Arhiva

Mlaćenje prazne slame

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Svako ima pravo da mlati praznu slamu i to mu se ne može zabraniti, ali da će NIN da objavi ovakav tekst nisam se uopšte nadao. Iz aviona se vidi da je „autor” Branko Lazarević vrlo zavidan i ljubomoran na slavu koju je već te 1946. godine imao Ivo Andrić, kao vrhunski pisac, ugledan čovek bez mrlje u biografiji kome su kao takvom i dodeljene funkcije koje „autor” više puta navodi iz lične zlobe, što se proveo kako se proveo na kraju svoje balade, a smatrao je da možda njemu treba da pripadne slava, samo ne znam zbog čega i ugledne funkcije na kojima je bio Ivo Andrić. Pisanje takvih gluposti i opsednutost životom drugog čoveka, sa analizama kvazipsihološke opservacije njegovog unutrašnjeg bića, zavirivanje u intimu ko mu je otac i sa koliko žena je bio, te da li je cicija i ima li komplekse iz mladosti, stvarno su vrhunac neukusa i prizemnosti. No, to je sve stvar i kulture „autora dela” – Dnevnik jednog nikoga. Mene više čudi stav uredništva da ovo pisanije objavi. Šta je cilj i koja je namera? Da li moramo da svaku našu veličinu posle smrti guramo u blato? Šta ako sutra neki drugi „autor” oplevi Nikolu Teslu? Ili Vuka? Šta ako neko drugi bude pisao gluposti o Wegošu, Pupinu, Crnjanskom? Hoće li i to NIN objaviti? Da li treba zadovoljavati niske strasti i prostotu duha nekih novih, potencijalnih, čitalaca NIN-a zbog povećanja tiraža? Nalazim se trenutno u Herceg Novom, radi privatnih poslova, i često prolazim pored kuće Iva Andrića u kojoj su sada Klub književnika i restoran. Pročitavši ovaj tekst u NIN-u, zamislio sam scenu da je kojim slučajem Ivo Andrić živ, kako sedi u ovoj kući i čita šta o njemu iznosi „autor”. Da li bi ga ovo uvredilo ili bi mu samo na licu zaigrao gospodski osmeh, setivši se koliko je pismenih i maturskih radova, seminarskih radova, magistarskih teza i doktorskih disertacija napisano o njegovom delu. Ti koji su pisali o njemu i njegovim knjigama su pravi poznavaoci Andrića, a „autor” je sam o sebi sve rekao kroz naslov svoga „dela” – Dnevnik jednoga nikoga. Slobodan Lučić,dipl. pravnik, Beograd