Fosilna goriva do 2030. dostižu vrhunac: Obnovljivi izvori rešenje za Srbiju

Korišćenje fosilnih goriva će do kraja ove decenije dostići vrhunac, prema ovogodišnjem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku. Izveštaj predviđa slabljenje rasta tako što će se povećati upotreba čistih izvora energije. Iako Srbija najviše zavisi od uglja, svakako postoji mogućnost da u većoj meri počne da koristi obnovljivu energiju, smatraju stručnjaci. 

Teško je dati prognoze kretanja svetske ekononije, zaključak je izveštaja pod nazivom Svetske energetske perspektive Međunarodne agencije za energetiku (IEA). Rat u Ukrajini, kao i neizvesna situacija na Bliskom istoku, mogli bi da dovedu do poremećaja na tržištu. Kako je napisano, ova situacija “naglašava slabosti doba fosilnih goriva i njihove koristi za energetsku sigurnost”.

Iako su cene fosilnih goriva pale u odnosu na prošlogodišnje, one u svakom slučaju ostaju nestabilne. Sa druge strane, energetski sektor predstavlja glavni uzrok zagađenosti vazduha. Prema izveštaju od ove godine, više od 90 odsto svetske populacije udiše zagađen vazduh, što je povezano sa više od šest miliona prevremenih smrti godišnje u svetu. 

Srbija, sa druge strane, još širi kapacitete termoelektrana, budući da je to najdostupnijа i jeftinija opcija.

„Mi kao zemlja od tih fosilnih goriva većinski raspolažemo lignitom, koji je dosta nekvalitetan i niskokaloričan, sa mnogo pepela... Međutim, nemamo drugo, pa se onda to koristi jer je najjfetinije. Druga fosilna goriva koja mi koristimo jesu uvozna nafta i uvozni gas, od kojih zavisimo i koji doprinose našoj energetskoj bezbednosti“, objasnio je Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti energetske i ekološke bezbednosti.

Ipak postoji nešto pozitivno

Ipak, u pomenutoj studiji se ističe da postoji pozitivan trend u povećanju upotrebe čiste energije u nekim zemljama. Prema podacima agencije sa sedištem u Parizu, udeo čistih izvora energije će za sedam godina biti oko 50 odsto, što je za 20 odsto više nego danas.

Izveštaj pokazuje kako je u 2023. godini svaki peti prodati automobil električni. Isto tako, broj prodatih električnih automobila u EU će dostići 65 odsto do kraja ove decenije. Dakle, iako će potražnja za fosilnim gorivima do kraja decenije dostići vrhunac, neke države već daju veliki doprinos smanjenju upotrebe ove vrste energije. Akcenat izveštaja jeste na povećanom korišćenju električnih automobila, što svakako iziskuje investicije velikog obima.

Što se Srbije tiče, u strateškom smislu bi bilo isplativo da se okrene nekoj od opcija koje joj omogućavaju da bude koliko-toliko nezavisna. S obzirom na njen geografski položaj i činjenicu da ne izlazi na more, obnovljivi izvori energije mogle bi biti jedno od rešenja.

Ono što izveštaj napominje jeste da ugalj, nafta i gas neće tek tako prestati da se koriste, već će čisti izvori energije odneti prevagu. Za sada, solarna energija je jasan lider na svetskom nivou među obnovljivim izbvorima. Isto tako, korišćenje nuklearne energije, energije vetra, kao i goriva sa niskim emisijama povećava se svakim danom.

Srbiji potrebna mikro mreža

Kao i druge države, i Srbija će morati da se prilagodi novom trendu korišćenja tzv. čiste energije. Dušan Vasiljević, ekspert za strateško planiranje u oblasti energetske i ekološke bezbednosti, kaže za NIN da postoje određena ograničenja koja utiču na korišćenje obnovljive energije u Srbiji. Na primer, čak iako bi postojalo dovoljno ovakve energije, srpska distributivna mreža ne bi mogla da je „pokrije“. U tom smislu, sa razvojem izvora potrebno je razviti i distributivnu mrežu koja će efikasno sprovoditi toliku količinu energije.

"Od prošle godine u Evropi se intenzivno radi na pokretanju tzv. „mikro mreže“ – distributivne mreže na nižem, lokalnom nivou. Reč je o mrežama koje imaju manje gubitaka tokom transporta energije. S druge strane, u Srbiji se najčešće vrlo velike količine energije preko dalekovoda prenose na niži nivo – gradove, industrije... Ulaganje je relativno veliko, a sa druge strane, nije moguće prenositi tu energiju daleko, a bez gubitaka. U tom smislu, ulaganja u mrežu malih i srednjih izvora električne energije čemu Evropa teži, nisu prevelika, a donose manje troškova i smanjenje gubitaka", kaže Vasiljević i daje primer:

„Na primer, ako imam malu solarnu elektranu i ne mogu da potrošim svu energiju, mogao bih je prodati po znatno nižim troškovima prenosa komšiji čime bi onda bilo dobro i meni i njemu. U današnjim uslovima takva energije se prodaje EPS-u."

Prema njegovim rečima, ulaganje u mikro mrežu nije nemoguće i nije neizvodljivo, osim što je prethodno potrebno doneti promene u zakonodavstvu. Isto tako, neke tehničke pojedinosti prethodile bi uvođenju ovog trenda u Srbiju.