Skriveni put ruske nafte preko turskog Dorćola do Evropske unije, pa i američkih vojnih vozila

Turski primorski grad Dorćol mesto je preko kog ruska nafta stiže u svet, pa čak i u vozila američke vojske, tvrdi Fajnenšel tajms. Dorćol, naftni terminal u provinciji Hataj, teško pogođenoj nedavnim razornim zemljotresom, decenijama je bila "uspavani biznis", fokusiran na izvoz sirove iračke nafte koja je do njega stizala kamionima, navodi taj medij. Međutim, posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, sve se promenilo.

Od marta do juna te godine, u Dorćol, koji je kao i beogradski dobio naziv po turskom izrazu za raskrsnicu četiri puta, stigle su samo tri isporuke nafte morem, iz Izraela, Egipta i Grčke, sudeći prema podacima baze za praćenje brodova Kpler. Međutim, od jula te godine, kada su uvedene prve zapadne restrikcije na rusku naftu, isporuke u Dorćol su drastično skočile, pokazujući kako je rat u Ukrajini promenio globalne tokove energije, stvarajući mogućnosti za države i kompanije koje su u mogućnosti da trguju sa Moskvom.

Većina nafte koja dolazi morem do tog turskog terminala su derivati i najveći deo njih potom se dalje prosleđuje u Evropu, uprkos sankcijama EU Rusiji, tvrde stručnjaci.

Američki senatori čak su izrazili zabrinutost da je "maskirana ruska nafta" iz Dorćola, prerađena u grčkoj rafineriji, završila u američkim ratnim brodovima kao dizel.

"Lavirintski put nafte iz terminala u Rusiji do američke flote skoro sigurno je namerno napravljen kako bi Rusija izbegla sankcije", tvrde američki senatori Marko Rubio i Megi Hasan u pismu američkom ministru odbrane Lojdu Ostinu, povodom navoda Vašington posta da je ruska nafta, koja je u međuvremenu promenila više vlasnika, stigla do grčke rafinerije koja snabdeva američku vojsku.

Uvoz prerađene ruske nafte zabranjen je u EU od februara prošle godine, a sirove nafte od decembra 2022. Međutim, putevi nafte u i iz Dorćola pokazuju kako nafta i njeni derivati iz Rusije ipak stižu u EU, uprkos sankcijama.

Global terminal servisiz (GTS), kompanija iz Istanbula koja je vlasnik naftnog terminala Dorćol, navodi da on radi kao "nezavisni skladišni terminal" i da "nije mešan u trgovinu". Kako dodaju, "nemaju ni ovlašćenja ni odgovornost da nadziru koja je krajnja destinacija nafte koja prolazi kroz to postrojenje".

PROFIMEDIA / Muhammed Selim Korkutata/AFP Terminal Dorćol u Turskoj

Otkako su EU i zemlje G7 uvele sankcije na rusku trgovinu naftom, Turska je postala ključni hab za rusku sirovu naftu i prerađevine. Sada je Turska treći uvoznik ruske sirove nafte, posle Indije i Kine, i najveće tržište za ruske naftne prerađevine.

U nekim slučajevima, Turska je u mogućnosti da koristi uvoz jeftine ruske nafte, kao što je dizel, kako bi podmirila domaće potrebe, dok izvozi skuplje prerađevine iz turskih rafinerija u Evropu. Međutim, u drugim slučajevima, kao što je Dorćol, rafinisana nafta iz Rusije čini se da odlazi u Evropu bez neke ozbiljne transformacije, čime se krše sankcije EU.

Dorćol terminal, koji je izgrađen 1984. godine, nalazi se na delu turske obale kojom dominiraju energetski i metalski poslovi, uključujući najveće turske fabrike čelika i gvožđa. Premrežen je lavirintom cevi i pumpi, ali u njemu ne postoje kapaciteti za preradu nafte i ne služi za uvoz nafte u Tursku. Umesto toga, funkcioniše kao transportni hab, u kom se skladišti nafta koja dolazi kamionima ili morem, da bi se potom transportovala dalje kupcima.

Pre početka rata u Ukrajini, terminal Dorćol radio je uglavnom kao mesto za izvoz iračke sirove nafte, koja je dopremana kopnenim putem i to je bio ključni deo biznisa. Tokom prošle godine, između januara i novembra, iračka nafta činila je nešto više od polovine od 3,2 miliona tona nafte izvezene preko ovog terminala, saopštio je GTS u decembru. Ostatak nafte, oko 1,5 miliona tona, odnosno 10,5 miliona barela, stiglo je morskim putem, a od toga je čak 9,2 miliona barela, odnosno 90 odsto, ruske nafte, pokazuju podaci Kplera

"Istorijski gledano, Dorćol je uvek bio terminal za izvoz sirove nafte. Međutim, od 2022. godine odjednom postaje svašta", kaže Viktor Katona, analitičar iz Kplera.

I ranije je u Dorćol stizala mala količina ruske nafte, ali su te isporuke "eksplodirale" posle početka rata. U 2021. godini, u ovaj terminal stiglo je oko 583.870 barela (oko 87.000 tona), a u 2022. oko 3,7 miliona barela (513.000 tona), što je 38, odnosno 67 odsto pomorskih isporuka u tim godinama.

 

 

Turska nije zabranila svojim kompanijama da trguju ruskom naftom, pa GTS ne čini bilo kakav prekršaj primajući isporuke iz te države. Međutim, GTS je osporio podatke koje je izneo Kpler. Oni tvrde da je u 2022. ruska nafta činila tek petinu "ukupnih aktivnosti" i 10 odsto u 2023, što bi značilo oko 300.000 tona godišnje.

Razlika u podacima koje iznosi Kpler i GTS mogla bi da znači da neki korisnici terminala daju informacije o lažnom poreklu nafte turskoj carini, kaže Katona iz Kplera.

Taj sistem prati plovila od luke u kojoj su utovarena, do luke gde se obavi istovar, pa nema puno nedoumica o poreklu tovara.

Iz GTS kažu da su podaci turske carine "konačni i obavezujući". Kako je rekao Islam Gimiš, komercijalni direktor GTS, carina ima kancelariju na samom terminalu i pristupa podacima i snimcima sa postrojenja u realnom vremenu.

"Ništa ovde niti uđe, niti izađe, bez znanja carine", kaže Gimiš.

Prema podacima Kplera, oko 85 odsto nafte koja je 2023. izvezena iz Dorćola otišlo je u Evropu, uglavnom u Grčku, Belgiju i Holandiju. Godinu dana ranije, u Evropu je otišlo 53 odsto.

Za neke proizvode, kao što je delimično prerađena nafta (vacuum gas oil, VGO) iz koje se kasnije dobijaju dizel ili benzin, put iz Rusije u Evropu preko Dorćila više je nego jasna. U 2023. godini, između januara i novembra, terminal je primio 2,7 miliona barela VGO, sve iz Rusije, i iz njega je izvezeno najmanje 2,5 miliona barela, sve u Evropu, najviše u Grčku, navodi Fajnenšel tajms.

"Ako Grci kupuju tu naftu, sigurno mora da postoji dokumentacija koja dokazuje da ona nije ruska. A ako postoji, ko ju je izdao", pita Katona.

 

GTS potvrđuje da je iz Dorćola isporučeno oko 400.000 tona VGO, ali tvrdi da je manje od polovine stiglo iz Rusije, te da je manje od 50.000 tona otišlo u EU, pozivajući se na turske carinske deklaracije.

Takođe, iz te kompanije tvrde da i kada kod njih stiže rusko gorivo, ono mora biti prodavano po ceni koja je ispod granice određene ograničenjem uvedenim u zemljama G7, iako Turska na to nije obavezna.

Dokazi o ulozi Dorćola isplivali su u vreme kada zapadni saveznici Turske pokazuju rastući frustraciju zbog ekonomskih veza Ankare sa Moskvom, navodi Fajnenšel tajms.

"Trgovina između Rusije i Turske oštro je porasla od početka Putinove invazije na Ukrajinu. Pored uvoza ruske nafte, Turska je postala ključni snabdevač i posrednik za neke vrste robe koje su potrebne Moskvi, izvozeći ruskoj vojsci opremu povezanu sa vojskom, koja se može smatrati ključnom za ratnu mašinu Kremlja", konstatuje Fajnenšel tajms.

EPA / EFE/MIKHAEL KLIMENTYEV/SPUTNIK/KREMLIN POOL Turske firme nemaju ograničenja u trgovini sa Rusijom: Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin

Da se milioni barela ruske nafte i dalje uvoze u Evropu, konkretno u Veliku Britaniju, uprkos sankcijama, tvrdi i BBC. I to tako što se koriste "rupe u zakonu", što znači da se sirova ruska nafta prerađuje u drugim zemljama, kao što j Indija, a potom se derivati prodaju u evropskim zemljama.

"To nije nezakonito, niti krši zabranu uvoza ruske nafte, ali kritičari kažu da podriva sankcije koje su usmerene na smanjenje ruskih ratnih fondova", konstatuje BBC.

Sa druge strane, britanska vlada negira da je od 2022. godine bilo uvoza ruske nafte. Prema navodima Dauning strita, međunarodna definicija "zemlje porekla" znači da se nafta, kada se jednom preradi u nekoj zemlji, postaje poreklom iz te zemlje. Iz vlade tvrde da "uvoznici, kako bi dokazali da roba nije ruskog porekla, moraju da dostave zemlju poslednje otpreme, kako bi dokazale da nafta iz Rusije nije prosleđena kroz druge države".

Zvanična statistika Britanije navodi da ta zemlja nije uvozila fosilna goriva iz Rusije, iako je u 2021. godini uvoz gasa, nafte i uglja iz te zemlje iznodio 4,5 milijarde funti.

Velika Britanija je među zemljama koje su zabranile uvoz ruske nafte i naftnih derivata poreklom iz Rusije kako bi smanjile zaradu Moskve od fosilnih goriva. Međutim, dva nezavisna izveštaja, na koja se poziva BBC, pokazuju da pravilo o zemlji porekla omogućava da derivati sirove ruske nafte dođu u tu zemlju.

TANJUG / AP / Matias Delacroix Kada se nafta preradi u nekoj rafineriji, zemlja u kojoj se ona nalazi postaje zemlja porekla

Centar za istraživanje energije i čist vazduh (CREA) navodi da "rupa u zakonu rafiniranja" znači da zemlje kao što su Indija ili Kina, koje nisu uvele sankcije Rusiji, mogu legalno da uvoze sirovu rusku naftu i da je rafinišu u, na primer, dizel ili kerozin za avione, te da ih potom izvoze u zemlje EU ili Veliku Britaniju.

"Stvar je u tome da ova "rupa u zakonu" povećava tražnju za ruskom sirovom naftom i omogućava višu prodaju, podižući istovremeno cenu, čime se povećavaju i ruski ratni fondovi", kaže Isak Levi, šef za analitiku evropsko-ruske politike i energije u CREA.

U drugom istraživanju, koje je napravila grupa Global vitnes, procenjuje se da je u 2023. godini oko 5,2 miliona barela naftnih derivata, proizvedenih od ruske sirove nafte, uvezeno u Britaniju. Najveći deo toga, oko 4,6 miliona barela, bilo je avionsko gorivo, koje je korišćeno u pet odsto letova u Velikoj Britaniji.

Tokom prvih 12 meseci zabrane uvoza ruske nafte, od decembra 2022, derivati vredni 569 miliona funti, nastali od ruske sirove nafte, uvezeni su u Britaniju, navodi se u proceni CREA. Prema toj proceni, samo od poreza na ovakav izvoz nafte u Britaniju, Kremlj je uzeo oko 100 miliona funti.

Najveći deo uvoza u Britaniju stiže iz tri indijske rafinerije – Jamnagar, Vadinar i Nju Mangalor, kao i iz devet drugih iz ostalih zemalja, među kojima je i Kina.

I CREA i Global vitnes svoje procene zasnivaju na podacima o brodskom transportu Kplera, kao i Fajnenšel tajms kada je u pitanju turski Dorćol.

EPA / EFE/ANDY RAIN Najveći deo derivata od ruske nafte u Britaniji bilo je avionsko gorivo

Brajan Muler iz advokatske kompanije Bird end Bird, kaže da pravilo o poreklu znači da bi ruska nafta, kada se preradi u Indiji, postala indijska. On objašnjava da je za promenu zemlje porekla "potrebna suštinska prerada" nafte

Ukrajinska strana zbog toga traži da se pooštre pravila sankcija koja su doneta. Oleg Ustenko, ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, pozvao je zapadne zemlje da uvedu potpunu zabranu i za derivate koji su nastali od ruske sirove nafte, bez obzira na zemlju rafinisanja.

Met Smit, analitičar Kplera, međutim, smatra da je nemoguće odvojiti koji su derivati nastali od sirove ruske nafte, ali da je bar fer reći da neki od njih to jesu.

"Može se tvrditi da derivati koji u Britaniju stižu iz Indije verovatno potiču iz ruske sirove nafte", kaže on.

On objašnjava kako je tačno da ova rupa u zakonu podriva sankcije, ali da je situacija kompleksna.

"Nemoguće je izdvojiti rusku sirovu naftu i njene derivate iz globalnog tržišta. Rusija je ključni igrač na tom tržištu i njeno potpuno izbacivanje značilo bi drastičan rast cena, što većina zemalja ne želi", kazao je on.