Zašto u Srbiji inflacija pada sporije nego u Evropi: Rast cena i dalje brine građane

Proteklih dana građani Srbije su čuli jednu dobru i jednu lošu vest vezanu za inflaciju, dobra je da je pala u februaru, sa januarskih 6,4 na 5,6 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, što je najniža stopa rasta od avgusta 2021. godine. Ona loša je ta da je to nedovoljno jer je trenutno dvostruko veća nego u evrozoni, gde je 2,6 odsto, zbog čega smo i dalje u šampionskom timu tri države na Starom kontinentu, a u regionu, bez premca, rekorderi. 

Pritom, iako je pad ove pošasti evidentan, on je u poređenju sa drugim državama, koje su najteže posledice već preležale, znatno sporiji, što izaziva zabrinutost kod građana. Ta zabrinutost je opravdana jer i rast potrošačkih cena, pre svega hrane, iako ne beleži one ekstreme iz aprila-maja prošle godine kada su poskupljenja nekih namirnica išla i do 50 odsto, i dalje prisutna. Ovo tim pre brine jer na hranu, zajedno sa bezalkoholnim pićima, odlazi trećina mesečne potrošnje naših domaćinstava, dok je u evrozoni znatno niži procenat. Upravo ta činjenica pokazuje da je inflacija najnegativnije uticala na standard stanovnika u Srbiji sa prosečnim primanjima, a pre svega onih sa najnižim. Zato i ne treba da čudi što su istraživanja javnog mnjenja pokazala da su Kosovo i inflacija dve stvari koje ih najviše brinu. Naime, kad istraživači građane Srbije u anketama pitaju: „Šta vidite kao najveći problem sa kojim se zemlja trenutno suočava?“, najčešći odgovor je Kosovo, na drugom mestu je inflacija. Pritom, treba da se zna da je pre događaja u Banjskoj rast cena bio ekonomski problem broj jedan, pokazuju pomenuta istraživanja.

To ne treba da čudi jer je „povampirena” inflacija, na koju smo gotovo zaboravili, jer od 2011. godine kada je bila dvocifrena, 11 odsto, nije prešla tri odsto, uvukla je strah u kosti srpskom stanovništvu. Posebno onom delu koji se seća neslavnog perioda 1993. godine u kojem je Srbija bila svetski rekorder po broju milijardera. Doduše, oni su stvoreni u vreme bezvrednog novca i inflacije od 352.459.275.105.195 odsto, ili kraće, 352,5 triliona odsto.

Njeni negativni efekti u mnogo navrata kroz istoriju nisu bili samo vidljivi u Srbiji već i svetu, međutim u poslednjim decenijama ovog veka kao da se na nju zaboravilo, pa od krize 2008. godine u svetu skoro da više nije bila tema za ekonomiste. Oni su čak smislili novu reč, i koristili termin „lowflation”, što u prevodu sa engleskog znači „niska inflacija”. Mnogi od njih su je čak i sahranili, posebno u vreme korona virusa, pa čak i u tom periodu se njeno udžbeničko značenje dovelo u pitanje. Naime, ekonomska definicija inflacije glasi: „Opšti porast količine novca u opticaju”.

Cene robe široke potrošnje i usluga se ne spominju jer je njihov rast posledica. Međutim, takva definicija u vreme korona virusa dovedena je u pitanje jer ako smo decenijama od ekonomista slušali da svako štampanje para izaziva inflaciju, kako se dogodilo da se u svetu uspostavi novi ekonomski poredak? U tom poretku, uprkos činjenici da je od početka korona krize naštampano nekoliko hiljada milijardi dolara, to nije uticalo na ubrzanje inflatorne spirale, pa je ona u evrozoni bila tek nešto malo veća od nule, odnosno 0,4.

Zašto imamo najveću inflaciju

Pitanje je kako ovolika količina viška para koja se pojavila na globalnom nivou nije izazvala rast cena u svetu, ali i kod nas. Jer, novac koji naštampa ECB stiže širom Evrope, pa i u Srbiju. Bilo preko kredita koje nude banke, bilo preko zaduživanja države, međutim tada nije došlo do drastičnog skoka cena i inflacije.

Jedinstvenog naučnog odgovora još nema, ali činjenica da se svet nije oporavio od trauma od korona virusa, a da je stigla globalna energetska i ekonomska kriza, bar prema mišljenju nekih ekonomista, promenile su u praksi neke postulate, koji su doveli do toga da se inflacija povampiri i postane bauk ne samo u Srbiji već i svetu. 

Za Srbiju je i razumljivo jer vuče traume iz 1993. godine i zbog toga građane brine što ona znatno sporije pada nego u Evropi, ali i našem najbližem okruženju. Stručnjaci uglavnom kažu da nema razloga za brigu jer je ceo proces rasta cena, izazvanih energetskom krizom i ratom u Ukrajini, u Srbiji krenuo kasnije od onog na globalnom nivou. S vremenom, cene energenata i struje u EU počele su da padaju, kod nas je proces išao u obrnutom smeru.

Takvo mišljenje ima i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

NIN / Oliver Bunić

Jedan od razloga zašto imamo najveću inflaciju jeste to što smo poslednji počeli da povećavamo cenu energenata i mnogo kasnije nego druge zemlje koje su ih na domaćem tržištu povećale čim su počele da rastu na svetskom tržištu. Zato su one pre nas i počele da obaraju inflaciju. Drugi razlog je to što je Srbija prednjačila među zemljama centralne i istočne Evrope u ekspanzivnoj fiskalnoj politici. Trošila je dosta na odobravanje pomoći građanima na različite načine. Tako je tražnja rasla brže od proizvodnje u Srbiji, što je dodatni razlog za visoku inflaciju. Ako budemo nastavili sa ekspanzivnom politikom, obaranje inflacije će biti sporije - kaže Arsić.

Na ove pritiske još treba dodati i veoma izdašna povećanja tekuće potrošnje isplatama širokim slojevima stanovništva bez prihodnog ili imovinskog cenzusa, koji je bio evidentan na kraju 2023, tačnije uoči decembarskih izbora. Ono što brine je to što se najavljuje i da će i u ovoj godini taj trend biti nastavljen, verovatno zbog beogradskih i lokalnih izbora. Pored toga, monetarna masa u Srbiji znatno je više povećana nego u evrozoni. Više naštampanog novca ima i svoju posledicu, višu inflaciju. Ovde leži ne samo osnovni uzrok toga što je inflacija u Srbiji viša, već i toga zašto se inflacija kod nas kasnije usporava, sa par meseci zakašnjenja. Jer kod nas monetarna masa još nije počela da se značajnije smanjuje, dok je u evrozoni taj proces započeo krajem 2022. godine. 

Pored toga, Srbija je siromašna zemlja, pa kod nas u prosečnoj potrošačkoj korpi udeo hrane i osnovnih životnih namirnica iznosi 33 odsto, dok je u zemljama EU to oko 20 odsto. Pošto je hrana rasla svuda u svetu brže od proseka inflacije, to će veći udeo hrane u korpi značiti i višu ukupnu stopu inflacije u Srbiji nego u evrozoni.

To za NIN kaže i ekonomista Aleksandar Stevanović.

Upoređivanje

U ovim momentu mesečna inflacija je na nivou onoga što nam je već bilo poznato ranijih godina, a inflacija kada se posmatra u periodu mart 2023. i 2024. je visoka zbog prolećne inflacije prošle godine. Kada bismo poredili inflaciju samo na osnovu martovske i februarske, ona bi bila na nivou onoga što je bilo pre nego što je počelo masovno štampanje para u svetu. Jedini razlog što mi kasnimo je što je inflacija kod nas kasnije krenula da se zahuktava jer nismo krenuli sa istim emisijama novca, ali i zato što su naši privredni subjekti bili oprezni sa povećavanjem cena. To nisu uradili u trenutku i na način kao što su svi drugi.

Možda je u svemu tome bilo i sitnih gafova, kao što je to da nije trebalo da držimo visoke kamatne stope pošto nam to uopšte nije služilo kao instrument protiv inflacije, ali sve u svemu domaća inflacija ide dobrom putanjom i do kraja godine će se vratiti tamo gde je bila - kaže Stevanović za NIN.

Prema procenama NBS, to znači da bi granice ciljane inflacije 3 plus minus 1,5 trebalo očekivati sredinom ove godine.

Ipak, za profesora Ekonomskog fakulteta Đorđa Đukića to je optimističan scenario jer je stopa inflacije trenutno dvostruko veća u Srbiji nego u evrozoni.

To, u odnosu na činjenicu da smo visokoevroizovana privreda, govori da postoje jaki troškovni faktori i praktično inerciona inflacija koja u Srbiji ne može da se leči monetarnom politikom. Sejati nekakav neopravdani optimizam da ćemo mi brzo doći u granice ciljane inflacije 3 plus-minus 1,5 sredinom godine, ja mislim da nema potpuno nikakvog osnova, zato što kad pogledate korpu dobara koju građani plaćaju sedmično za egzistencijalne potrebe, ta inflacija je daleko, daleko viša od zvaničnog indeksa potrošačkih cena i bazne inflacije koju banka gleda - naveo je Đukić za RTS.

EPA / EFE/NEIL HALL

Taj neopravdani optimizam je loša vest i može da znači da će inflacija u Srbiji i dalje sporije da pada. Dobra bi bila da ako želimo brže smirivanje cena, onda bi morala da se kreira pametnija i restriktivnija monetarna politika, koja neće da kasni u zatezanju monetarnih uslova jer čeka da prođu izbori - i ne samo ona već i fiskalna, a koja će probati da privredu rastereti od poreza, državnu potrošnju i deficit stavi u normalne okvire, a socijalnu politiku vodi na osnovu njihovih prihoda i imovine, a ne približavanja izbora. 

Radosavljević: Inflacija i njene posledice: zašto je Srbija specifična?

Nakon gotovo deceniju relativno niske inflacije, u prethodne tri godine kroz Srbiju je protutnjao rast cena. Cene svih roba i usluga su u tom periodu zvanično porasle za nešto više od 30 odsto, dok su cene hrane u proseku povećane za čak 50 odsto. Građani su se suočili sa dvostruko većim cenama pojedinih roba i usluga, a ova tema je preko noći postala prioritet. Iako u prethodnih nekoliko meseci rast cena usporava, dinamičan rast u prethodnom periodu ostavio je velike, a moguće i trajne posledice na životni standard građana. 

Sve počinje u Evropi u drugoj polovini 2021. godine, kada cena energije gotovo iznenada raste dvocifreno u odnosu na isti period 2020. godine. Decenija štampanja para, kašnjenje i problemi sa izgradnjom „Severnog toka“, te politika nekih EU zemalja koja je dovela do zatvaranja velikih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz uglja i nuklearne energije, dovela je do naglog rasta tražnje i pada ponude gasa i posledično rasta cene. Rast cene gasa za sobom je povukao i cenu struje. Sa otpočinjanjem rata u Ukrajini, raste i cena nafte, što sve dovodi do rasta cena energenata u EU od preko 50 odsto krajem 2022. godine. Istovremeno, zbog visoke međuzavisnosti dolazi do rasta cena hrane. Dvocifreni rast u EU desio se već sredinom 2022. godine, a isti je zaustavljen tek u aprilu 2023. godine. Rezultat je rast cena hrane u EU od oko 30 odsto u proseku u odnosu na 2020. godinu. 

Rast cena u Srbiji je bio znatno veći, a dinamika ključnih faktora tog rasta drugačija nego u EU. Inflacija u EU bila je pre svega vođena rastom cena energenata, dok je u Srbiji ključni faktor rasta bio rast cena hrane. Cene energije u Srbiji su administrativno određene, dok na tržištu EU one prate tržišna kretanja. Sa stabilizacijom tržišta, cene energenata u EU padaju oko 10 odsto u proseku u 2023. godini, dok u Srbiji tek tada znatno rastu. Odloženi rast energenata trajno je podigao nivo cena u Srbiji i uz prelivanje na ostale cene, uticao da je zaustavljanje inflacije sporije.

PROFIMEDIA / Jerome Cid / Alamy / Alamy

Znatan rast cena hrane u EU započeo je tek u drugoj polovini 2022. godine i trajao je oko godinu dana. U Srbiji je rast cena hrane bio gotovo dvocifren već u septembru 2021. godine, a značajnije usporavanje rasta cena hrane prisutno je tek početkom 2024. godine. Uzroke treba tražiti pre svega u lošoj poljoprivrednoj politici u prethodnoj deceniji. Ovakva dinamika dovela je do toga da rast cena hrane bude gotovo 65 odsto veći od rasta u EU, a oko 30 odsto veći od prosečnog rasta u regionu. Konačno, Srbija se po ceni hrane ozbiljno približila nekim mnogo bogatijim EU zemljama. 

Treće, rast cena nije bio praćen adekvatnim rastom zarada zaposlenih. U Srbiji je u 2023. u odnosu na 2020. godinu prosečna zarada porasla za oko 43,6 odsto. U istom periodu je prosečna penzija porasla za oko 38,4 odsto. Iako na prvi pogled deluje da je standard građana realno očuvan, treba imati u vidu da u najvećem broju slučajeva u Srbiji u potrošačkoj korpi hrana i energenti čine preko 50 odsto mesečne potrošnje. To naročito važi za penzionere i građane sa mesečnom zaradom ispod medijalne (polovina zaposlenih). Ako to uporedimo sa kumulativnim rastom cena hrane od gotovo 50 odsto i rastom cena energije od oko 41 odsto, dolazimo do podatka da je za ove kategorije, koje čine najveći deo populacije Srbije, standard realno smanjen. 

Konačno, opšte je poznato da su cene rigidne nadole. To znači da kada treba da porastu, one to rade gotovo odmah. Kada treba da se smanje, uvek postoji neki razlog zašto se ne smanjuju ili to rade usporeno. Novi nivo cena u Srbiji od oko 30-50 odsto je veći nego pre tri godine i to je nova realnost, a posledice ćemo, bojim se, tek sagledavati. Jedna od stvari koja bi mogla da pomogne da se smanji pritisak na najsiromašnije, koji su pretrpeli najveće posledice rasta cena, jesu dobro osmišljene i ciljane mere pomoći tim kategorijama. Nažalost, zasad smo svedoci samo politike bacanja novca iz „helikoptera“ koja će se, po svemu sudeći, nastaviti dok god bude bilo para.