NIN na otvaranju izložbe crteža Uroša Toškovića: Čovekolika zverka koja više traži pomoć no što plaši ljude

Upućeni vele da je ta rečenica duboko ucrtana u čitav njegov život, vanrednu ličnost i opus, a kako je neformalno isticano, praznik uoči praznika bio je otvaranje izložbe njegovih crteža „Mistifikacija s razlogom” u Galeriji Grafičkog kolektiva, 29. aprila u večernjim satima.

Na zidovima radovi od kojih zastaje dah, iscrtana lica ljudi koja se muče, stradaju, propadaju... Svet jada, muke, plača, nezadovoljstva, čemera, očaja... Pa ipak, iz svega toga isijava snaga lepote, njena tako sofisticirana, a tako čelično snažna moć da u sebe prihvati, natkrili, pa i promeni svu muku i jad koje uglavnom čovek sam sebi donosi.

Treba li reći, nije nimalo slučajno Uroš Tošković bio i ostao legenda našeg modernog slikarstva, jedan od najvećih crtača današnjice, simbol pobune protiv banalnosti...

Brojni prisutni ne skrivaju opčinjenost. Naprotiv. Uznesenost im se i na licima očitava.

Trenutak otvaranja obeležava nastup hora „Horkestar” i punokrvne numere u kojima odjekuje „ne treba nam dozvola da podignemo glas”, „sutra može bolje biti, sutra mora bolje biti, glasniji smo i ja i ti”...

O Toškovićevom delu, potom, ističući njegov značaj i veličinu, ukratko govori Irina Subotić. Između ostalog, kaže: „Na desetinama i desetinama Toškovićevih crteža su unakažena lica i tela, bolesnici i invalidi, u deformacijama i otuđenju, izgubljenih pogleda i uplašenih pokreta… Javlja se na crtežima i čovekolika zverka koja više traži pomoć no što plaši ljude”.

A potom se prisutnima obraća Bojan Krljić, kolekcionar. Izloženi radovi su iz njegove kolekcije, a povod za izložbu je i impresivna knjiga, njegovo kapitalno izdanje posvećeno Urošu Toškoviću. Navodi u kratkom obraćanju da je izloženo sedamdesetak radova i, između ostalog, podseća na reči Živojina Pavlovića - da je Tošković bez premca u svetu crtačke umetnosti.

NIN / Đorđe Kojadinović

Oslikavaju njegovi radovi na svoj način i kroki biografskih činjenica. Na njih su podsetili i u pozivu za izložbu napominjući da je od ranog detinjstva bio izložen užasima rata i velikom siromaštvu, što je uticalo na njegov život i stvaralaštvo. 

„Rano je počeo da se interesuje za umetnost, crtao je mrtve vojnike i konje koje je viđao u svom okruženju. Ove tragične scene stradanja duboko su urezane poetski u njegovim radovima, bliskim estetici art bruta. U njegovom turbulentnom životu Crna Gora, Beograd, Pariz, Amerika, Beograd, sa završnim krugom u Crnoj Gori, toponimi su koji predstavljaju razne faze Toškovića, melanholija, čija umetnost referiše na agoniju, bolest, krik, siromaštvo, tragiku individue. Snažno je i njegovo jeretičko ubeđenje prema slabostima građanskog stila života, čiji konformizam je razumeo kao gubitak slobode u formama bez suštine.

Toškovićevim nekonvencionalnim stilom života stvoreni su mitovi i legende; slikarevi fenomeni su izvornost i istina u otporu prema ustaljenim načinima komercijalizacije umetnosti. Ekspresija crtačke ortografije, linije, forme, boje u sistemu su umetničke tradicije u kojoj je Tošković stvarao svoje delo.”

Njegovi radovi, poznato je, nalaze se u mnogim muzejskim i privatnim kolekcijama u zemlji i svetu. U prostoru Galerije Grafičkog kolektiva, koja ovom izložbom obeležava 95 godina rada, pred ovdašnjom publikom su do 23. maja.