Neprikosnoveni Gaga

Prilično je čudna vest o proglašenju Amerikanca DŽorya Klunija za glumca koji „najlepše stari”. Uz Engleskinju Helen Miren koja je dobila istu tu titulu, samo za glumicu, Britanci su u istraživanju javnog mnjenja baš tako odlučili. Uprkos činjenici da Kluni ima svega 46 godina. A da li je 46 godina „svega” u glumačkom svetu? Da li su starosne granice pomerene pod, kako bi rekao Momo Kapor, „terorom mladosti”? A kako stvari stoje ovde? Da li se i srpski glumci i glumice podmlađuju i ko „najlepše” stari? Miodrag Colić, doktor estetske hirurgije Klinike za plastičnu hirurgiju, tvrdi da se podmlađuju i „relativno mladi ljudi koji se ne bave javnim poslom”. On kaže za NIN da se pojam lepote poslednjih godina, posebno među muškarcima, bitno promenio. „Svi žele da imaju ravan stomak. Mladi muškarci mi dolaze često na liposukciju, čak i zatezanje lica i korekciju očnih kapaka.” Među glumicama, navodi dr Colić, „najčešće intervencije kod onih mlađih su povećanja grudi, korekcije usana i liposukcije. Starije glumice ređe rade operacije, čini se da su se one odlučile za prirodni proces starenja.” On smatra da glumac Dragan Nikolić ne samo da najlepše stari, već „danas izgleda bolje nego kad je bio mlad”. Sa njim će se složiti i stilista Ašok Murti, koji kaže da je Dragan Nikolić bez premca, „glumac kome godine najbolje stoje”, mada ni Qubiša Samaryić „ne zaostaje mnogo za njim”. On smatra da ovi, stariji glumci, čak bolje izgledaju od nekih iz srednjih glumačkih generacija, koji „sve tragičnije izgledaju i starenjem ne dobijaju tu plemenitu patinu”. Drugačijeg je mišljenja režiser Gorčin Stojanović. On za NIN kaže da će glumci koji su danas blizu svojih četrdesetih, „po svoj prilici lepo ostariti. Mogu da zamislim Nebojšu Glogovca kako će dobro izgledati i za 20 godina”, kaže Stojanović. „Mislim da i u Holivudu ima mesta za starije glumice i glumce, bez obzira što se Meril Strip nedavno žalila kako za nju, otkad je u ozbiljnim godinama, ima sve manje uloga. Ona je specifična u tom smislu, jer je žena sjajne karijere duge 20 godina. I DŽulija Roberts ima poteškoća da nađe velike uloge od filma 'Erin Brokovič'. Dobar deo dama iz Holivuda ugrozio je, poslednjih godina, priliv ozbiljnih britanskih glumica. Prvenstveno mislim na Emu Tompson, DŽudi Denč, Kristin Skot-Tomas, pa i Helen Miren”, napominje Stojanović. Što se tiče situacije u našem glumačkom svetu, u lepom starenju se, po Stojanovićevom mišljenju, od glumica izdvaja Mirjana Karanović. „Ona je odlična evropska glumica koja snima ozbiljne velike filmove, a ne snima u matičnoj zemlji, a zašto je to tako – ne znam.” Od glumaca, kaže Stojanović, „neprikosnoven je Dragan Nikolić”. Glumac Dragan Nikolić za NIN napominje da mu prijaju komplimenti vezani za njegov izgled, ali da glumce, a posebno ne glumice, na taj način ne bi komentarisao. Ašok Murti naglašava da je glumicama mnogo teže i da su njihova mladost i lepota eksponiranije. „One stare dramatičnije, mnogo im je teže da sakriju godine.” Od glumica, Murti izdvaja Tanju Bošković i Svetlanu Bojković. „Preskočio bih dame koje su radile intervencije zatezanja. To se i očekuje od tako surovog posla – glumci sa 30 godina glume i tinejyere, a sa 40, 50 godina su u punom glumačkom jeku. Problem je zadržati dobar izgled, ali ružno je kada su posledice operacije zatezanja lica upadljive”, napominje Murti. On misli da je škotski glumac Šon Koneri, najčuveniji u ulozi špijuna 007, „sada lepši nego kada je igrao Bonda”. Američka glumica Glen Klouz se, tvrdi, „godinama ne menja, i danas, sa 60, lepa je kao i pre, a vreme joj je podarilo patinu”. Jovan Ćirilov, pozorišni kritičar, smatra da je ovo „vreme pomerenih starosnih granica i nametanja mladosti u životu uopšte” i da se u njemu, u nekim ozbiljnijim godinama, „čovek može sačuvati jedino vitalnošću”. On za NIN naglašava da glumac Rade Marković „pametno i elegantno nosi svoju dob”. „Milena Dravić je šarmantna i vitalna kao pre par desetina godina. Ona i Dragan su uigran par, nose svoje godine odlično. Činjenica je da svi mi zajedno starimo, ali možemo biti zadovoljni onoliko koliko smo vitalni”, kaže Ćirilov. Sličnog je mišljenja i glumica Svetlana Bojković, koja za NIN kaže da „kreativnost odlaže starenje”. „U ovoj realnosti u kojoj se svi nalazimo, kreativnost je spas od starosti. Ona stvara motivaciju da uradimo više i, zbog toga, trajemo duže”, kaže Svetlana Bojković. Isto misli i glumac Qubiša Samaryić. On kaže da „traje tolike godine zahvaljujući svom radu” i da je rad „najbolji lek protiv starenja”. „Svi smo mi rođeni ne svojom voljom i putevi naše sreće i nesreće ne zavise samo od nas, već od genetskog koda naših roditelja, njihovog sociološkog statusa i kojim će vododerinama da nam teče život. Neke moje kolege nosile su boemštinu kao lični imiy, te su završili pre vremena. Na drugoj strani, ima glumaca koji su našli smisao u radu i opstali. Stanje duha i svesti, slobode i životne sigurnosti, veoma su važni segmenti dužine životnog veka. Ko je mogao da pretpostavi da će moj sin otići pre mene? Na kraju, ima glumaca kojima se dan-danas divim i koji nose godine na samo njima svojstven način. Smatram da je procena ko od glumaca lepo a ko ružno stari, stvar lične ocene”, zaključuje Samaryić. Slično će reći i Svetlana Bojković: „Ne mogu da kažem ko od glumaca lepo nosi svoje pozne godine, da ne bih uvredila one koji ružno stare. Ono što mogu da kažem jeste da je, prema mom mišljenju, krajnja granica mladosti 35. godina. Do tog doba mladost pokriva sve ono što ličnost nije formirala. Nakon tog doba vaš je izraz vaš duh, ličnost je tada uveliko formirana. Starenje je neminovno, ali vaš duh, ono što utiče na njega jeste vaša priroda i karakter. Dakle, da bi čovek lepo stario, mora biti dobar. Onda starost nije ružna. Frustracije koje se ne razreše, sa godinama se odražavaju na licu. Ni operacije ih ne mogu prekriti. Bore možete ispeglati, ali praznu dušu kolagenom ne možete popuniti. Starost nikome nije prijatna, i ja o njoj razmišljam. Ipak, na zatezanje lica ne bih se odlučila. Svest o starosti počinje negde oko šezdesete godine, čovek od tada često razmišlja o tome koliko mu je još ostalo. Treba biti otvoren: čovek živi onoliko dugo koliko sebe natera da se ne pomiri sa smrću i ne odustane od borbe.” Lepi kroz istoriju Od Grete do Brižite U istoriji kinematografije, neka velika glumačka imena preranom i tragičnom smrću obeležila su pojam „besmrtne mladosti”. Mladi su otišli DŽejms Din, Rudolf Valentino, Merilin Monro, Grejs Keli, Rok Hadson. Neke filmske dive su, možda gonjene sopstvenom sujetom, odlučile da se povuku rano. Brižit Bardo je poslednji film snimila 1973. godine, u svojoj 39. Da ne beše njene fondacije za zaštitu životinja koju je kasnije osnovala, javnost je ne bi videla ostarelu. Greta Garbo je bila toliko tajanstvena tokom svog životnog veka da su je nazivali „švedskom sfingom” i „misterioznom strankinjom”. Svoj je imiy potvrdila preranim odlaskom sa filma, u 29. godini. Od 1934, kada je snimila svoj poslednji film, nikada se nigde više nije pojavila. Čak ni na dodeli Oskara 1954, kada je specijalnu nagradu dobila za svoj doprinos filmskoj umetnosti. U 55. godini Garbo je odlično znala da će svojom, verovatno ostarelom pojavom, zauvek srušiti mit o svom savršenstvu. Greta Garbo je, ipak, po mnogima, ostala najveća diva toga filmskog doba. Posle nje je došla M. M, zauvek lepa, izazovna i mlada. A onda je stigla era glumaca koja je, zahvaljujući modernoj medicini, uspela da zaustavi vreme i odloži starost. Nastao je novi trend zategnutih, večno istih, botoksom učvršćenih lica. Glumica DŽoan Kolins, čuvena Aleksis iz „Dinastije”, u svojim sedamdesetim izgleda poput tridesetogodišnjakinje. Goldi Houn se, opet, decenijama ne menja. Majkl Daglas se, pre nekoliko godina, više puta podvrgao zatezanju kože lica, da bi, u filmskoj industriji, kojoj se mlade zvezde „štancuju” holivudskom hiperprodukcijom blokbastera, i on našao svoje mesto.