Srpska industrija video igara: 175 miliona evra prihoda, 4.300 zaposlenih, rast od 17 odsto

Uprkos izazovima u prošloj godini, koji su mnogim industrijama narušili poslovanje, gejming industrija Srbije uspela je da očuva stabilnost i poveća rast za 17 odsto u odnosu na 2022. Prihod 150 najuspešnijih kompanija iz gejminga bio je 175 miliona evra, a video igre koje su osmislili domaći stručnjaci su kupljene ili preuzete više od 100 miliona puta. Najznačajnija promena u odnosu na 2022. godinu je rast zaposlenih od čak 98 odsto, što je dovelo do brojke od 4.300 gejming profesionalaca koji rade u Srbiji, pokazao je najnoviji izveštaj o stanju o ovoj industriji.

Značajan rast zaposlenih samo u prošloj godini može se objasniti dolaskom velikog broja gejming profesionalaca i njihovih porodica koje su se preselile u Srbiju iz Rusije, Ukrajine i Belorusije. Iako se gejming i dalje percipira kao muška industrija, rezultati pokazuju da je danas među zaposlenima čak 28 odsto žena, a polovina njih je na vodećim pozicijama. Od ukupnog broja zaposelnih u gejmingu 28% čini ženska populacija, što je više od evropskog proseka, i što je važno istaći većena njih su inženjerke na upravljačkim funkcijama, rečeno je na predsstavljanju rezultata Srpske Asocijacije Gejminga, kojoj je NIN prisustvovao.

Koliko je zaposlenih u gejming industriji

Među 4.300 zaposlenih u gejming industriji, nalaze se različiti profili ljudi. To nisu samo programeri koji se bave softverom, to su arhitekte, psiholozi, dizajneri, lekari... zapravo čitav skup profesionalaca koji čine kreativnu industriju, a sve ukazuje,,,, tvrde iz Asocijacije, da će se taj trend nastaviti.

Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju iz Privredne komore Srbije ističe da mladi ljudi koji danas upisuju političke nauke i psihologiju mogu da razmišljaju o tome da njihov posao neće biti usmeren samo na neki konsultantski posao, već da mogu da nađu posao i u ovoj industriji i da budu važna spona između društvenih i prirodnih nauka.

Iako su u prethodnom periodu zabeležena otpuštanja i u gejming industriji, iz SAG- e objašnjavaju da je to minimalno. imajući u vidu istovremeno zapošljavanje. U skladu sa tim, predviđanja su da će u narednom periodu biti traženo 495 novih radnika u gaming industriji Srbije, što ukazuje da će više od polovine kompanije u Srbiji aktivno i značajno proširivati svoje tehnologije, pa samim tim i timove.

EPA / EFE/WU HAO

"Statistika pokazuje da osim Beograda, kao glavni razvojni centri istupaju i Novi Sad i Niš, a top tri oblasti po broju zaposlenih u industriji su programiranje, umetnička zanimanja i kontrola kvaliteta", naglasila je predsednica Upravnog odbora Asocijacije industrije video igara Srbije Marija Ilić, povodom objavjivanja najnovijih rezultata.

Izvoz: Dominira Amerika

Neke od vodećih globalnih kompanija, poput Vorgejminga, Plejriksa i Sperasofta, sada imaju svoja najveća predstavništva upravo u Srbiji, pa se očekuje da će ovakav upliv znanja i iskustva značajno dodatno uticati na domaću gejming industriju. 

Imajući u vidu kontinuirani rast u ovoj industriji, koji je dramatično veći nego što je rast naše ekonomije, na predstavljanju prošlogodišnjih rezultata, zaključak je bio da u narednim godinama možemo očekivati da pređemo magičnu cifru od 1% izvoza Srbije, imajući u vidu da je celokupni prošlogodišnji prihod bio izvoz.

Za razliku od izvoza drugih domaćih proizvoda, gde su tipična tržišta određene zemlje Evrope, kao što je Italija i Nemačka, u gejmingu je potpuno drugačija situacija. Naša najveće tržište zapravo su SAD, što je veliko postignuće,  ako se ima u vidu da su retke industrije koje imaju Ameriku kao glavno izlazno tržište, a sve to pokazuje prisutnost srpskog gejminga na globalnom nivou.

Posle Amerike najviše izvozimo u Veliku Britaniju, a zatim sledi Nemačka. Iz Asocijacije gejming industrije kažu da u rade na otvaranju velikih, brzo rastućih tržišta na dalekom istoku, Kini, Japanu, Južnoj Koreji, koja su i najveća. Međutim, ukazuju da se ova tržišta dosta razlikuju i nisu u potpunosti kompatibilna. 

EPA / EFE/ANTONIO BAT

Izazovi i očekivanja

Od 2017. godine do danas domaća gejming industrija beleži kontinuiran rast i razvoj, što je naročito značajno imajući u vidu da je 2023. godinu obeležila globalna nestabilnost u mnogim industrijama, pa tako i u gejmingu. Srbija je ipak ostala izuzetak kada je reč o većim gašenjima studija ili projekata, pokazuju rezultati SGA.

I naša gejming scena po mnogim parametrima prati globalnu, pa je u skladu sa tim i kod nas primećeno pomeranja sa mobilnih platformi koje su nosile najveći deo prihoda, na PC-jeve i konzole koje sada prednjače. Kao rezultat sazrevanja u ovoj oblasti pokazuje i podatak da rekordan broj timova i istraživača planira da se prijavi za neke državne grantove ili evropske fondove. To govori da su timovi u naprednom stadijumu, i imaju igre u tom stepenu razvoja gde su im potrebne dodatne finansije. Oni uglavnom traže iznose između 500.000 i 2 miliona evra.

Ipak, kada su u pitanju izazovi, ispitanici su najčešće isticali nedostatak finansijskih mogućnosti, visoke poreze i složene birokratske procedure. Uprkos ovim preprekama, inspirativno je videti da većina kompanija i studija nastavlja da ostvaruje uspeh kroz direktnu prodaju. Ovo svedoči o tome da su video-igre koje nastaju u Srbiji dovoljno uspešne da obezbede
nezavisnost studija, širenje timova i rad na novim projektima, čime nastavlja da se dokazuje da je gejming jedan od obećavajućih sektora domaćeg inovacionog ekosistema.