Postekologija: Bebe sa leptir-mašnama

Evo, dođe i Sveti Mrata, a za njim, eto, i snega do vrata. Treba li da kažem da je ovo drevna poslovica još iz prethrišćanskih vremena kada se nije toliko nagvaždalo o klimatskim promenama?! A Svetog Mratu slavi i moj rođak Caki, belopalanački frizer, koji živi u srećnom braku, ali se smrtno zaljubio u Jovanu, ali onu sa Hepija. Preko mene joj je poslao niz suvih paprika, čuvenih „vrtki“, i to već cela Bela Palanka zna, jer sam Jovani „vrtke“ uručio lično, u emisiji Posle ručka.

A tih punjenih paprika sa sarmama bilo je i na Cakijevoj slavi i to je meni bilo dovoljno. Elem, na slavi je bilo veselo, ali brzo sam ukapirao da će biti opasno, pa sam pobegao oko deset uveče, a oni najprobraniji gosti ostali su do četiri ujutru. To, pak, ne priliči mojim godinama i treba se i te kako čuvati ovih iskušenja.

Na dan Svetog Mrate, moj drugar Rajko, ljudina od čoveka, dobio je sina, a još pre rođenja deteta odlučio je da će se dete zvati Vid, a već ima ćerkicu Vidu. A i ja sam želeo da mi se unuk zove Vid. Sećam se, bilo je to pre dvanaest godina, dok sam u mom suvoplaninskom Vidovu postavljao kip boga Vida, koji je klesan na Adi Ciganliji, na mobilni me cimnuo Nenad Zimonjić! Treba li da objašnjavam da je bio prvi svetski teniski dubl igrač koji je još od malih nogu trenirao sa mojim Vukom. I, pazi, šta će mi Zimonja reći: „Postao si, po drugi put, deda! Dobio si unuka! To mi je Vuk malopre javio iz Minhena!“ Zatečen, ipak, sam se snašao: „Neka se dete zove Vid! Jer, evo, ovog časa postavljam boga Vida kod mene, na Suvoj planini!“ Na to će Zimonja: „Ali, oni su odlučili da se dete zove Matija!“ I, treba li da objašnjavam kako sam se osećao kada se ovaj Jungov sinhronicitet nije ispoštovao...

Nego i za Svetog Mratu slave se, po belopalanačkim kafanama, dečji rođendani, a jednogodišnjim bebama vezuju se leptir-mašne?! I, pitao sam se, bezuspešno, šta se time hoće? Da li to mlade mame žele da im sin bude tajkun ili ambasador, čim poraste? Ili, grešim - možda mlada mama želi da joj sin svira klavir na koncertima po svetskim metropolama? Ali, hajde, da budem i malo prost, možda mlade mame stavljaju bebama leptir-mašne da bi one imale opravdanja da se oblače kao predratne holivudske glumice.

I, shvatite kako hoćete, ali bih voleo da čujem šta ljudi iz vlasti misle o bebama sa leptir-mašnama na kafanskim rođendanima? Čemu to vodi? Jer, dok beba sa leptir-mašnom gamiže četvoronoške po kafanskom podu, njena mama vrcka i peva neke novokomponovane pesme od kojih ti se povraća! Da li su naprednjaci za bebe sa leptir-mašnama i njihove nestašne mame? Da li će sa njima Srbija da ide dalje? A mogli bi i ovi iz opozicije da se oglase, naročito oni koji su protiv nasilja i srpskog zverinjaka.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, staje potpuno uz mene: „U pravu si, dečače! Sa bebama sa leptir-mašnama Srbija neće daleko da stigne! Srbi treba da se drže svoje drevne tradicije! Ne mislim da treba da nose šajkače, ali treba bar da se sete da je Homer bio Srbin i da je trojanski rat bio srpska stvar! A kada se prisete da je drevna vinčanska kultura bila njihova, to će tek da uspravi Srbe!“

Moja Crna će da kaže: „Bebe sa leptir-mašnama moraće, za početak, da znaju da je Draža Mihailović velika prevara i da je umro u Kremlju, prirodnom smrću 1960, a da mu je sin bio Džon Lenon!“