Arhiva

Mesto nam je u Avganistanu i Iraku

Ruža Ćirković | 20. septembar 2023 | 01:00
Regruti se više ne šalju vikendom kućama da se prehrane i okupaju, to je prošlo vreme, kaže u intervjuu za NIN ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac. Novi ministar odbrane je lično probao vojnički gulaš – nema mane. Ali sa oficirima, pa i samim ministrom, stvar stoji drugačije. Ne samo da je nesrazmera u platama između vojnih i policijskih rukovodilaca takva da se ne može tolerisati, nego su i proporcije u samom vojnom ministarstvu čudne: direktor policije ima dvaput veću platu od načelnika Generalštaba, a pomoćnik ministra odbrane veću platu od svog ministra. Takav zakon. U vreme kad je postojala cela Jugoslavija, za javnost najzanimljiviji deo predstavljanja državnog budžeta bio je vojni budžet. Posle ministra finansija, pred poslanicima je nastupao ministar odbrane. Zašto su današnja država i javnost izgubile nekadašnji interes za strukturu vojnog budžeta? “Ja sam jedanaest godina u politici i ne pamtim da je bilo koji ministar odbrane iznosio vojni budžet u parlamentu. Praksa je u poslednje vreme takva da budžet celokupno brani ministar za finansije, a da ministarstva svoj deo budžeta brane u vladi, odnosno u razgovorima sa ministrom finansija. Činjenica jeste da je to jedno od glavnih pitanja parlamentarne kontrole Vojske, odnosno Ministarstva odbrane i Ministarstva policije i svakog drugog ministarstva. Kao dugogodišnji parlamentarac, mora da kažem da u Skupštini Srbije nisam imao adekvatan uvid u vojni budžet, pa ni adekvatnu edukaciju u okviru parlamenta. Očekujemo da se formira odbor za odbranu. Smatram da svi koji budu u tom odboru treba da znaju kakva je situacija u Vojsci, odnosno Ministarstvu odbrane, da znaju kako da čitaju taj budžet”. Mislite li da su ovi nedavni izgubljeni ratovi uticali da većinski epski nastrojena Srbija doživi delimičnu pacifikaciju? - Ne mislim da je to samo posledica ovih ratova. Podsetimo se da smo mi kao Srbi ranije svako slavlje provodili uz pištolj i pucanje, a sada to više nije tako. To je naprosto jedan globalni tok stvari, okrenuli smo se životu i gledamo od čega se živi. To više nije folklor u savremenoj, modernoj Srbiji i ne treba ni da bude. S druge strane, tačno je da je vojska smanjivana, svi smo svesni da je u ovih petnaest godina najviše stradao potencijal vojske iz mnogo razloga. Građani treba da znaju da sve zemlje u svetu imaju budžet kao stavku koja vojsci služi za pripreme za odbranu, a da u ratnoj situaciji postoji poseban budžet za ratne operacije i nakon toga postoji poseban budžet iz koga bi trebalo da bude nadoknađena šteta kako ministarstvu, tako i drugim licima koju je vojska izazvala ratnim operacijama. Mi takav budžet nismo imali ni za vreme ratova, a nemamo ga ni sada. Ovaj naš budžet valjda nije predmet interesovanja, jer svi znaju da oko 60 odsto tog budžeta odmah ode na plate i penzije, a veliki deo i na dugovanja preneta od ranije. Puštaju li se i sad vojnici vikendom kući na hranu? - To je davna prošlost. Prošle nedelje sam imao priliku da budem “na vojničkoj hrani” i mogu da vam kažem da sam zadovoljan. Ne mislim da je Vojska na tom nivou na kom je bila, mislim da je standard regruta dosta dobar, kadar koji o njima brine, brine dosta ozbiljno. Ali standard oficira, podoficira i zaposlenih u Ministarstvu dosta je nizak. Nedopustivo je da su plate u ovom ministarstvu u odnosu na druga ministarstva znatno niže, a da je stepen obrazovanja dosta viši. Moj pomoćnik ima veću platu od mene, dok načelnik Generalštaba ima platu oko 68. 000 dinara, što je izuzetno malo. Tako ne može biti i ubuduće. U aktuelnoj raspravi o mogućem članstvu Srbije u NATO-u politički razlozi su sasvim u zapećak potisnuli materijalne. Pa kao očiti zagovornik članstva u NATO-u, mislite li da bi i o tome trebalo voditi računa ili treba da težimo tom članstvu, pa šta košta neka košta? - Računicu za nešto što treba da vas košta radite u situaciji kad postoji mogućnost da vi tu nešto kupite, da uđete negde ili tome slično... Pa, mogućnost da uđemo u NATO postoji? - Mi smo toliko daleko od NATO-a da je tema troškova trenutno daleko od dnevnog reda. Da, ali kad mi kažemo da ne bismo tamo, odande se na to ne gleda dobro iako nas nisu još zvali? - Nije sporno da pojedini predstavnici Vlade Srbije sada šalju poruku koja se ne čita baš najjasnije u Briselu. Meni, kao ministru odbrane, u ovom trenutku nije to suština već da Srbija i Vojska imaju dobar odnos sa NATO-om, da crpimo sve resurse koje možemo iz njih. NATO je jedna organizacija najrazvijenijih zemalja sveta, ili gotovo svih najrazvijenijih zemalja sveta. Pored vojne, postoji saradnja iz mnogih oblasti - transfera znanja, saradnja u oblasti ekološke, energetske bezbednosti u šta su druga ministarstva uključena čak i više nego mi. Pa dobro, pravite li poređenja sa troškovima koje su imale susedne zemlje veličine ili drugih sličnosti sa Srbijom? - Jako je teško izračunati koliko za to morate da platite, a koliki vam je benefit od toga. Nisam primetio da se ijedna država, koja je u tom sistemu, žali što je u njemu. Naprotiv, sve države se osećaju bezbednije i sigurnije. Mi tu treba da nađemo šansu u nekoj budućnosti da našu namensku industriju dignemo na nivo na kome može da bude po svom kvalitetu i da crpimo benefite iz te priče. Mi smo isuviše mala zemlja u celom tom sistemu, i ne mislim da se na nas na Zapadu i u okviru NATO-a gleda kao na zemlju koja nešto treba da da, priloži, učestvuje sa nečim. Naprotiv, mislim da se na nas, pre svega, gleda kao na zemlju kojoj treba pomoći. Primetila sam da ste više puta pominjali primer istočnoevropskih zemalja koje su sve redom otišle u NATO. Ali, imala sam prilike da uživo vidim histeričan strah njihovih predstavnika od povratka pod rusku dominaciju, a taj razlog u našem slučaju ne postoji? - Bitno je kako ćemo mi u budućnosti funkcionisati ako ne budemo u jednom bezbednosnom štitu, a sve zemlje Balkana budu, i u situaciji kad sve zemlje Balkana budu članice Evropske unije, a mi ne budemo. To je samo pitanje hoćemo li mi sebe samoizolovati ili nećemo. Niko nas neće zbog toga ni na koji način ugrožavati, ali razvoj tih zemalja je vezan za neko njihovo članstvo u EU, a naš razvoj će biti vezan za naše nečlanstvo u EU. A zašto je to u vezi? Vidim da ste baš vi to izjavili: kad zemlja uđe u NATO, pokazuje da je ispunila neke standarde koji su u Evropi važni. Pa, koji su to standardi? - Nisam samo ja to izjavio. O tome je govorila i gospođa Tanja Miščević iz Kancelarije za pridruživanje EU. Naprosto, sve zemlje koje su u novije vreme ušle u EU, prethodno su postale članice NATO-a. Postoje zemlje koje su članice EU, a nisu u NATO-u i zemlje koje su članice NATO-a, a nisu u EU. Činjenica je u novije vreme da nijedna zemlja nije ušla u EU, a da prethodno nije bila u toj bezbednosnoj organizaciji. A zašto? Koji su to standardi koje su te zemlje ispunile ulaskom u NATO, a da su važni Evropskoj uniji? Koji su to standardi? - NATO ne znači samo vojnu saradnju, već podrazumeva saradnju u širokom spektru oblasti. Ja sam ubeđen da je NATO trenutno i najmoćnija, pre svega, politička organizacija na svetu, čak moćnija i od Ujedinjenih nacija... E baš to kad kažete da je NATO moćniji od UN, ne zvuči baš dobro, pre deluje kao dobar razlog da mi ne idemo tamo? - Slažem se da to ne zvuči baš dobro, ali mislim da smo mi suviše mali da bismo ispravljali neke stvari koje u svetu ne zvuče dobro. Ili možemo, ako želimo da budemo upamćeni kao: bio jednom jedan narod koji je primetio sve što ne valja, ali je time se baveći ostao u zapećku razvoja. I to je moguće. Samo podsećam da su sa zemaljske kugle nestale i neke jako razvijene civilizacije zato što se nisu prilagođavale vremenu. Imate li analizu da li bi članstvo u NATO-u dobro činilo našoj namenskoj industriji? - Veći deo izvoza naše zemlje sada ide prema zemljama koje nisu članice NATO-a. To nije sporno. Ali te su zemlje podstaknute od NATO-a da od nas kupuju. Pre nekoliko dana kod nas je bila u poseti delegacija Ministarstva odbrane Iraka, znate i sami da je tamo koaliciona vlada i naprosto da je NATO njima rekao: ne možete kupovati u Srbiji, oni ne bi došli kod nas da kupuju. Sklopljen je jedan dosta veliki ugovor, čekamo da se on odobri i u Iraku. Ukoliko to bude bilo, to će biti jedan ekonomski bum za ovu zemlju, dozvoljen od snaga koje su u Iraku, a to su pre svega snage NATO-a. Mnogi su pozdravili vest da ste vi na sednici vlade rekli da je prošlo vreme neodgovornih političara koji su tuđu decu slali da ginu, misleći pri tom na ideju da se naša vojska vrati na Kosovo. Mislite li da bi više opravdanja imala ideja da naša deca, pa makar se radilo i o profesionalnim vojnicima, ginu u operacijama NATO-a, recimo u Avganistanu i Iraku? - Očigledno je da postoje nejasnoće u vezi s tim pitanjem. Zato moram da kažem: jedno su profesionalni vojnici, drugo su regruti. Ja sam rekao: dok sam ja ministar odbrane, regruti neće ići ni na Kosovo, niti bilo gde van granica naše zemlje. Jako sam zadovoljan onim što sam dobio kao odziv na moju poruku, a to je skoro 99 odsto odziva regruta septembarske klase. Prema podacima koje sam dobio, ne postoji tako visok odziv unazad decenijama. Znači dve-tri godine pred profesionalizaciju vojske, navalili regruti u vojsku? - Znači, ne postoji bolja ocenu rada mog ministarstva i mene. Ali mi moramo da sagledavamo situaciju iz bezbednosti na globalnom nivou. Mi jesmo mali, ali možemo da doprinesemo i globalno. Kad su 11. septembra avioni udarili u dve kule u SAD, predsednik Amerike je rekao da će on štititi američke interese ma gde na zemaljskoj kugli da su ugroženi. Tada je deo javnosti kod nas rekao kako je on opet spreman da izigrava svetskog policajca. Ali kad se zatim u Beslanu desio teroristički akt i predsednik Putin je s punim pravom rekao da će i oni štititi svoje bezbednosne interese ma gde na svetu, onda isti oni što su rekli da Amerika želi da izigrava svetskog policajca, podržali su ideju predsednika Putina s objašnjenjem da je bolje terorizam preseći tamo gde nastaje nego mu dozvoliti da dođe u Beslan, a ja dodajem: i u Wujork. Ubeđen sam, da je 17. marta 2004. godine naša vojska, policija ili bilo ko iz bezbednosnih struktura bio prisutan u nekoj mirovnoj misiji zajedno sa snagama NATO-a, može i pod zastavom UN, 17. mart se u obimu i meri u kojoj se desio, ne bi desio. Dobro, ali NATO je najmoćniji, zašto NATO nije tada zaštitio Srbe na Kosovu, šta ćemo mu mi? - A ko je zaštitio taj narod na kraju? Pa, niko. - To nije tačno. KFOR je zaštitio. Da nije bilo KFOR-a, to bi bilo krvoproliće do istrebljenja. NATO je to zaustavio i niko drugi. Pitajte Srbe na Kosovu i Metohiji. Smatram da Vojska Srbije u okviru svoje tri misije treba da ima i jedinice za operacije van granica naše zemlje. Trebalo je da iskoristimo šansu da sa Norveškom, kao jednom od nama najprijateljskijih zemalja, pošaljemo lekare u misiju u Avganistan, koji bi lečili ne samo vojnike iz norveškog kontingenta nego i tamošnje civile. Time bi naša država na spoljnopolitičkom planu dobila velike poene. Medicinski tim sa VMA je i bio spreman i želeo tamo da ide. Ako mi na referendumu ipak odlučimo da nećemo u NATO, šta će prvo da nam se desi? - Prvo, taj referendum neće skoro da se desi. A ako se i desi tako kako vi kažete, ne mislim da treba bilo ko da strada, niti NATO može bilo šta nama da uradi, ali ne možemo očekivati ni tretman koji imaju države-članice NATO-a. Da vas podsetim: Austrija nije članica NATO-a, ali u gotovo svim operacijama NATO-a ima svoje vojnike. U našem prethodnom intervjuu vi ste se založili za urbanizaciju, odnosno beogradizaciju policije. Verujem da ste tu ideju zasnovali na nekim egzaktnim nepovoljnim podacima o njenom sastavu. Kakvi su ti podaci i zašto mislite da je urban sastav policije značajan? - Odgovor na to pitanje možete najbolje da vidite po podne na naplatnim rampama oko Beograda gde veliki broj policajaca putuje iz Kragujevca, Aranđelovca. Oni putuju svakodnevno više stotina kilometara na posao i nazad. Zatim, ako odete na Policijsku akademiju, videćete da je tamo upisano mnogo manje od četvrtine studenata iz Beograda, a Beograd je četvrtina Srbije, znači da Beogradu nedostaju ljudi koji su odrasli u Beogradu da rešavaju bezbednosna pitanja Beograda. Ne postoji nijedna grana u bilo kom segmentu društva da može uspešno da se razvija ako u njoj nije izmešan dovoljan broj kadrova. Mislite li da je to posebno bitno za ove bezbednosne službe? - Mislim da je jako bitno. Jer ako neko završi srednju školu negde van Beograda, pa dođe u Policijsku akademiju, bude tamo četiri godine u jednim, uslovno rečeno, kasarnskim uslovima, i posle toga dobije da radi u beogradskoj opštini Stari grad, mislim da je to jako loše. Bilo bi mnogo bolje da on dobije da radi tamo odakle je došao jer poznaje tu sredinu i te ljude i može više da doprinese, a u Beogradu bi trebalo da bude neko ko poznaje Beograd. Ne mislim da svi treba da budu Beograđani, već da postoji paritet u odnosu na strukturu stanovništva. Najavljeno je da će se Vojska Srbije do 2010. godine profesionalizovati. Koliko će koštati profesionalizacija Vojske Srbije? - Pa, teško mogu da vam kažem koliko će koštati po vojniku, sve što radimo na opremanju vojske radilo bi se i bez profesionalizacije, tako da teško da mogu da dam proračun koliko košta sam čin profesionalizacije. Odjeknula je u javnosti i vaša preporuka Ministarstvu za KiM da se preseli na Kosovo. Kako je na nju reagovao ministar Slobodan Samardžić? - Utisak mi je da ministar Samardžić razmišlja o toj mogućnosti, pa je tražio moju bezbednosnu procenu. Mislite da bi skandaloznu regionalnu neravnotežu u Srbiji bilo moguće prevazići i decentralizacijom državne administracije, recimo, Vojsci je baza očito jug Srbije, pa da Generalštab bude u Nišu, ili Ministarstvo poljoprivrede u Novom Sadu? - Komanda kopnene vojske već je u Nišu. Slažem se i da bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo da bude bliže poljoprivredi, recimo malinarima iz Arilja ili vojvođanskim poljoprivrednicima. Oni već imaju u planu otvaranje regionalnih kancelarija. I na kraju, gde vi živite: u vojnoj rezidenciji ili...? - Još uvek ne živim u vojnoj rezidenciji. Imam niz problema zbog toga. Mislim da je totalno neprirodno da se čuva neka rezidencija u kojoj bi trebalo da bude ministar, a da ja kao ministar imam ekstra obezbeđenje po mestu stanovanja. Još nisam doneo odluku. Priznajem, kritikovao sam druge političare u Srbiji, i sadašnjeg premijera i svojevremeno Zorana Đinđića zato što se nisu preseljavali. A prema sebi sam u vezi s tim pitanjem manje strog.