Istok i Zapad

Vilijem Montgomeri zamera što se Srbija svrstava uz Rusiju i uz blok zemalja kojima je jedina zajednička stvar netrpeljivost prema Zapadu. Teško se složiti sa ovakvim stavom američkog ambasadora, jer pojam Zapad je rastegljiv i uključuje niz država, koje nisu unisone kada je reč o mnogim međunarodnim pitanjima, uključujući i pitanje Kosova. Da je rekao da u Srbiji raste netrpeljivost prema Americi (zbog njenog stava o Kosovu i američke politike u Iraku) s tim bi se i mogli složiti. Ali, Srbija u EU, što je takođe Zapad, ima partnere koji pokazuju nemalo interesovanje i razumevanje za pitanje Kosova, jer se to tiče i njihove kože. A “ruska pružena ruka” ne može se jedino tumačiti kao pokušaj Moskve da Srbiju uvuče u neki novi antizapadni blok, što sugeriše američki ambasador. Blokovska optika koja se naslućuje iz njegovih reči je davna prošlost. Odnosi Rusije sa EU i SAD i pored izvesnih nesuglasica oko vojnih pitanja, daleko su od onih koji su vladali u olovnim vremenima. Upravo zbog toga ne verujem da ulazimo u fazu kada ćemo biti suočeni sa odlukama “ili – ili” (uz Zapad ili uz Rusiju). Zdrav razum ipak nalaže da će pre biti “i – i”, dakle da će Srbija slediti takvu spoljnu politiku koja će, uz sve propratne nesporazume, nastaviti da razvija partnerske odnose i sa Zapadom (EU, SAD...) i sa Istokom (Rusija, Kina...). Jer, to je stvarni interes Srbije. Citiraću (u slobodnoj interpretaciji) Svetog Savu koji je još davno, u 13. veku, rekao: “Na početku smo bili zbunjeni, Istok je mislio da smo Zapad, dok je Zapad smatrao da smo Istok. Pojedini od nas su pogrešno razumeli naše mesto u tom sporu, pa su galamili da ne pripadamo ni jednoj ni drugoj strani, a ostali da pripadamo samo jednoj ili drugoj strani. Ali, reći ću ti, Irineju, sudbina nam je odredila da smo Istok Zapada i Zapad Istoka, prihvatajući da je samo nebeski Jerusalim iznad nas a da se ovde, na zemlji, ne uzdamo ni u koga”. Veoma bi me radovalo ako bi ovo pročitao V. Montgomeri. Dragan Čolović, Beograd