Između malog Karađorđeva i ajatolaha

Sve je počelo tako što je civilni namesnik Miroslav Lajčak ponudio novi papir za reformu policijskih struktura. To je bilo dovoljno da se cela kreacija Bosne i Hercegovine koju pravi međunarodna uprava, u samo nekoliko dana ozbiljno zaljulja, gotovo i da se raspadne. Bitka za kontrolu policije traje više od tri godine i u osnovi se svodi na pitanje da li će Sarajevo imati kontrolu i nad policijom u Republici Srpskoj. Lajčak je ovoga puta samo prepakovao neke ranije modele i predložio da sve policijske strukture budu deo Ministarstva bezbednosti BiH, a kompromisom nazvao to što je takva policija podeljena u dvanaest regija – jedna je Republika Srpska, zatim deset kantonalnih i dvanaesta je distrikt Brčko. Suštinski, prema njegovom papiru, takvom policijom se upravlja, i operativno i finansijski, iz Sarajeva. Tako bi Republika Srpska izgubila i ovu nadležnost, mada je po ustavima i BiH i RS ovo isključivo stvar entiteta. Očekivala se, dabome, negativna reakcija iz Banje Luke, ali, sasvim neočekivano, prvo su papir odbili u Sarajevu i to je bio okidač da se BiH ozbiljno zaljulja. Usledila je dramaturgija kakva nije viđena od Dejtona do danas. Dakle, zajedničkom izjavom Haris Silajdžić i Sulejman Tihić su prvo doveli u pitanje što se granice policijskih regija uopšte poklapaju sa granicama entiteta, a onda i to što se, eto, jedna regija zove po Republici Srpskoj. Usput, našao se tu i već uobičajeni arsenal reči, kao što su nepravda, genocid i slično. Namesnik Lajčak bio je preneražen, oglasio se i Oli Ren iz Brisela. A onda su se, dan kasnije, sve srpske partije oglasile stavom da je i za njih predlog neprihvatljiv jer je “protiv ustava” i ponudile mogućnost kompromisa u vidu predloga zakona, koji su uputili u parlamentarnu proceduru u Predstavničko veće Bosne i Hercegovine. U sve se to nekako udenulo, opet dan kasnije (sve se odvija dan za danom), jedno roštiljanje na vikendici Mladena Ivanića u blizini Banje Luke, koje je bilo zakazano dva meseca pre. Bili su pozvani, i svi su obećali da će doći, šefovi osam najvećih političkih parija u BiH i namesnik Lajčak, a motiv je, prema domaćinovim rečima, bio “da se relaksira rđava politička atmosfera”. Zbog najnovije oštre polemike, “roštilj” su u poslednji čas otkazala tri bošnjačka lidera – Silajdžić, Tihić i Lagumdžija, a onda šef SDS-a Mladen Bosić, na kraju i Lajčak jer “ako nisu svi tu, nije dobro da dolazim”. Stigli su, međutim, Hrvati, šefovi dve frakcije HDZ-a u BiH, Dragan Čović i Božo Qubić. U Sarajevu su to srpsko-hrvatsko druženje uz roštilj mnogi videli kao “malo Karađorđevo”, pogotovo što su prilikom kratkog susreta sa novinarima četvorica lidera potvrdila da je bilo reči i o “hrvatskoj federalnoj jedinici u BiH”. Sarajevo nije časilo ni časa, mada je bio vikend. Dan posle, u organizaciji Tihićeve SDA i Silajdžićeve Stranke za BiH sazvali su skup svih viđenijih političara, intelektualaca i javnih radnika na kojem se razgovaralo o “policiji i opštim političkim prilikama u BiH”. Bio je i učestvovao i vrhovni verski poglavar islamske zajednice reis Mustafa Cerić. Opet dan kasnije, verovatno prilično iznenađen munjevitim razvojem događaja i sveopštom radikalizacijom, Lajčak poziva u Sarajevo sve lidere najjačih političkih stranaka. Odvojeno sa svakim razgovara i oni prilično nevoljno pred njegovim vratima izjavljuju kako bi, eto, njegov papir za reformu policije mogao biti polazna osnova za dalje razgovore. Međutim, Lajčak o policiji “u četiri oka” razgovara i sa reisom Cerićem. U Banjoj Luci opšta preneraženost, ali i u nekim sarajevskim krugovima. U Banjoj Luci i javno pitanje: “Promoviše li to namesnik Cerića u ajatolaha, čoveka zaduženog i za duhovne i za svetovne stvari?” Verovatno će Lajčak još dugo morati da objašnjava zbog čega je promovisao ovakav princip u svom radu, pogotovo što je reis izjavio da će se aktivno uključiti u rasplet diskusije o policiji. Da li je ovaj potez Lajčak povukao samostalno ili sa znanjem svojih šefova u Briselu i Vašingtonu, ovde niko ne zna. Pokušavajući da spasava svoj ozbiljno poljuljani autoritet, stiče se utisak da je ovim on već na početku mandata potpuno izgubio poverenje Srba i Hrvata, ali i sekularnijeg dela Bošnjaka. Bolje obavešteni kažu da je u redovima međunarodne uprave u BiH došlo i do izvesne konfuzije, jer najnovija vrlo relevantna istraživanja, koja su za njih provele ozbiljne agencije, pokazuju da se u Bosni više ne radi o “nestašnim, neodgovornim i ekstremnim političarima”, već o sveopštoj radikalizaciji najšire javnosti. Političari su, prema tim istraživanjima, možda čak i nešto uljuđeniji portparoli stvarnog raspoloženja koje karakteriše odsustvo i najminimalnijeg međunacionalnog poverenja. Topi se i poverenje u međunarodnu upravu. I sve to nakon što smo, kaže NIN-ov izvor u njihovim redovima, uložili silan novac kako u učvršćivanje mira, tako i u razvoj demokratije. I dok, daleko od javnosti, međunarodni zvaničnici traže grešku u formuli koja se zvala “mirna Bosna”, ovde se sa velikim zanimanjem očekuje šta sledi na javnoj sceni. Lajčak ovog vikenda putuje kod Solane i Rena u Brisel i tamo će verovatno dobiti nova uputstva. A do tada pomoću reisa je, barem privremeno, krenuo u kroćenje Silajdžića i Tihića. Dodiku je pripretio zbog suprotstavljanja njegovom modelu policije, ali kako se to protivljenje ne može podvesti pod antidejtonsko delovanje, nema mogućnost za kažnjavanje, te je Lajčakov portparol naglasio da “neće biti kazni, ali će biti posledica po Republiku Srpsku”. Šta bi to trebalo da znači, ovde se samo nagađa, i najviše je onih koji veruju da je reč o verbalnoj akrobatici – biće kazni koje se neće tako zvati. A policija je važna svima. Nakon njene reorganizacije, usledila bi reorganizacija celog pravosudnog sistema i onda – celokupno unutrašnje prekomponovanje BiH, dakle promena cele dejtonske strukture. Znajući to, Hrvati su već izašli sa zahtevom da hoće svoju federalnu jedinici sa jakim nadležnostima. Tihić i Silajdžić su zajednički predložili Bosnu sastavljenu od multietničkih regija koje ne bi imale zakonodavne i pravosudne nadležnosti. Srbi žele sačuvati Republiku Srpsku sa što jačim nadležnostima i zato su podržali Hrvate u zahtevu za njihovu federalnu jedinicu, kako bi smanjili pritisak na Republiku Srpsku. U tu priču se, dakle, ušlo sa nepomirljivim konceptima. Nacionalna homogenizacija obeležje je stvarnog raspoloženja najšire javnosti u celoj BiH.