Milost i nemilost Štazija

Pravi besmisao života u totalitarnim režimima uvek su jasno mogli da osete samo oni “malobrojni” kreativnog i slobodnog duha. Wihova borba i nada da svet može biti i drukčiji obeležila je istoriju 20. veka. Jedna od najmoćnijih “tajnih službi” na svetu u minulom veku (pored ruske, američke i izraelske) bio je zloglasni Istočno-nemački Štazi. “Život drugih” Florijana Henkela fon Donersmarka je prvi ozbiljan film na tu temu. Ogroman potres koji je izazvalo ovo debitantsko ostvarenje nije odavno zabeležen u svetskoj kinematografiji. Od osvajanja najvažnijih evropskih nagrada (Feliksi za najbolji film, scenario, glavnu mušku ulogu) preko više od trideset glavnih festivalskih nagrada do Oskara za najbolji strani film. Zato ovaj film koji je već poslednjih godinu i po dana bez premca u svetu zaslužuje i mnogo više od jednog novinskog prikaza. Više od 100.000 zaposlenih i 200.000 saradnika državne bezbednosti Štazi kontrolisalo je decenijama živote celokupnog stanovništva Istočne Nemačke. Priča je zasnovana na intenzivnim istraživanjima reditelja po arhivama Štazija, na mnoštvu istorijskog materijala i na svedočenjima preživelih. Reditelj je naporno sakupljao činjenice više od četiri godine da bi tek onda počeo sa pisanjem scenarija, dok je kompletno snimanje završio za samo 37 dana. Rezultat je pred nama, napeti politički triler prožet dirljivom ljubavnom pričom, film za više od jednog gledanja. U vrhunskoj produkciji, sjajan scenario, perfektno razrađena dramaturgija i nepogrešiva režija, u prevodu jedno potpuno novo ime, 33-godišnji nemački reditelj Fon Donersmark. Odrastao je u Berlinu, Frankfurtu, Wujorku i Briselu a nakon studija ruskog jezika u Petrogradu studirao je filozofiju, političke nauke i ekonomiju na Oksfordu. I samo čovek beskrajno otvorenog i širokog duha mogao je da u jednom sagleda i predstavi svu kompleksnost života i posledica koje naši svakodnevni izbori imaju na nas. Priča o sudbini nekoliko glavnih likova u nesrećnim vremenima vladavine Štazija sredinom osamdesetih u Istočnoj Nemačkoj ostaviće bez daha sve one koje su prestali da veruju u moral i čovečnost. U trenucima kad se nad Istočnom Evropom već uveliko nazire “perestrojka”, Štazi još uvek sprovodi sistem individualnog nadgledanja. Kapetan Vajsler (briljantni Ulrih Mihe) dobija zadatak da špijunira poznatog scenaristu Georga Drajmana (Sebastijan Koh) i njegovu devojku glumicu Krista-Mariju Ziland (Martina Gedek). Nadajući se da će mu ovaj zadatak doneti napredak u karijeri Vajsler nije mogao da predvidi da će ga zaranjanje u život drugih naterati da shvati svu ispraznost svog života i besmislenost vlastitog postojanja. Wegovo intenzivno nadgledanje otvoriće mu vrata jednog novog sveta za koji nije znao da postoji, terajući ga da iz korena preispita svoj vrednosni sistem. Ogroman glumački potencijal kojim Ulrih Mihe (Feliks za najbolju mušku ulogu) predstavlja kapetana Vajslera je za dugo pamćenje. Transformacija od moćnog i osionog kapetana “tajne službe” do buđenja hrišćanskog sažaljenja, ljudskosti i morala u jednom ipak “običnom, malom čoveku” nateraće nas da se i sami preispitamo o čudnom smislu života i istorije. Stilistički savršeno čist “Život drugih” otvara mnoga krupna filozofska i moralna pitanja ali ih predstavlja i na jedan vrlo razumljiv način prosečnom gledaocu. Dvočasovna komunikacija s gledaocem je posebno uspešna dimenzija filma jer on nema nijedan kadar niti sekundu viška. Precizno određivanje redosleda scena i privlačna fotografija je u besprekornoj funkciji same dramaturgije filma i efektnog kraja koji slavi život i pobedu humanosti, slobode i ideala. Kroz prizmu jedne male ljudske drame prikazana je velika politička i istorijska drama dok je na izvanredan način izbegnuta ona klasična podela na dobre i loše predstavnike jednog totalitarnog režima. Qubav i strast ali i prevara i izdaja u vrtlogu životnih okolnosti pojačavaju utisak da je ovo zaista film o životu, manje od tragedije ali i mnogo više od obične ljudske drame. I nema sumnje da je ovo ostvarenje dokaz da je pred mladim evropskim rediteljem Fon Donersmarkom blistava budućnost mada se on nedavnim osvajanjem Oskara za najbolji strani film već kvalifikovao i za mnoga, veća profesionalna iskušenja. I već je teško zamisliti da se on već svojim narednim filmskim projektom neće obreti u Holivudu. Šteta za evropski film ipak dobro za Holivud i biće to još jedna potvrda da zakon tržišta i novca ali i umetnosti nema granica.