Nova Evropa u novoj tranziciji

Predsednik Poljske Leh Kačinski apelovao je na zemljake koji su, posle ulaska Poljske u Evropsku uniju pre tri i po godine, otišli, u potrazi za boljom zaradom i boljim životom, u zapadnu Evropu, da se vrate kući i pomognu izgradnju svoje zemlje. „Moramo ubediti većinu ljudi da je njihovo mesto u Poljskoj” – rekao je on. “Mladi ljudi koji su u inostranstvu biće podstaknuti da se vrate, jer i ovde imaju šansu.” U isto vreme, kad su ovi apeli upućivani iz Varšave, u Velikoj Britaniji, gde je broj stranih radnika narastao na dva i po miliona – zbog poplave migranata iz bivše istočne Evrope, odnosno iz zemalja koje su 2004. primljene u EU, a među njima najviše iz Poljske – javili su se zahtevi, nakon sve glasnijeg gunđanja u sindikatima, da se imigraciona politika menja i priliv ograniči ili čak zaustavi. (Za radnike iz Bugarske i Rumunije, koje su u EU primljene prošle godine, već nema posla.). U protivnom, korist od stranih radnika preobratiće se u veliki ekonomski i socijalni problem. Poljski primer je višestruko tipičan za novostvorene odnose na tržištu rada između starih i novih članica Evropske unije. Najpre zbog toga što je iz Poljske, kao najveće od svih deset novoprimljenih članica, otišlo na Zapad i najviše radnika – oko dva miliona – i što je Britanija, zajedno sa Irskom i Švedskom, imala najotvorenije granice za nove migrante. (Druge zemlje, posebno one koje se graniče sa zemljama bivše istočne Evrope – kao što su Nemačka i Austrija – objasnile su da će, zbog sopstvene složene situacije i povećane nezaposlenosti, radnu snagu iz „nove” Evrope moći selektivno da primaju tek nakon sedam godina.). Tako se desilo da je posao u Britaniji našlo oko 600.000 Poljaka, uglavnom mlađih od 30 godina i uglavnom visoko i stručno obrazovanih i kvalifikovanih. Za Poljacima su sledile divizije Čeha, Slovaka, Mađara, stručnjaka iz baltičkih zemalja. Među njima su brojni lekari, inženjeri, građevinski tehničari, medicinske sestre, kvalifikovani radnici, ali i svi drugi koji su, poneseni slobodom kretanja, pohrlili u svet trbuhom za kruhom. Poljski inženjer sa dobrom platom od tri hiljade zlota (oko 800 evra) može u Engleskoj da zaradi tri ili četiri puta više. Češki lekar–specijalista sa platom od hiljadu evra može u Britaniji da zaradi i pet puta više. Poljaci i Česi se sreću svuda po Engleskoj, piše londonska štampa. Oni voze autobuse, peglaju ljudima pantalone, održavaju parkove, čiste prozore, toče pivo u pabovima. Najneobičniji posao Poljaci su našli u Severnoj Irskoj – postali su „bobiji”. Lokalne vlasti nisu imale dovoljno domaćih katolika da popune katoličku kvotu od 50 odsto u policijskim jedinicama. A Poljaci su, zna se, dobri katolici. Apel predsednika Kačinskog nije, međutim, samo patriotski motivisan. Izgleda da su Poljaci, upravo zato što su imali najveći egzodus, prvi i naslutili opasnost od jedne nove krize pred kojom se nalaze zemlje bivše istočne Evrope, odnosno nove članice EU, pre nego što su i uspele da se po standardu približe Zapadu. Kriza je demografska, prouzrokovana niskim priraštajem i starenjem stanovništva. Ozbiljnija je od odliva mozgova i stručnjaci Svetske banke nazvali su je, možda eufemistički, „novom tranzicijom”. Ona je već počela pre nego što je dosadašnja tranzicija preobrazila postkomunističke zemlje u kapitalističke zemlje sa slobodnim tržištem i efikasnom parlamentarnom demokratijom. Prema jednoj studiji Svetske banke, četvrtina stanovnika u zemljama bivše istočne Evrope, ali i Rusije, biće do 2025. starija od 65 godina. (Kriza ne mimoilazi ni naš sadašnji i nekadašnji prostor. Za dve decenije prosečan Slovenac biće star 47 godina.) Veliko je pitanje koliko će nove članice EU moći da održe dosadašnji privredni rast od 5,5 do 6,5 odsto godišnje i koliko brzo će uspevati da se približavaju životnom standardu Zapada, ako Češka, kao što se procenjuje, bude imala manjak od 400.000, a Mađarska čak od 600.000 radnika. Sa smanjenjem aktivne radne snage opadaće i doprinosi penzionim i zdravstvenim fondovima, što zasigurno neće garantovati visok životni standard i punu socijalnu sigurnost najstarijeg stanovništva. Manjak radne snage popunjavaće radnici iz Ukrajine, centralne Azije, sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike, što će menjati etničku strukturu Evrope. Nove članice EU priznaju da nisu osposobljene za tu „novu” tranziciju. Londonski „Ekonomist” je njihove privrede video kao kolonu starih automobila sa friziranim motorima koja se relativno brzo kreće po glatkom putu i lepom vremenu, ali može, posle prve jače kiše, kad put postane klizav, zbog nesigurnih kočnica da upadne u lančani sudar. Izgleda da se upravo „nova” tranzicija i iskazuje kao opasnost od tog lančanog sudara na klizavom drumu.