strana ulaganja je kategoričan. - Šteta od ove afere je ogromna. Kakva je to poruka ozbiljnim investitorima. Ilić ne zna elementarno pravo da koncesioni ugovor ne može biti ničije autorsko pravo. Pa kaže da postoji klauzula o poverljivosti. Katastrofalno za ozbiljnu državu je da ne bude javni dokument o cesti koja je delimično već izgrađena. To su loše poruke za jednu državu. Ne sme se Koštunica baviti samo Kosovom. Vlada Srbije je koncesiju dala u ime i za račun Srbije. Ako neko tu brlja to treba rešiti, kaže Kovačević komentarišući da Ilić sada pokušava izvlačenjem afere Sartid pred javnost da sve iskoristi za svoju političku popularnost. Kovačević, naime, kaže da Ilić mora reći ako ima podatke o nedozvoljenim radnjama prilikom privatizacije Sartida jer je prikrivanje takvih podataka krivično delo. - Ilić koristi situaciju da dobije više glasova na izborima. Kod nas nije bitno da li se neko stalno pojavljuje u javnosti u negativnom kontekstu. Ilić sad dobija na popularnosti jer je puno u medijima, kaže Kovačević i napominje da su mediji i dalje blagi prema ovom ministru. Pozdravljajući to što su novinari masovno krenuli u Ministarstvo infrastrukture na čitanje ugovora o koncesiji Miloš Miloradović, novinar Biznisa, novog ekonomskog dnevnika, smatra da je ova afera ujedinila novinare. - Čini mi se da se Velja malo uplašio, i da pokazuje znake nervoze, jer je i njemu postalo jasno da premijer Koštunica više ne može toliko da brani njegove postupke, naročito pošto u novoj vladi DS ima većinski broj ministara, a ni sa G 17 plus ne stoji baš najbolje. Očigledno je da je veliku ulogu u istrajavanju obelodanjivanja afere imao DS, pre svega zbog njegovog otvorenog sukoba sa čelnicima ove partije. Koštunica ga se sigurno neće tako lako odreći, ali više neće moći i da mu pruža toliku zaštitu. Raduje me činjenica da je Velja u ovom slučaju uspeo da ujedini novinare svih srpskih medija, jer je tek zahvaljujući njihovom insistiranju Ilić ipak morao da pristane da javnosti pokaže ugovor o koncesiji za autoput Horgoš – Požega. Ovakvo jedinstvo novinari nisu pokazali ni kada je bačena bomba na stan Dejana Anastasijevića, kada se na protestu našlo samo desetak novinara, kaže Miloradović. Govoreći o tome da je, kao i ostale kolege, video ugovor, Miloradović kaže da, kao što se i očekivalo, svih finansijskih stvari ugovora u njemu nema, zaštićeni su velom aneksa koje je Ilić obećao da će da pokaže. - Bez toga mi ne možemo znati da li je posao štetan za državu ili ne. Mada je Ilić navodio da ugovor ima 1.500 stranica nama je predočeno, pa pretpostavljam i da ima samo 50 stranica. Ostaje nejasno zašto Ilić i dalje izbegava da pokaže ceo ugovor i anekse, ako je sve čisto kako tvrdi. Ja mogu da mu verujem, ali, OK, neka to pokaže. U samom ugovoru, koji su novinari imali priliku da vide nema nikakve zabrane pokazivanja. To, međutim, ostavlja prostor spekulacijama o njegovom eventualnom talu sa koncesionarima. Sumnje se povećavaju sad kad je očigledno da je tekst ugovora od prvobitne verzije izmenjen pre potpisivanja, i to na štetu države. Uostalom, Internetom kruži video-klip u kom Ilić objašnjava da nije problem što putari kradu već što mnogo kradu, podseća kolega Miloradović. Osudama Vlade Srbije zbog ponašanja Velje Ilića pridružila se i Liberalno-demokratska partija. LDP optužuje članove kabineta premijera Koštunice da su u vreme takozvane “tehničke vlade” uzeli “višemilionski mito” zbog čega pokušavaju da sakriju detalje iz koncesionog ugovora za izgradnju autoputa između Horgoša i Požege. “U isto vreme LDP zahteva od specijalnog tužioca za organizovani kriminal da poštuje Ustav i zakon i zatraži sprovođenje istrage o, najverovatnije, još jednoj u nizu višemilionskih pljački Koštuničine vlade”, navodi se u saopštenju te partije. LDP, takođe, ocenjuje da je, “bahatost i drskost” ministra Velimira Ilića potvrda da je Vlada Srbije formirana na “interesima Miloševićevih tajkuna, podzemlja, ratnih zločinaca i delova tajnih službi”. “Najbolji prikaz rada prvih 100 dana vlade Vojislava Koštunice i Borisa Tadića upravo je lakrdija u vezi sa objavljivanjem ugovora vrednog više od milijardu evra, koja najbolje dokazuje kako se međusobnim ucenama i ‘političko-finansijskim’ dogovorima štite ‘patriote’ i ‘demokrate’ iz DS-a, G17, DSS-a, ali i SPS-a, i SRS-a”, navodi LDP, najavljujući da će vršiti pritisak na rukovodstvo DS-a i “proevropske” ministre, potpredsednike i predsednika da “ili prekinu tu farsu i sprovode zakon ili javno kažu da štite kriminal i korupciju jer od toga imaju ličnu korist”.